Прочитај ми чланакНе знам да ли да кажем или да сачекамо - можда званичним каналима стигне обавештење од руских тајних служби. Службе имају моћ да открију оно што народ најави да ће учинити. Хоћу да кажем, што би чекали Русе: Нашем председнику десила се побуна. Устао народ, готово, нема више врлудања. Или Србија или Рио Тинто.
Ђавољи адвокат се, по старом обичају, прави да не примећује. Тако се и Милошевић играо жмурке. После су се сарадници разбежали, отишли „пријатељи“, а РТС и Пинк окренули плочу. Осећа се то у ваздуху, заудара.
Како је само био моћан протест на Теразијама, усред врелог августа. Скупила се онолика маса, па звижди на литијум лобисте, па у хору скандира: „Нећеш копати“. А онда као по команди загрми: „Издаја, издаја“.
Земљи тешко колико је народа било, а „коферче“ избројало 27 хиљада. Вероватно није рачунао мајке са децом, оне млађе од 50 година и оне са простатом. Лажно бројање министрима је заштитни знак, још од оног слинавог доктора.
Заговорник литијума са Андрићевог венца и заштитник интереса Рио Тинта одједном се осетио несигурно. Сад је наумио да шпарта од села до села, од куће до куће у блиндираној лимузини и са џаковима соли. Да соли памет народу који се једва освестио, да их убеђије како има
живота и после тровања. Визионар.
Игроказ је кренуо из Малог Зворника. Узлудни посао премудри вођо. Нема више ко да верује у измишљотине како сумпорна киселина није штетна. Нити да ће само неки бити жртвовани. И да ће пропаст бити парама поткована.
Боље ти је да у Мачву, у Рађевину, на Повлен и Букуљу пошаљеш ове твоје стручњаке – адвоката Ђуку, лажљивицу Ану или министра који је пре тога био „политичка будала“ и магарац. А може и министарка за заштиту животне средине, њу народ једва чека. Па нека се они брукају. Нека они објасне зашто Шолц неће у својој авлији да копа, а хоће у нашој.
Сваки дан сазнајемо нешто ново од онога што је трговац српском земљом обећао Немцима? Ако је варовати високој службеници из Бона, Франциски Брантнер, Немци у Србији „хоће целом свету да покажу како ‘немачка и европска предузећа могу да направе разлику’. Они ће, каже Франциска, експлоатацију и прераду сировина да учине еколошки пуно прихватљивијом него што је то било до сада. Каква срећа, радујте се Срби овој разлици.
Ми смо нека врста заморчића. Њихова предузећа ће да изводе експеримент на нашој кожи. То нам је награда за предају Косова. Тако је договорио онај чије друго име почиње са „Н“, а није Невоља. Него Несрећа.
Има још ироније у томе што говори немачка државна секретарка. Каже Рио Тинто се обавезао да ће поштовати законе ЕУ у Србији. Компанија која није из ЕУ, која не подлеже никаквим санкцијама баш ће да поштује нешто што у Србији није ни усвојено. Исто као кад би се
алкохоличар заклео да ће домаћински управљати подрумом пића.
Права је штета што српску страну у договору са Шолцом није заступала нека будала. Јер, будала ма каква била, не би потписала смртну пресуду свом народу. Тако нешто могу смо напредни радикали и велике штеточине.
Сваки дан ме неко упита: „Зашто Он ово ради“. Нико не говори ко је Он, а сви знају на кога се односи. Не одговарам на питања, али саговорници нуде више варијанти, па да заокружим: „Мора да је због пара“, „или је уцењен“, „сигурно имају нешто“. Нико да понуди неки
добар, позитиван одговор. Он и добра прича не иду заједно.
Српски Литијуммен нашао се у процепу. С’ једне стране притиска престрављени народ, с друге немачки интерес. Не одсустају Швабе, али не попуштају ни Љиља Браловић и Златко Кокановић.
Песникиња из Прањана и домаћин из Горњих Недељица стекли су огромно поверење Западне Србије, Шумадије, Београда. Већи је њихов кредибилитет него читаве напредњачке владе. Ти часни људи не лажу, не краду гласове, само бране своје. За њима се иде, јер буде наду да се земља може избавити од зла које јој власт спрема у режији „пријатеља“.
На вођи је да изабере хоће ли с народом или са Шолцом. Шта год одабере оклизнуће се. Неће копати!
