Прочитај ми чланак
Српска радикална странка позива председника Републике Томислава Николића да одмах изда акт о аболицији полицијских генерала против којих је тужилаштво покренуло кривични поступак, поводом напада на америчку и немачку амбасаду у Београду 21. фебруара 2008. године.
Ти полицијски генерали ни за шта нису криви. У немирима пред амбасадом учествовали су чланови и активисти Српске радикалне странке. Томислав Николић и ја смо се договорили и да камењем заспу те две амбасаде. Један од људи, који је учествовао у тој акцији, Зоран Вујовић, који је погинуо на првом спрату амбасаде у пожару, дошао је са нама, из Новог Сада, у аутобусу са активистима Српске радикалне странке. И не сме Томислав Николић да дозволи да због тога страдају полицијски генерали.
Ми српски радикали смо поносни и на Зорана Вујовића и на све то што се десило 21. фебруара 2008. године и све смо то у договору радили и са Коштуницином странком и не могу кола да се ломе на овој неколицини генерала, који су већ пензионисани.
А прво, како ће они то да зауставе, кад су у томе учествовале све политичке партије тадашње српске политичке сцене, све парламентарне партије, а посебно радикали и тада владајућа Демократска странка Србије. Како онда, како то може да зависи од генерала? Генералима треба дати аболицију, а ми да се политички обрачунавамо са онима који су признали независност Косова, а онда им криво што им је амбасада засута камењем. Не могу да кажем – нисмо се договарали да се било какав пожар организује, али да се гађа камењем и сличним предметима, то је био договор.
Друго што имам данас да вам саопштим, опет је у питању „Сартид“ – Железара Смедерево. Пошто смо спречили напредњачку владу да „Сартид“ преда оним хохштаплерима из „Есмарка“, без паре и динара, да искористе то сировина што је остало, финалних производа, да узму кредит за који би гарантовала Влада Србије, да претопе тенкове и осталу ратну технику и побегну из Србије, напредњачка влада улази у нову авантуру. Сад говори о плану Б. Никада није постојао ни план А, ни план Б, постојао је само договор да се „Сартид“ преда „Есмарку“, од априла прошле године се води жестока пропагандна кампања објашњавања народу како је то за Железару најкорисније и најбоље за целу Србију, а онда смо видели у чему се састојала подвала.
Сад се прави нова подвала и опет се у игри појављује „Есмарк“. Сада влада планира да успостави професионални менаџмент Железаре. Шта значи то професионални менаџмент? Као да до сад није било професионалног менаџмента. Увек је менаџмент био професионални, с тим што су предност имали партијски кадрови у односу на стручњаке. Има Србија стручњаке. Не може Србија да плаћа по 100.000 евра месечно тим наводним стручњацима из иностранства, који би опет дошли да опељеше све што се опљачкати може. И још да буде 12 директора, како рекоше, чини ми се, страних стручњака.
Видите шта се још десило, то је јуче било, да је један представник Владе изјавио да су залихе сировина у „Сартиду“, заправо, 170 милиона евра, а до пре неки дан се оперисало цифром од 90 милиона. Дакле, и онда кад су говорили да има сировина у вредности од 90 милиона евра, лагали су, припремана је пљачка сировина у вредности од 170 милиона евра, сад су то они признали. И, наравно, планирају да раде док потроше те сировине, док претопе тенкове и онда и они беже. Мора се расписати јавни тендер за приватизацију, али да се нико унапред не фаворизује, па да се појаве компаније које заиста желе да производе челик у Железари.
Има неки конзорцијум талијанских и кинеских фирми, појављују се руске фирме. Треба видети ко ће поднети најповољнију понуду. У случају „Есмарка“ кампања је вођена тако да се сви остали обесхрабре да уопште у томе учествују и нису ни учествовали. Нико се озбиљан осим „Есмарка“ није ни појавио, а показали смо вам колико је, заправо, „Есмарк“ био неозбиљан. То није била америчка компанија, него је била нека забачена филијала у Амстердаму, питање је да ли имају у свом пријављеном седишту и писаћи сто, телефон и факс на столу.
Србин инфо: Како коментаришете најаве приватизације „Телекома“?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми сматрамо да „Телеком“ не треба, да се не сме „Телеком“ сада продавати, не зато што бисмо начелно били против приватизације, него зато што не верујемо овој напредњачкој влади. Прво, та Влада ће крчмити новац, потрошити га ни за шта, расипаће га на све стране. Друго, они планирају да га продају некоме ко је непријатељ народа и државе. Ако ће се приватизовати, онда треба да дођу фирме из пријатељских земаља, јер „Телеком“ има стратешки значај, то је главна телефонска компанија у Србији, у Републици Српској, а има значајан удео и на подручју Црне Горе.
А зашто „Телеком“ уопште у овом тренутку приватизовати? Нема разлога, јер он доноси профит. Зашто нешто што сваке године доноси профит, на основу чега држава наплаћује дивиденде, зашто то продавати. То вам је као кад будзашто продајете последњи накит из куће јер немате хлеба да једете, па се скида венчано прстење, бурме, па се скидају огрлице из детињства или се продаје стари сребрни есцајг, наслеђен од дедова или прадедова. Е, то вам је продаја „Телекома“. Зашто продавати „Телеком“ и зашто продавати било шта што доноси профит?
