У свом првом интервјуу за српске медије по повратку из Хага Војислав Шешељ каже да га 12 година притвора није променило, да и даље сања границу Карлобаг-Карловац-Вировитица, те први пут јавно говори о томе како је изгледао распад Српске радикалне странке и буран растанак са Николићем и Вучићем.

За почетак, на питање како му данас Србија изгледа након толико година, каже:

– У горем је стању него што је била, осећају се социјала, беда, сиромаштво и некакво безнађе код народа. То ми прво упада у очи. Променила се и политичка сцена, цензус су прешле само партије које су за ЕУ, а пре само шест година СРС и ДСС су имали скоро пола столица у Скупштини.

Јесу ли националне партије биле лоше или се народ променио?

– Десило се нешто што се и могло очекивати. Народ је сувише био ојађен, разочаран. Досманлије су представљале велику обману и то су људи схватили. Те 2012. гласали су за напредњаке, мислећи да они доносе неку наду. Али напредњаци још увек владају на основу те лажне наде коју су посејали. Владају обећањима и медијским манипулацијама. Ниједан економски проблем нису решили, а замајавају народ, сваки дан неко гостује, обећава отварање фабрика итд.Али тај исти народ је за СНС гласао и 2014, кад је постало јасно да су за ЕУ…- Зато што је Вучић почео да хапси тајкуне, обећавао борбу против криминала… Али већ се осећа разочарање. Избори су били почетком године, а ево народ је већ разочаран. Зашто Вучић није рекао пред изборе: “Смањићемо плате и пензије”, него је причао да ће се боље живети. Лако је водити економску политику на народној грбачи. Повећај порезе, смањи плате, пензије, каква је то економска политика?

А какву бисте ви економску политику водили?

– Прво бих уништио увознички лоби, који је најбогатији у Србији и који је највише допринео кризи. Свим увозничким фирмама сваки дан бих слао инспекцију. Не бих забрањивао увоз, али бих уводио царине. Колике царине нама у другим земљама, толике и ми њима. Још је Тадићев режим укинуо царине за робу из ЕУ: они нама наплаћују, а ми њима не и то се зове ССП. Шта ће нама оволика роба из ЕУ, из Хрватске нас запљускују пољопривредним производима, млеком. Нама пољопривреда пропада, а они се богате. Ево сад Пољаци не могу у Русију да извозе јабуке па затрпали Србију.

Што се тиче спољне политике, кажете да бисте Србију придружили Русији. Како то мислите да изведете?

– Немојте ме погрешно схватити, желим да ми сачувамо национални и државни индивидуалитет, место у УН, а све остало да интегришемо. Шта ће нам 50 или 100 амбасада у свету кад можемо имати десетак, а остале послове обављати преко руских. Дакле, свуда можемо постићи уштеде.

Борићу се за границу Карлобаг-Карловац-Вировитица

Да ли је стари програм СРС-а у оптицају или сте се мало модернизовали? Да ли ћете и даље заговарати границу Карлобаг-Карловац-Вировитица?

– Наравно, ми се не мењамо. Ми то можда нећемо успети да реализујемо, али можда хоће наши унуци, праунуци. Нама је то циљ, а кад ће он бити остварен и како, то не можемо да предвидимо, још нису сазреле околности. Па ни 80-их нико није могао да предвиди да ће се све ово издешавати, па ето…

Дакле, остајете при оној мапи “велике Србије”, са Босном, хрватским острвима…?

– Зашто бисмо одустајали од онога што је српско и одакле су Срби протерани?

Зар то не би било губљење индивидуалитета о коме причате?

– Нипошто, то само значи да би они за нас обављали неке конзуларне послове. Што се тиче спољне политике, она би се усаглашавала са Русијом, као што усаглашавају Белорусија, Казахстан и још неке земље.

Један од коментара на ваше пуштање је био и да вас је Запад послао да загорчате живот Вучићу. Је л’ се осећате као марионета?

– Ви знате колики је идиот Александар Вулин, што бих ја коментарисао његове изјаве? Дакле, природно је стање кад сам ја у затвору. Ако случајно нисам у затвору, одмах је реч о некој завери, је ли то?! У притвору сам 12 година и сад је моје пуштање завера. А кад Вулин постане министар, то није никаква завера. У којој би дршави на свету Вулин могао да буде министар? Или Ивица Дачић, и њему је нешто сумњиво. Дачић, који је издао Милошевића, преокренуо своју партију за 180 степени, који је умешан у афере, сад је њему сумњиво откуд ја овде. И кад сам ја био нечији инструмент?

На страну Вулинове изјаве, да ли се и вама чини да Брисел и Вашингтон притискају Србију због Русије?

– Не, него Вучић унапред плаче, као њему је тешко, жртвује се за народ. Јасно му је да без Русије не може економски да опстане, а с друге стране ипак безобразно спроводи неке ставове. Неколико пута већ Вучић и Николић дају изјаве да они признају Крим као саставни део Украјине. С једне стране траже да Русија штити наш територијални интегритет и Косово, а с друге доводе у питање територијални интегритет Русије.

Па добро, ту се ради о поштовању принципа међународног права. Не можемо признати Крим као део Русије, а тражити да други признају Косово као део Србије…

– Нису они ту да раде по принципу међународног права него да воде националну политику. Па они и не знају шта је међународно право. Ајде, Вучић се можда и разуме, али Николић нема појма. Русија има огромно стрпљење, па прећуткује то, али ни то није безгранично. У једном тренутку ће рећи: “Ко сте ви да доводите у питање наш територијални интегритет, наш Устав?” На крају, коме су принципи међународног права нешто донели? Стално смо се на њих позивали и видите где смо. Сад имамо једну силу заштитницу која се дигла, није нас заборавила као пријатеље, хоће да нам помогне. Треба се уз њу сврстати. Што је рекао патријарх Иринеј: “Привежимо наш мали српски чамац уз велики руски брод, па ћемо лакше савладати све олује на узбурканом мору.” Добро, ово последње сам ја мало додао (смех).

Значи, не мислите да Србија мо`е да опстане балансирају}и изме|у Запада и Истока?

– Најглупља изјава коју сам у последње време чуо је она Томислава Николића, који се јавно похвалио да наставља Титову политику. Ћетнички војвода, а своју жену је послао на сахрану Јованке Броз. Смешно.

[то сте толико навалили на Николи}а? Толике вам је године био заменик, па вам није сметало {то нема диплому!

– Мени ни сад не смета што он нема дипломе. Мени смета што он има вишак диплома које није заслужио. Што је проневерама дошао до диплома. Корупцијом. Како то Вучић може да води борбу против корупције кад не отвара питања Томе Николича?

А како вам то није сметало пре, него сте се сад сетили?

– Зашто би ми то сметало? Прво, Николић је имао политичког талента, морате признати. Друго, он се шлифовао кроз СРС, савладао је ту идеологију. Био је позитивна појава док се држао те идеологије. Оног тренутка кад ју је напустио, он се нашао као сом који се праћака на асфалту. А шта сом ради ван свог природног окружења? Почиње да убрзано дише док не издахне.Ипак, захваљујући његовој победи на председничким изборима СНС је дошао на власт.

Да ли вам је понекад жао што се СРС распао?

– СРС ће ускоро бити обновљен. И ускоро ће поново бити најјача политичка партија у Србији. А што се тиче доласка на власт Николића и Вучића, ту је најзаслужнији Борис Тадић. Веће будале на српској политичкој сцени од 2000. наовамо од Тадића није било. Зашто је он будала? Умешале су западне амбасаде своје прсте, врбовале су Николића и Вучића, у то нема сумње. Али главни координатор тих активности у Србији био је Борис Тадић. Он их је подстицао на пуч. Поткупљивао их је, пре свега Николића. Он је ангажовао Мишковића да их финансијски подупире. И не само њега него и \ор|а Ницови}а и многе друге бизнисмене.

Николић је изјавио да је разлог његовог одласка из СРС-а тај што сте тражили да Коштуница буде кандидат за премијера…

– То није истина. Он је издао раније, а ја сам сазнао да је отпадник, па нисам желео да га промовишем на место одакле би још више материјализовао своју издају.

Што сте ћутали, што га нисте сменили?

– Нисам зато што још није сазрела прилика да се с њим обрачунам. Још 2007. у ћелији сам читао његов интервју за сарајевске “Дане”, са огромним насловом “Хоћу да будем српски Санадер”. Он се ту декларисао. А глумио је да је и даље радикал. Па не мислите ваљда да је он лукавији, интелигентнији и политички способнији од мене, да је могао да ме обмане? Кад сам се уверио да је издајник, дошао сам на идеју да понудимо Коштуници да буде премијер. Позвао сам Косту ^аво{ког да разговара са Коштуницом и да се о томе договоримо. Зашто? Зато што би била пропаст да један већ врбован издајник постане премијер. А и за Вучића сам имао доказе да је издајник.

Каква је Николићева реакција била? Да ли вас је звао да пита зашто Коштуница, а не он?

– Он је био ван себе једно време, после ми је долазио у Хаг са Тодоровићем. Имао сам довољно аргумената да га убедим да не би било паметно да буде премијер. Рекао сам му да ће из целога света да воде кампању да је овакав и онакав, да му то не треба! А да је Коштуница био изабраник западних сила, да њега неће тако напасти. То га је бар привидно примирило. А ја сам у то време знао да је Коштуница напустио своје западне савезнике и да се приклонио Русији. За мене је то био доказ да неће издати. А Тома на функцији председника републичке скупштине не би неку штету могао да направи. Али те 2008. ствари су се мало убрзале и морало је доћи до обрачуна. И у том обрачуну ја сам био вештији. На седници председничког колегијума СРС-а Николић је остао усамљен. И Вучић и Мировић и други који су сада с њим гласали су против њега.

Шта се дешавало са Вучићем, јесте ли били у контакту са њим?

– Александар Вучић је мени у Хаг доносио доказе о Томиној издаји. Али Вучић ме је потцењивао. Он је мислио да сам је толико глуп да се залепим за те информације, а да не видим шта он сам ради. Вучић је с једне стране хушкао Николића да крене у издају, а с друге стране мени подносио доказе шта је све Тома урадио на плану издаје. Па ми је чак доносио у Хаг фотографије тог Томиног чардака у Бајчетини, ни на небу ни на земљи. И прислушкиване телефонске разговоре Томислава Николића и Бориса Тадић}. Вучић је тада био купио неки апарат који је коштао 35.000 евра, с којим је могао све да нас прислушкује. И онда он сними те разговоре, стави на папир, донесе мени.

Што сте чекали толико дуго да то кажете? Данас ће људи ове речи протумачити као ваш покушај да их посвађате.

– Чекао сам погодан моменат. И шта имам ја њих да свађам? Па највећи конфликт на политичкој сцени Србије данас је онај између Николића и Вучића, то сви знају. А шта је Вучић хтео? Хтео је да ја у политичком смислу сломим врат Томи, а да он дође на место заменика председника. Одмах сам схватио да би то за СРС и мене било погубно. Јер много је теже сломити врат Вучићу него Николићу.

Шта се даље десило, како је на крају пукла тиква?

– Бирао сам моменат за ударац. То је било онда кад је Тома Николић хтео да гласа за Споразум о стабилизацији и придруживању. Било је окупљено најуже руководство странке, а ја сам се јавио телефоном и предложио да се гласа против. И сви су то прихватили. А онда је Николић на своју руку разговарао са \ели}ем да прихвати неке амандмане, па изашао за скупштинску говорницу и рекао да ћемо гласати за.

Без вашег знања?

– Да. Ја то гледам на ТВ преносу и то вече закажем председнички колегијум. Томислав Николић није дошао и сви гласају за мој предлог да се то не прихвати. Гласао је накнадно и Николић, истина невољно. На следећој седници колегијума расправљали смо о томе и Тома је опет остао усамљен, после чега демонстративно подноси оставку. Он је очекивао да ћу га ја молити да остане, а ја сам рекао: “Добро, то је твоје право” и предложио да Драган Тодоровић преузме моја председничка задужења.

Што не Вучић, ако кажете да се већ толико наметао за заменика?

– Покушавам то да вам објасним. Неки су покушали да утичу на мене да преиспитамо Томину оставку. Ја то онда изведем на следећи начин, рачунајући на Томину сујету. Питам га: “Томо, је л’ ти остајеш при оставци?” Он каже да остаје јер би испало смешно да каже: “Ево, повлачим.”

Онда Вучићу наредим да изда саопштење као генерални секретар да са жаљењем СРС обавештава јавност да је Николић дао оставку на своје страначке функције и да му захваљујемо на досадашњем раду итд. Сутрадан нема саопштења. Зовем Вучића, питам што није издато саопштење, каже ми да су се договорили да то одложе до понедељка, да санирају штету. Кажем: “Ко сте ви да се договарате? Или издај саопштење или ћемо издати саопштење о теби!” И Вучић је издао саопштење. Онда је нестао. Нема га. Николић у понедељак формира нову посланичку групу од својих присталица.

Одмах смо заказали Отаџбинску управу на којој су из странке избачени Тома и сви они који су ушли у ту одметничку групу. А Вучић се није појављивао. Он је мислио да странка не може без њега. Кад се коначно појавио на комитету за моју одбрану, ја га упитам: “А где си ти, Вучићу?” Каже: “Ја сам на бранику странке.” Па како те нема толико дана? Тодоровић је убеђивао Вучића да остане у странци, а овај је постављао питање функције заменика председника.

Тодоровић му је рекао да ће му радо уступити функцију само да се договоре са мном. Кад ме је Тодоровић звао, рекао сам да обустави све, да је ово шанса да се и њега отарасимо. Вучић на функцији заменика председника странке је био много већа опасност него Николић. Вучић не би никад ушао у отворену конфротацију са мном, али би постепено преузимао ингеренције, отарасио би се свих људи који му сметају и онда бих ја испао као сом на асфалту.

Помињете некакве доказе о Вучићевој издаји…

– Да, имао сам их још 2004, кад се Вучић тајно састао са Адамовицем, америчким дипломатом, блиским ЦИА, који је за Американце обављао те закулисне послове. Кад се састао с њим, мени је све било јасно.

Па што сте га пустили да “ровари” још четири године?

– Па остао је, знате, нисам ни ја мутав. Нисам главосеча, ја чекам да ствари сазру, да их могу поткрепити аргументима, а не да ми он прича: “Случајно се с њим срео, нисам могао избећи.” Ја чекам да се деси нешто. Да имам јаке аргументе.

Да ли сте се покајали што нисте задржали Вучића?

– Не, не. Пазите, СРС је сад тешко рањен, али је преживео и опоравиће се. А да нисам тако поступио, Вучић би отео целу странку. И променио идеологију. Он би знао да промени идеологију, Томислав Николић без наше идеологије не зна ништа.

Јесте ли ипак бар мало поносни што су данас два човека која сте ви кадрирали водећи људи државе?

– Како могу бити поносан, ја сам ојађен што су ме издали људи који су ми били најближи сарадници, у чије сам политичко уздизање уложио много, јер сам мислио да је то за добробит странке и Србије. То је за мене болна рана. Морам то пред нацијом да признам.

Многи су били изненађени, а неки и згрожени чињеницом да вам је мртав човек Зоран Ђинђић био прва мисао и мета по повратку из Хага?

– То није истина. Погледајте мало боље снимак моје прве конференције.

Мислим на интервју који сте дали у авиону?

– То у авиону није био интервју већ снимак мобилним за који нисам ни знао да снимају. Шта ћете, напредовала технологија откако сам отишао. Човек мора да води рачуна шта каже (смех).

Шта вас тера да и даље толико мрзите човека који вам више није и не може бити политички опонент?

– Нисам ја љут и не мрзим никога. На новинарско инсистирање да кажем да ли се кајем што сам се радовао када је убијен Ђинђић, рекао сам да се не кајем. Био сам искрен. Ја сам се радовао 2003. године, а не сада. А образложио сам и зашто сам се радовао, јер и даље мислим да је Ђинђић велики издајник свог народа због кога је Србија испаштала. Па пре 11 година се томе радовао цео СРС, радовали су се и Тома и Вучић па сад неће то да признају, него се извињавају његовој удовици. Мени смешно делује када Вучић на годишњицу Ђинђићеве смрти одаје почаст на згради Владе.

Да ли говорите тако јер Ђинђића кривите за оно што вам се десило?

– Није то код мене превагнуло. Мада је он највише инсистирао да одем у Хаг. Није само он, ту су и Човић, Јовановић, Батић, Свилановић и још неки… Они су на томе инсистирали у сусретима са страним дипломатама.

Да ли вам се некад чини да сте Ђинђић и ви били жртве исте политике? И он је страдао када је почео да прича о подели Косова, специјалним везама са РС…

– То није тачно. Он је страдао јер су се поделили они који су га довели на власт. Он је хтео део да задржи уза се, а део да похапси. Мислим на мафију. У политичком смислу, он је потпуни негативац. Не вређам га, то је историјска оцена. И сад неко пита зашто сам се радовао? Зашто се цело човечанство радовало кад је Хитлер био мртав?!

– Добро, не можемо баш да поредимо Хитлера и Ђинђића, али у сушшини је то то. Он је један мали Хитлер из нашег сокака. Питајте информбироовце како су се радовали кад је Јова Капичић умро.

Ђинђић вас није тукао на Голом отоку.

– Али ја полазим од тога шта је Ђинђић урадио када је реч о интересу српског народа. Он је јавно призивао бомбардовање када је 1999. побегао из Србије. За мене је Ђинђић завршена прича, али кад ме неко пита, изнесем свој став. Па нисте ваљда очекивали да кажем да ми је чао? Износим вам како стоје ствари. Ја сам једини српски политичар који је у целости објавио свој полицијски досије. Има тамо много ствари које мени не иду у прилог, али што да прикривам, то је важно за историју…

Да ли сте се покајали што се добровољно отишли у Хаг, због чега сте пропатили и ви и ваша породица, а без видљивог резултата?

-Не, не кајем се нимало. Нисам се плашио и није ми криво што сам тамо отишао. Јер ја сам тамо водио битку, националну и страначку. Ја сам победио. Да ништа друго нисам у животу урадио, ово сам допринео српском народу.

Нисам никога преварио, политиком ћу да лечим метастазе

Људи су били изненађени када сте по изласку из авиона рекли да вам здравствено стање, због кога сте и пуштени из Хага, и није тако тешко, те да ће вам оно бити у другом, а политика у првом плану. Не мислите да је то превара?

– А кога сам ја то преварио?

Па рецимо мене и све оне људе који су ових година писали и апеловали да вас због нарушеног здравља пусте да се браните са слободе.

– Нисам пуштен ни на чије инсистирање. Пуштен сам јер Хаг није знао шта да ради са мном. Кад су ме пустили, овде је неко рекао да сам пуштен да некога угрозим. Кога? Министарску позицију Александра Вулина?!

Поднећу оставку ако на изборима не пређемо цензус

Како коментаришете збивања у ДСС-у, Коштуничину оставку?

– Не знам шта се тамо десило, нисам са њим разговарао о мотивима. Очито је да је неко са стране умешао прсте. А ја сам убеђен да је Вучић организовао довођење Санде Рашковић Ивић на чело те странке

Хоћете ли поднети оставку ако на изборима не пређете цензус?

– Сигурно да хоћу, али не очекујете ваљда да нећемо прећи цензус?

Шта је онда права истина о вашем здравственом стању?

– Моје здравствено стање је озбиљно, али није безнадежно. Јутрос сам почео систематске (интервју рађен у понедељак), прегледао ме је тим лекара са доктором Бојићем на челу. Радим дијагностику, имам два канцера на јетри, нису велики и на таквом су месту да могу бити оперисани. Сад се прегледам да видим да ли можда има још нешто. Треба да се види да ли ћу ићи на хемиотерапију или ће бити операција. Шта год да буде, паузираћу два-три дана. Тако сам и у Хагу. Нисам неко ко може месец дана да лежи у кревету.

Ако вам лекари кажу да баталите политику због здравља, хоћете ли их послушати?

– Који лекар сме то да ми каже? Па за мене је политика еликсир младости. Бављење оним што највише волим помаже мом оздрављењу. Док могу да се борим, мој живот има смисла.

Да ли и ваша породица то мисли?

– Они ме подржавају увек, свих ових 12 година, па и сада. Нико ми то неће рећи јер знају да би било контрапродуктивно.

Ових дана свугде са вама иде син Александар, који се већ ангажовао у политичким водама. Спремате наследника?

– Александар је добар студент, уписао је трећу годину Правног. Изабран је у мом одсуству за председника Општинског одбора СРС-а Земун. Али у странци неће имати привилегија док сам ја жив. Ни он ни остали синови. Ко жели да се бави политиком, мора да прође тај пут оспособљавања. Не можете се бавити политиком као Батић или Чеда, а да нисте ниједну књигу озбиљну прочитали.

Немам проблем са “усташком курвом”,већ са Николићем

Изгледа да не одустајете ни од реторике коју сте упражњавали 90-их. Ових дана смо опет чули изразе “усташка курва”, “страни плаћеници”…?

– Па како да не кажем кад је Марија Црнобори то била. Била је активисткиња усташке младежи, има књига о томе вађег колеге Пере Златара, он ми је извор. А он пише да је била сарадник усташке надзорне слушбе, цинкарила је своје колеге, била је љубавница усташког генерала Мешкова, који је био вереник Павелићеве ћерке. Њега су стрељали, а хтели су и њу. А онда су одлучили да то не учине због њене лепоте.

Мислите да та реторика пали код данашњих гласача?

– Немам појма. Али ако је неко курва, ја ћу то да кажем. Ја ту не нападам њу, него Николића, који ју је одликовао.

(Наше новине)

Ознаке: Александар Вучић, Војислав Шешељ, СРС. Српска радикална странка, Томислав Николић