Прочитај ми чланакАмерички војни аналитичар Вил Шрајвер упозорава да би НАТО, у случају отвореног сукоба с Русијом и Кином, могао претрпети озбиљне губитке који би довели до његове демилитаризације на чак десет година.
Према његовим проценама, Алијанса би исцрпела свој арсенал ракета, претрпела велике губитке у авијацији и морнарици, и то све у року од мање од месец дана. Шрајвер је ову анализу објавио на друштвеној мрежи X, наглашавајући дубину потенцијалне кризе за НАТО.
У својој анализи, Шрајвер наводи да би НАТО у случају сукоба могао изгубити:
Све своје залихе ракета свих типова, укључујући стратешке и тактичке пројектиле.
Десетине великих војних бродова, што би озбиљно ослабило поморску моћ Алијансе.
Стотине врхунских авиона, укључујући модерне борбене летелице попут Ф-35.
Ови губици би, према Шрајверу, имали дугорочне последице, јер би се НАТО нашао у ситуацији у којој не би био способан за озбиљне војне операције наредних десет година.
Поред Шрајверове анализе, сличне процене долазе и из британског медија Даилy Маил. Према њиховим наводима, потенцијални сукоб између НАТО-а и Русије не би само довео до војног пораза Алијансе, већ би изазвао значајне људске и материјалне губитке.
Осим тога, НАТО би могао привремено изгубити суверенитет због немогућности да осигура своје границе и спроведе заједничку стратегију.
Даилy Маил такође истиче да би економски и логистички проблеми, изазвани ратом, додатно отежали обнову војних капацитета НАТО-а. Ово је посебно значајно јер се многе земље чланице ослањају на заједничке ресурсе и индустријску базу, која би у условима сукоба била тешко оштећена.
Руски председник Владимир Путин више пута је нагласио да Русија не жели рат са европским земљама нити нападе на државе чланице НАТО-а.
Према његовим речима, западне тврдње о могућој руској претњи Европи имају циљ да оправдају огромне војне буџете и континуирано финансирање рата у Украјини.
Путин је у више наврата указао да НАТО и Запад користе ситуацију у Украјини као повод за гомилање трупа и наоружања близу граница Русије. Ово, према Москви, угрожава безбедност Русије и води ка ескалацији тензија, док истовремено исцрпљује ресурсе западних земаља.
Један од кључних проблема НАТО-а у потенцијалном сукобу јесте логистика. Русија и Кина поседују значајне капацитете за производњу наоружања, док многе западне земље зависе од ограничених капацитета одбрамбене индустрије и дугих ланаца снабдевања.
У таквом сценарију, Русија и Кина могле би наставити с интензивним војним операцијама, док би НАТО био суочен с недостатком оружја, муниције и опреме.
Додатно, руски и кинески хиперсонични ракетни системи, попут Кинжала и Циркона, представљају изазов за западни одбрамбени систем. Ови системи омогућавају Русији и Кини да прецизно гађају стратешке циљеве у дубини непријатељске територије, што би додатно отежало НАТО-ове војне операције.
Русија и Кина су, кроз стратешку сарадњу, изградиле робустан одбрамбени савез који значајно отежава НАТО-у да оствари доминацију. Комбинација војне снаге, економске стабилности и геополитичког утицаја ових земаља доводи до померања равнотеже моћи у свету.
Преко организација као што је БРИЦС, Русија и Кина јачају своју економску моћ и граде алтернативне алијансе које поткопавају западни хегемонизам.
Ово се одражава и на војни сектор, где су ове две земље уложиле значајна средства у развој нових технологија и оружаних система.
Шрајверова анализа, заједно с додатним проценама других извора, указује на озбиљне изазове с којима би се НАТО суочио у случају конфликта с Русијом и Кином.
Питања логистике, технологије и капацитета за обнову војних ресурса остају кључне тачке слабости Алијансе.
У том контексту, стратешки приступ Русије и Кине показује се као значајна препрека западној доминацији, док глобална геополитика улази у нову фазу мултиполарног света.
НАТО ће, у случају сукоба, морати преиспитати своју стратегију, капацитете и дугорочне циљеве како би осигурао своју релевантност у свету који се брзо мења.
