Прочитај ми чланак

Врање: Нађен град Дамастион изгубљен пре 2.500 година

0

1

Врање – Некад је постојао древни град Дамастион. Помињан је у документима, али му није било трага на земљи. А онда су га наши археолози пронашли!

Није баш Атлантида, али је слично! Град стар 2.500 година, коме је време замело траг, изронио је из земље. О археолошком налазишту Кале-Кршевица, у долини Јужне Мораве између Бујановца и Врања, више се зна у свету него код нас.

„Реч је о најсевернијем грчком граду, и једином таквом на нашим просторима, који је настао и доживео процват у 4. и 3. веку пре нове ере, у време Александра Македонског и његовог оца Филипа Другог“, каже за “Блиц” Ненад Радојчић, музејски саветник у Народном музеју у Београду.

Дуго су мештани села Кршевица вадили лепо тесано камење из земље и уграђивали га у куће, а један запис из 1903. године бележи да је ту “био град кад Врање још није постојало”. Али тек 2001. године почела су истраживања, да би се брзо испоставило да је реч о великом градском насељу, у којем је живело неколико хиљада људи, што је за оно време било много.

3

Град је био сазидан на стратешки важном месту: брду изнад Јужне Мораве и пута који је од памтивека пролазио моравско-вардарском долином и спајао срце европског континента са Грчком. “Кале”, како су остатке овог насеља називали мештани, било је сазидано на узвишењу. Са три стране било је неприступачно због стрмих падина, а са четврте заштићено широким ровом и високим бедемом.

„Пронађено је мноштво предмета и грађевина, а најзначајнија међу њима је цистерна која је град снабдевала водом, камена грађевина димензија десет са шест метара, која представља најстарији пример античке архитектуре код нас“, каже Ненад Радојчић.

4

Старогрчки град простирао се на пет хектара, а досад је истражено тек осам одсто локалитета. Све што је нађено потврђује да је реч о давно несталом Дама­стиону. Да би се то и званично потврдило, треба наћи само још доказ – предмет или зид на којем ће писати име града.

За даља истраживања, међутим, Србија нема новца, па је све што је од 2001. године ископано – сада опет затрпано земљом, конзервирано док не дођу боља времена. Истина, археолошки институти и универзитети из света спремни су да финансирају даље радове, али је неопходан предуслов за то да наша држава реши власничке односе са сопственицима земљишта, којих има педесетак.

vranje-online.com

16 коментара “Врање: Нађен град Дамастион изгубљен пре 2.500 година

  1. Chernogorac каже:

    govore da je grcki grad samo zato sto ne zele da kazu da je srpski!

    1. Nino Belov каже:

      Pa i Pela, gde je rodjen Aleksandar, je bio Srpski. Ustvari cela provincija Makedonija je bila naseljena Srbima.

    2. gde ja stadoh ti produzi каже:

      nemoj burazeru tu temu da nacinjes, ima da ti se nakace „anticki“ makedonci neces moci da se odbranis ;)

    3. Stevke каже:

      Pa dobro sad, ako je skoro ceo grad bio naseljen Srbima, a nije bio u Srbiji ne znaci da je Srpski ?? Sta da kazemo za Kosovo onda ili neku drugu oblast unutar nasih granica gde je Srpsko stanovnistvo u manjini ?! To znaci da oni mogu da svojataju isto kao i mi ?

  2. kosingas каже:

    Забрањена археологија, као и забрањена историја. О томе сведочи професор др. Ђорђе Јанковић. Пренећу његове речи да ја не бих изигравао паметњаковића!!!

    Балканске земље су можда нај­кон­тролисаније у археолошком погледу. То се лепо види по пројектима и објављеним истраживањима, о чему би се могла написати цела књига. Лепо се види како се однос према средњовековној археологији мењао после 1948, па после пада Ранковића, па после 2000. године. Слично се дешавало и са другим областима археологије. Велика открића у преисторији, као што је култура Лепенског вира, уместо да се разраде и прошире, обустављена су; човечанство и ми смо остали без спознаје дела своје прошлости, а Србија, поред осталог, и без прихода оствареног туризмом.

    Та „забрањена археологија“ код нас делује преко партијско-клановског система. Некада је КПЈ спречавала на разне начине проучавање средњовековне археологије. На пример, бојкотовани су међународни конгреси Савеза за словенску археологију, а када је дошао ред на Југославију да га организује, није одржан. У стручном погледу, то се одражавало кроз скривање података о словенским налазима, у њиховом погрешном приписивању Византији, нефинансирању истраживања. Извршиоци овакве партијске воље били су, рецимо, Владимир Кондић у Србији и Бошко Бабић у Македонији. Данас се археолошка истраживања у Србији контролишу и на теоретском и на практичном нивоу, преко својеврсних „комесара“. О томе шта сме да се истражује на терену одлучују Марко Поповић и Вујадин Иванишевић из Археолошког института, док се на Филозофском факултету Александар Палавестра, Сташа Бабић и други, труде да одговоре студенте од теренских истраживања и средњовековне археологије. Они настоје да нашу археологију што више провинцијализују, да археолошке културе нашег тла сведу на неке споредне појаве у прошлости Европе. На свакога ко покуша да изађе из ових задатих оквира, обрушавају се тимски.

  3. Mirko каже:

    srbija nema movca. Da li je to moguće?

    1. nikola каже:

      не треба ти много новца ако хоћеш да узмеш лопату и да копаш

  4. MKD каже:

    ‘ HELL — ASS ( GRCKI ) ‘ grad na teritorije danasne Srbije a u vreme Aleksanara i Filipa ?? ma ajde nemojte biti vickasti :D

  5. gox каже:

    i grckom gradu….dalje nisam mogao da citam

Коментари су затворени.