Прочитај ми чланакКо није прочитао интервју Марте Кос, обавезно да прочита. Није потребно да будете искусан читач између редова како бисте у њеним одговорима схватили да ЕУ тражи од власти у Србији оно што траже и студенти.
„Чини ми се да је важно да кажем и да је оно што од Србије захтевају демонстранти и студенти, исто оно што од Србије захтева Европска комисија“, изјавила је европска комесарка за проширење у интервјуу за Н1.
ЕК од Србије захтева хитне реформе, пре свега промене у изборном законодавству, промене медијских закона и постављање регулатора електронских медија.
Оно што сам сазнао од једног чоека је следеће – рок за испуњење европских жеља, ако жели да чује честитке и поздраве, је четири недеље. А чоек (веома информисан дипломатски службеник) каже још и следеће: тражио паре – одбили га, тражио изборе – неће ни да чују. Тражили од њега „прелазну европску владу“.
У Бриселу је пало једно добро брање ушију упркос овдашњим интерпретацијама Вучићевих састанака са Фон дер Лајен и Мартом Кос .
Вучићев највећи политички капитал
Вучић је годинама неприкосновено контролисао Србију. То му је био највећи политички капитал. Контролисао је сваку пору друштвеног живота. Нарочито оне кроз које се долази до новца, много новца. Политички, затим у смислу разних послова, инвестиција, одлука које имају међународне последице што је одговарало свим великим силама.
Имаш једног лика који ти завршава све – и Косово, и литијум, и послове, и задужује се, приде.
ЕУ и Америци је било важно да осетљиви Балкан држе на стабилној температури и без труцкања, јер се тај део света деценијама показује постојаним као нитроглицерин. Вучић је био осигурач да се тај нитроглицерински товар не затресе, да не би експлодирао. „Проруски Вучић“ редовно је Украјину снабдевао оружјем и муницијом. Кључне теме за ЕУ су – већа конкурентност због чега су јој потребне сировине, и наоружавање Европе.
Србљи диљем српског света ходе за главом Србије те би тако сународници у БиХ, Црној Гори, и на Косову били анестезирани некаквом Вучићевом спин магијом и били таман толико пацификовани да не покрену сукобе. Тако је то видео политички Запад.
Што се тиче САД, њима се Вучић показао као злата вредан сарадник по питању гашења српских институција на Косову. Сада се новом америчком председнику завлачи под кожу тако што је његовој фамилији обећао изградњу луксузног хотела на месту некадашњег Генералштаба, архитектонског ремек-дела Николе Добровића.
Русији је било важно да и даље лебди утисак како се и даље нешто питају у региону, али и да Србија не иде даље према Западу. Што не значи да ће ако дође стани пани да помогну Вучићу јер је више пута покушао да их превари – од помоћи Украјини до гласања у УН.
А што тек Кини не би одговарало овакво стање? Отварају фабрике по повољним условима, дају нам скупе кредите за инфраструктурне пројекте, у којима учествују њихове компаније и све под велом пословне тајне. Још им сада Србија и Мађарска постају база за напад на европско аутомобилско тржиште. Заобишли су европску царинску политику тако што кинески БYД, компанија која је по оценама бројних стручњака технолошки напреднија од „Тесле“, коју је чак претекла и по профиту и продаји, отвара фабрику у Мађарској (у Србији су недавно отворили заступништво), а ЈМЕВ гради производни погон у Србији.
Французима дођемо 3,2 милијарде евра за ескадрилу „рафала“. Аеродромом у Београду управља француска компанија. Француска компанија гради и београдски метро, друга ради на спалионици отпада, а пошто смо укинули мораторијум на нуклеарну енергију, од Француза можемо да пазаримо технологију за изградњу нуклеарних електрана, али и да будемо одлагалиште нуклеарног отпада. ЕУ рачуна и на експлоатацију литијума.
Вучић више не контролише Србију
Са свим овим силама Вучић је успоставио и значајне трансакционе односе, што је учврстило његову позицију. Од свих ових сила једино је ЕУ предузела кораке да успостави промену у политици према Србији.
Зашто сад то? Зар то није човек који може да им испоруче углавном све што од њега траже?
Данас Вучић више не контролише Србију. То је проблем за све велике силе. Од скупа 15. марта јасно је и Вашингтону и Бриселу, Берлину и Паризу, а богме и Москви и Пекингу, да ствари није могуће вратити тамо где су биле у октобру.
Ерика Ченовет, професорка на Харварду, поставила је „правило од 3,5%“, по којем је довољно да се толики проценат становништва окупи на кључном догађају, да би се осигурала озбиљна политичка промена.
„Није било ниједне неуспешне кампање након што је она достигла праг од 3,5% подршке током кључног догађаја на врхунцу ангажованости“, тврди она.
На скупу 15. марта није било мање од 300.000 људи. На дан 3. 12. 2023. године у бирачки списак је било уписано 6.500.165 грађана. У стварности, данас у Србији нема више од пет милиона бирача. У првом случају 227.500, а у другом 175.000 људи је магична Ченовет граница.
У Србији је пређен Ченовет рубикон и све што се буде догађало последњих месеци водиће ка декомпозицији власти и утицаја Александра Вучића. Јасно је то великим силама.
Ченовет правило каже – Вучић је готов
Због тога је Вучић добио јасне захтеве најпре од Фон дер Лајенове, а онда и од Антонија Коште и Марте Кос.
Питање је како ће то Вучић направити „прелазну европску владу“. Јесте да се део опозиције нуди, ал‘ истовремено страхује због реакције пленума. ДС тражи да Вучић буде принуђен да студенти и професори формирају такву владу.
Хоће ли они то?
О политичком формату деловања пленуми тек треба да се изјасне. Док завршавам овај текст тај процес је у току.
Ченовет правило каже да је Вучић готов.
Или ће грађани, студенти, универзитети пустити губитника да тријумфује и формира ту европску прелазну владу и тако са делом опозиције настави да води игру или ће универзитети поставити ултиматум пропалом султану и прогласити победу.
