Прочитај ми чланак

ВУЧИЋ: Да неће Хоти да му и Орбан дâ Кечкемет…?

0

Председник Србије Александар Вучић истакао је данас да нема говора о размени територија како предлаже Тачијев саветник Реџеп Хоти, који би Санџак и југ Србије у „замену“ за север Косова, а на апсурдност таквих идеја Приштине реагује ироничним питањем — да ли желе да им и Орбан дâ Кечкемет?

Заменик председника владајуће Демократске партије Косова Реџеп Хоти изјавио је да би евентуална подела Косова подразумевала да Приштина „узме“ Санџак и део југа Србије

„Јесу ли размишљали мало о Војводини, Београду, Шумадија се подразумева.. Да питамо Орбана да ли ће им дати Кечкемет… Шта да вам кажем на то, наравно да се шалим“, рекао је Вучић новинарима.

Он је упозорио да код дела Албанаца постоји потреба за формирањем такозване „зелене трансферзале“, а на њеном путу је север Косова — између јужне Митровице, Вучитрна, Србице, и с друге стране Рибарића, Новог Пазара и централног дела Србије, Рашке.

„Зато им толико смета територија северног Косова“, рекао је Вучић.

Каже да не може увек то да коментарише, јер би неко могао погрешно да разуме.

„И када говорим о њиховој ’глади‘ за заузимањем севера Косова, увек сам имао све те аргументе, и Газиводе и Валач, и за ту њихову потребу да одрже линију на којој су увек инсистирали и коју сада више ниједан политичар не може да сакрије, па чак иако се више не ради о албанском питању“, рекао је Вучић.

„То је оно што смо ми видели, што знамо и што осећамо. И то је нешто што се неће догодити“, закључио је Вучић.

А на питање — шта ако Албанци „упадну“ на север КиМ — подсећа да је он то питање јавно поставио, али да није добио одговор.

Свеједно, истиче председник, његов посао је да уради све да сачувамо мир, да обезбедимо стабилност и гарантујемо сигурност нашем народу на КиМ.

Како је рекао, највећим делом смо то до сада успевали, упркос бројним организованим инцидентима, „јер код њих нема случајних инцидената“.

„То су приче за малу децу, они то раде по команди и увек су радили по команди, али то и даље није драматичних размера, није ни малих и ни безначајних, али није ни драматичних“, рекао је Вучић.

Додао је да је то зато што смо успевали да водимо одговорну и паметну политику.

10 коментара “ВУЧИЋ: Да неће Хоти да му и Орбан дâ Кечкемет…?

  1. издајник над сви издајници каже:

    па оваи мои министар на лагање и вискаст.

    1. Sloba srpski herooj каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ.

      Ти никад ниси написао СМРТ ФАШИСТИЧКОМ ЗАПАДУ. ти никад ниси написао ЖИВЕЛА РУСИЈА и ПУТИН . ти никад ниси написао НЕ желимо Србију у ЕУ и НАТО . ти никад ниси написао ЖИВЕО СРПСКИ ХЕРОЈ РАТКО МЛАДИЋ . ти никад ниси написао ЖИВЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА . ти никад ниси написао ЖИВЕЛО ПРАВОСЛАВЉЕ . ти никад ниси критиковао БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ од стране САД и НАТО . ти никад ниси критиковао САД и НАТО за ратове у Либији, Сирији, Украјини .
      Па то довољно говори ко си и шта си ,ти си БОТ ти си ФАШИСТА , Ти већ годинама само критикујеш СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА . ти већ годинама само пишеш да је Слободан издајник зато што није присвојио Далмацију, Истру, Македонију и БиХ . Ни један српски политичар за ових 20 година никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је нешто лоше урадио по Србију и Србе.

      Дали има живота у Србији после 5.октобра ?Нема живота . Ко је добио највише гласова 2000.год. Слободан Милошевић је добио највише гласова. ДОС 18 странака су добили 2,4 милиона гласова а сам Слободан Милошевић је добио 1,9 милиона гласова. МекФол: Коштуница није победио на изборима 2000 године.Koštunica tada nije pobedio na izborima već je dobio 49,4 odsto, a Milošević oko 36 odsto. Za pobedu je Koštunici trebalo 50 odsto što nije dobio.

    2. Sloba srpski herooj каже:

      Док је био Слободан Милошевић 1 DM = 48 динара
      2002.год. 1 евро = 61 динара
      2004.год. 1 евро = 78 динара
      2006.год. 1 евро = 87 динара
      2010.год. 1 евро = 105 динара
      2012.год. 1 евро = 113 динара
      2018.год. 1 евро = 120 динара

    3. Sloba srpski herooj каже:

      Устав из 1974.год. био је лош по Србију и Слободан Милошевић је 28 марта 1989.год. променио Устав Србије . Социјалистичка Република Србија је 28 септембра 1990.год. прогласила нови Устав који су између осталог промењени називи Републике и Аутономних Покрајина.Назив Социјалистичка Република Србија промењен је у Република Србија ; назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово промењен је у Аутонмона Покрајина Косово и Метохија ; а назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина промењен је у Аутонмна Покрајина Војводина . Скупштина Србије је 28 марта 1989.год. изгласала усвајање уставних промена чиме је практично одузета аутономија дата Уставом из 1974.год..

    4. Sloba srpski herooj каже:

      Шта нам је донео 5 октобар и скидање Слободана Милошевића ??
      Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку ових простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

      Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.
      И шта нам је још донео 5. октобар?
      Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор. Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су дно најдоњег сваког дна од било каквих медија, од било каквог новинарства. Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили…
      Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам остало на костима. Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечјих вртића, здравствених установа…
      Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака. Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада проводи све оно што није стигло да се проведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.
      А сада о томе шта нам је однео.
      Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, није био добар, наравно, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам је државу, којој ни дан-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз. Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт,.

    5. Sloba srpski herooj каже:

      OVAKO JE CIA RUŠILA SLOBU: Za uklanjanje Miloševića Ameri, Nemci i Britanci dali 60 miliona dolara! U čitavu operaciju rušenja vlasti u Beogradu bili su uključeni obaveštajci iz CIA-e i britanskog SAS-a, tvrdi Tim Maršal, engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“. Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS-a Slobodana Miloševića Amerika je dala je preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona “zelenih novčanica”! U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci! Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice “Skaj Njuz” Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako prema njegovim rečima samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 milona dolara u Srbiju! Osim Maršala, ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je na svom sajtu objavila da je 2000. godine oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Slobodana Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno “Otporu”! Maršal u svojoj knjizi “Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji” piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Slobodana Miloševića. – Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i prestavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca iz SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: “Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati” – rekao je u jednom od retkih intervjua o ovoj knjizi Tim Maršal za “Skaj njuz”. On je na pitanje odakle mu podatak da je u svrhe rušenja Miloševića potrošeno više od 60 miliona odgovorio: – To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog kongresa. To je ukupna suma potrošena u Srbiji..

    6. Sloba srpski herooj каже:

      Последњи говор председника Милошевића пред 5. октобар 2000. године

      Поштовани грађани,

      Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији..

      Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

      Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

      Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

      У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

      Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

      Поштовани грађани,

      Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

      Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

      Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

      Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

      Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

      Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

      Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом су брзином постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома, веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске елите, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље.

      Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци.

      Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу која их измешта из сфере елементарног, и националног, и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништвом странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овоим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ деценијама нису на Западу, као што је некад било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада, јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал био би за наш мали и на криминал ненавикнут народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

      Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна, селекција националног идентитета, свела би га на нешто националних јела, понеку песму и коло, имена националних хероја наденута прехрамбениним производима и козметичким средствима.

      Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифесотовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље. Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финасирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата. Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе које им контролишу све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

      У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиља, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске идеје, планове и интересе. Наша земља је суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције.

      Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

      А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом.

      Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштајући исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце. И многе друге људе.

      Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће никада да се отклоне.

      Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја савест је у том погледу савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година, на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам.

      Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други најопаснија је заблуда и главни разлог моје одлуке да се јавно обратим грађанима Југославије.

      Хвала.

      Слободан Милошевић

  2. neko daleko каже:

    Zasto veleizdajnik ne trazi staru srpsku prestonicu Skadar na Bojani.

  3. Profesor Ding-Dong каже:

    Idiot misli da je duhovit

  4. mare каже:

    Шта бре то трабуњаш, ако ниси велеиздајник отерај све то ту три лепе и код аруса по оружје.

Коментари су затворени.