Прочитај ми чланакЖурба због кратких рокова, спорост администрације или немар, тек држава се формално-правно "занела" и са грађевинским машинама "улетела" у приватне парцеле у жељи да што пре изгради Национални стадион и објекте за Експо 2027.
Још интересантније, радове је почела да изводи и на парцелама које у катастру – не постоје. Због тога је Министарство грађевинарства 26. септембра морало да донесе решење којим одбија захтев за издавање грађевинске дозволе, пише Форбес Србија.
Изградња саобраћајница и инсталација
Захтев за грађевинску дозволу поднет је ради добијања одобрења за градњу пет саобраћајница у оквиру комплекса Експо 2027. И изградњу хидротехничких, електроенергетских, телекомуникационих, сигналних и машинских инсталација.
Формални инвеститор изградње Експа је Министарство финансија. Захтев је у његово име поднела кинеска компанија Поwер цонструцтион цорпоратион оф Цхина лимитед. Саобраћајнице и инсталације које је потребно изградити пролазе кроз 92 целе парцеле и делове још 75 парцела у општини Сурчин.
Провера података
Министарство грађевинарства као овлашћени орган за издавање грађевинске дозволе дужно је да провери да ли инвеститор има право на земљишту на којем жели да гради. Зато су од Републичког геодетског завода тражени подаци за готово 170 парцела наведених у захтеву.
Показало се да је већина у јавној својини Републике Србије. Документ Министарства грађевинарства показује да је још шест парцела у јавној својини Града Београда. Једна парцела је у државној својини, а на њој право коришћења има Градска општина Сурчин.
Међутим, осам парцела је у потпуности или делимично у приватном власништву. Још четири су проблематичне јер нису уписане у катастру односно не постоје подаци о њима.
Државна фирма и физичка лица
Како је Министарство навело у решењу о одбацивању захтева за грађевинску дозволу, једна парцела у приватној је својини Драгољуба Марковића. Табла земље површине тек 104 квадратна метра и даље се води на Драгољуба Марковића као његова приватна својина. Уз то, у априлу ове године уписана је забележба о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта.
Када је реч о преосталих седам спорних парцела, Министарство наводи да је утврдило да су оне највећим делом у јавној својини Републике Србије. Међутим, један део је у својини државне фирме Агроиндустријска корпорација Београд, као и у приватној својини физичких лица Георгине Гољевић, Срђана Давидовића, Милана Милетића и Мирјане Станић.
Увидом у катастар утврдили смо да они јесу сувласници, али тренутно на само четири од седам наведених парцела у решењу Министарства. На преостале три, сада је уписано да су у потпуности у јавној својини Републике Србије.
По свему судећи, изгледа да је до промене дошло у периоду од подношења захтева до одлуке Министарства да не изда грађевинску дозволу.
Започета експропријација
Код четири парцеле код које Агроиндустријска корпорација и четири особе и даље слове као сувласници, може се видети и да је у марту ове године уписана забележба промене имаоца права на земљишту. Почетком августа уписана је и забележба о покретању поступка експропријације. То указује да држава није ускладила активности па је поднела захтев за дозволу пре него што је спроведена промена власника у катастру.
Како објашњавају стручњаци за некретнине, док то не пише у катастру, нисте власник непокретности. По слову закона, ко нема одговарајуће право на земљишту као што су власништво или закуп, не може да добије грађевинску дозволу. Тако ће Министарство финансија морати да сачека на одобрење док не заврши експропријацију и пренос власништва.
Због тога је блокирана градња на око пет хектара земљишта колико захватају спорне парцеле.
Замерке Министарства
Управо то је и Министарство грађевинарства навело као проблем због којег је одбило да изда грађевинску дозволу. Како су истакли, Министарство финансија мора да достави доказ да као инвеститор има одговарајуће право на парцелама „на којима се изводе радови, односно на оним катастарским парцелама које нису у јавној својини Републике Србије“.
Такође, потребно је да достави доказе о четири катастарске парцеле „које нису уписане у катастру непокретности, а на истим се изводе радови“.
Када је реч о осталим недостацима због којих је одбијен захтев за грађевинску дозволу наводи се и да је потребно доставити уговор с Електродистрибуцијом Србије о изградњи недостајуће инфраструктуре. Недостаје и извештај о техничкој контроли пројекта. Остале примедбе су углавном због административних недостатака односно неусаглашених података и слично.
