Прочитај ми чланакВећи део опозиције тврди да ће нови, тек постигнути аранжман са Међународним монетарним фондом, претворити Србију у економску колонију.
Тај споразум орочен на 30 месеци који је ММФ назвао „чуваркућа“, Демократска странка Србије прекрстила је у „распикућа“, а Двери у „Србија, кућа на продају“. Левица Србије , притом, истиче да власт распродаје породично сребро.
Србија се, тумаче Двери, обавезала на приватизацију ПКБ-а, Петрохемије, Комерцијалне банке, Метанолско-сирћетног комплекса Кикинда, али и на поскупљење струје и прелазак Електропривреде Србије у акционарско друштво, што је само први корак у продаји ЕПС-а.
– Након те последње распродаје Србија дефинитивно постаје колонија страног капитала који ће владати нашом државом и претворити је у земљу јефтине радне снаге и општег сиромаштва – кажу у Дверима.
Народ нико не слуша
Левица Србије истиче да је услов за аранжман стечај панчевачке Азотаре и примећује да премијерка Ана Брнабић и министар привреде Синиша Мали испуњавају све што ММФ тражи, а ништа што захтевају грађани Србије.
– Тиме се наставља уништавање и распродаја српске привреде – кажу у Левици Србије.
Да ће Србија приватизацијама предузећа, од којих су нека од стратешког значаја, бити трајно увршћена у економске колоније, сматрају и у ДСС-у.
У тој странци истичу да је аранжман само потврда да „Влада у Београду не води самосталну, већ политику озлоглашеног ММФ-а, заштитника крупног капитала и промотера пропалог неолибералног концепта развоја“.
Наравно, стални представник ММФ-а у Србији Себастијан Сосе тврди супротно.
Он каже да приватизацијом или стечајем Влада Србије решава проблеме јавних предузећа и омогућава да се ресурси давани губиташима искористе за повећање јавних инвестиција.
Стручњаци указују да је реч о пакету тешких структурних реформи, првенствено у јавном сектору и државним компанијама.
Економиста Љубомир Маџар каже за „Вести“ да је добро што ће се рашчистити „брлог јавних предузећа“, уз напомену да је било крајње време да се она скину са државног буџета.
– Сви аранжмани са ММФ-ом су били добри, и наша економска политика била је боља у тим периодима. ММФ увек инсистира на финансијском реду, односно да јавне финансије буду ослобођене политичких удара – каже Маџар.
Стручњак за инострана улагања Милан Ковачевић каже да ће осим јавних бити решавано и питање још 114 друштвених предузећа чије одржавање само повећава порезе и намете онима који добро раде.
Према Ковачевићевим речима, овај аранжман је скромни облик сарадње који одговара напредњацима. Он каже да би Србија без тутора одустала од те сарадње и поново склизнула надоле.
– Потребно је да нас неко надгледа, јер још немамо правну државу. Танак нам је приватни сектор, непрофесионални људи су на власти, а крупни пројекти лоше испреговарани – оценио је Ковачевић.
ЕПС на реду 2020?
Поједини медији наводе да се покретање стечаја Азотаре Панчево крије у програму који су власти у Београду потписале са ММФ-ом, као услов да се Србији одобри нови аранжман. Приватизација се убрзава, па је већ за август планиран тендер за ПКБ, а у септембру треба да буде расписан и за МСК и Петрохемију. Приватизација Комерцијалне банке креће средином 2019. године, а ЕПС-а до 2020. До краја идућег месеца биће завршена анализа поскупљења струје у Србији.
Уз такве последице, нови аранжман, иако саветодавни, уједно је и обавезујући.
