Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић у петак је изговорио неколико врхунских демагогија, које би требало да озбиљно забрину све родољубиве грађане.
Дакле, председник поручује: „сви говоре о светој земљи, само нико неће на ту свету земљу да иде да живи“.
Другим речима, шта ће нам Косово када су нам само пуна уста српске колевке, а тамо Срба нема.
По овој Вучићевој логици, Србија би уз Косово требало да се одрекне и већине села Србије, неразвијених општина као што Трговиште, Сјеница, Лебане, па чак и многих градова из којих се народ због немаштине непрестано исељава, углавном у иностранство или у Београд.
Можда би рецимо и Тунис могао да се одрекне Сахаре, јер то је ионако пустиња и у њој нико не живи!
Затим, Вучић прети некаквом економском блокадом, санкцијама и кризом из 2011. године уколико „не размрсимо косовски чвор“ у наредних неколико месеци.
Куповна моћ и стандард су чак били и нешто бољи 2011. године, али посебна демагогија је Вучићева тврдња да ће нам само евроинтеграције донети бољи живот.
Председник се ваљда плаши да ако се „не дај Боже“ окренемо рецимо Евроазијској уместо Европској унији, више неће моћи да отвара стране фабрике којима држава даје стимулације за плате радницима од 200 евра, док стране компаније убирају сав профит.
Тада можда не би било фабрика којима би Вучић могао да се хвали, али би нека друга власт новац намењен страним фабрикама можда могла да усмери у домаћу производњу, пољопривреду и повезивање са новим тржиштима.
Са актуелном економском политиком, ускоро ће нам се догодити нова сеоба Срба, који трбухом за крухом, али и због осећаја неправде и непостојања државних институција, беже у свет у свим правцима – и на исток и на запад.
Да нас овакав тренд и даље очекује доказ су и новије чланице Европске уније, као што су Хрватска, Румунија или чак Пољска, које су остале без готово половине становништва, јер се „тако добро живи као нова чланица ЕУ“.
Трећу демагогију, Вучић је изрекао после става Српске православне цркве, која је поручила да су признање и подела Косова неприхватљиви:
„Да ли је решење да све негирамо, да будемо против свега, значи да имамо замрзнути конфликт и да чекамо неко боље време. Које боље време, када нас буде пет или три милиона? Када оду сви у иностранство или изгубимо становништво или сви нама побегну 50 година напред“, навео је Вучић.
Дакле, као што смо већ видели на примерима других земаља у ЕУ, егзодус становништва под квислиншком политиком је неминован, па можемо ми сто пута да признамо независност Косова.
Управо је замрзнут конфликт право решење за Србију, ослобађање од западне окупације и стварање независне државе која ће и по питању Косова и Метохије сачекати својих пет минута.
АНТОНИЋ: Другосрбијанско наметање издајника као националних хероја https://t.co/RIksCThHBq
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 11, 2018
У тој варијанти би можда Вучићево „балансирање између истока и запада“ и имало смисла. Ипак, чини се да режим полако припрема грађанство на оно што је Бриселу и Вашингтону одавно обећао, а у међувремену покушава да избори некакаву поделу Косова, којом би народу замазао очи пред највећом издајом у историји.
