Ако Александар Вучић сам пише своје ауторске чланке, под хитно би требао да престане. Ако то неко други чини у његово име – нека промени аутора. До сада се већ Александар Вучић „прославио“ својим дубокомисленим порукама, али је у чланку од 14.12. написаном за интернет портал „Телеграф“ превазишао сам себе. (http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1904934-danas-je-najrevolucionarniji-dan-u-srpskoj-istoriji-ovo-je-poruka-aleksandra-vucica-pred-istorijsko-vece-u-briselu).

Уз ничим изазвано и тешко разумљиво повезивање појма „револуције“ Дејвида Мендиса, патентирања парне турбине и српских евроинтеграција, премијер наглашава како је Србији требало 200 година да стигне до свог циља. А циљ је, подразумева се – ЕУ! За ЕУ су, дакле, и гинули јунаци са Цера, и организоване демонстрације 27. марта и речено одлучно „не“ другу Стаљину и Коминтерни. Цела српска историја се улила у овај велики догађај – почетак преговора. Није заборавио премијер да подвуче и све „антиевропске“ испаде нецивилизованих Срба, од неког несретног попа који је анатемисао железницу, до атентатора и мародера. Па ипак, упрокос њима, стигосмо до „отварања поглавља“. Историјског дана до којег је Србе довео Александар Вучић.

На крају је још и поручио како се мора одбацити сваки идеолошки приступ који оспорава напредак и развој и да у будућности неће бити места за „нас“ и „вас“ и „за архинепријатеље и мржњу“. Не знамо „у ком филму“ је Александар Вучић, али оно што пише нема апсолутно никакве везе са чињеницама. Како о историјским чињеницама потврђеним од стране истраживача, тако и о чињеницама које се тичу наше свакодневице и политичке реалности. О Вучићевој „слободној“ интерпрентацији историје неком другом приликом. А што се тиче текућих ствари, требало би да му буде познато како дан отварања преговора између земље кандидата и ЕУ ни у једном случају није постао „историјски датум“. Такође, требало би да зна и да постоје случајеви када су преговори трајали и по три деценије, па опет нису завршени. На крају, Вучићева перцепција ЕУ и стварно стање у Бриселу су два дијаметрално супротна света. Гледа ли председник Владе Србије вести? Чита ли он новине? Има Вучић право да сања шта год хоће. Али он нема право да Србију учини таоцем својих снова.

Извор: Фонд стратеке културе