Прочитај ми чланак
ПРЕМИЈЕР Александар Вучић очекује да ће на дводневној конференцији о Западном Балкану, која данас почиње у Бечу, доћи до напретка по питању избеглица и регионалне интеграције.
У аустријској престоници ће бити присутне владе свих држава Западног Балкана, као и висока представница за спољну политику ЕУ Федерика Могерини, аустријски и званичници Француске, Италије и, наравно, Немачке.
„Канцелар Ангела Меркел игра једну одлучујућу улогу, најважнији је европски лидер и на њу се односе наше наде“, рекао је он у интервјуу за немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Говорећи о избеглицама са Блиског истока, српски премијер је рекао да од ЕУ не тражи новац, већ му је, каже, важно да се нађе свеобухватно решење проблема између Брисела и оних које нису чланице ЕУ – једно, како је рекао, паневропско решење.
„Ми смо једна сиромашна земља и ти људи не желе код нас, већ желе да иду у ЕУ“, рекао је Вучић и истакао да он пдржава план у пет тачака, шефа аустријске дипломатије Себастијана Курца.
Тај план, каже, предвиђа помоћ за западно-балканске државе и да се Европа договори о једној јединственој азилантској политици са једном обавезујућом квотом пријема.
У Србију, према његовим речима, њихов број расте и свакодневно се региструје до 3 000 новопридошлих, те упозорио на проблеме када дође зима.
„Њихово просечно задржавање је, од како Мађарска подиже жицу, порасло од два на десет дана, а то ће и даље расти. Највећи број њих путује даље, али око 10.000 људи ми имамо увек у земљи. Ситуација ће се заоштравати, када стигне зима. Ми се припремамо на то да ћемо тада морати збринути дупло већи број. Зато припремамо три нова прихватна центра“, рекао је Вучић.
На питање да ли ЕУ, која планира велике центре у Грчкој и Италији, треба да подржава и напоре Београда када је реч о избеглицама, премда Србија није члан ЕУ, Вучић је рекао да би Србија то поздравила.
„Ми смо једна сиромашна земља и ти људи не желе код нас, већ да иду у ЕУ. До сада смо ми добили из Брисела тек 390.000 евра. Ја не тражим, међутим, у првој линији новац, већ да ми нађемо свеобухватно решење проблема између ЕУ и оних земаља које нису ЕУ, једно паневропско решење“, рекао је Вучић.
Упитан да ли би Србија, која није члан ЕУ, била спремна да прихвати избеглице потврдно одговорио и нагласио да Србија стоји иза своје хуманитарне и европске одговорности и да је спремност Србије да узме учешће, виша него код неких држава ЕУ.
„На пример, подизање жице у Мађарској не решава ни један од проблема. У мојој земљи постоје политичари који желе сада једну сличну препреку према Македонији. То ја никада нећу допустити“, рекао је српски премијер и додао да он види грешке и на југу и као пример навео Грчку.
Грчка, где многи људи по први пут дођу на тло ЕУ, региструје свега 10 одсто избеглица, навео је он истакавши да Србија региструје 90 одсто.
На констатацију да и из Србије у ЕУ бежи хиљаде људи, те да су то већином Роми, Вучић је рекао да Србија Роме мора боље интегрисати, да на томе ради, али да они нису прогоњени.
„Роми нису прогоњени и окрећу леђа Србији из привредних разлога. У просеку, сваки избеглица у Немачкој има месечно 580 евра, без да при том било шта мора да ради. У Србији је, међутим, просечна зарада свега 400 евра. Подстицаји да се дође у Немачку су, дакле, високи, чак и кад човек тамо може да остане само пет, шест месеци. Немачка би та давања требало да смањи на 200 евра, онда би одмах дошло 80 одсто мање избеглица са Балкана“, рекао је Вучић.
Замољен да прокоментарише привредну ситуацију у Србији, Вучић је рекао да је земља у 2014. години била тик пред банкротом и да су „владали скоро грчки односи“.
„То је било повезано, такође, и са ужасним поплавама“, рекао је Вучић и додао да је, међутим, учињен заокрет и да су резови у пензијама и зарадама државних службеника болни, али исплативи.
Он је нагласио да је у текућој години српски дефицит испод махстрихтских критеријума и да је ММФ своја очекивања о расту за Србију више пута ревидирао на више.
„То примећују и немачки инвеститори. Укупно немачке фирме запошљавају 30. 000 људи у Србији и заједно са Италијом је Немачка наш најважнији привредни партнер“, подсетио је.
На питање о односима према Русији, оценио да тешкоћу представља зависност од руског гаса, указао на проблеме са пројектом Јужни ток (South Stream) и упозорио на могуће проблеме у следећицм годинама.
Наглашавајући да су танкови пуни за зиму, Вучић је рекао ће, Србија, ако Руси, међутим, не буду више усмеравали гас кроз Украјину, у следећим годинама имати велике тешкоће.
На питање како напредују приступни преговори са ЕУ, Вучић је рекао да не иду тако брзо, како би Србија желела и изразио наду да ће прва два поглавља већ веома брзо бити отворена.
„Пре 2025. године желимо да постанемо чланица ЕУ. Зато ми завршавамо све домаће задатке, такође и у области борбе против корупције – закони су ту, а корумпирани људи се хапсе и оптужују“, рекао је Вучић и додао да он, међутим, не прећуткује да правосуђе не ради веома ефективно.
„Управо зато нам је потребна подршка ЕУ“, рекао је Вучић и на констатацију листа да је Косово највећи камен спотицања у преговорима, нагласио да и ту, такође, постоји напредак, попут напретка у вези са српском заједницом на северу Косова.
Он је изнео чврсто уверење да односи између Албанаца и Срба не стоје на путу нужно потребној интеграцији западног Балкана.
„Наш циљ је укидање свих царина и стварање једног јединственог тржишта. Ја рачунам с тим да ће удео западног Балкана у спољној трговини Србије за две – три године порасти са 17,5 одсто на 25 одсто“, највео је српски премијер.
Танјуг
