Прочитај ми чланакСпомен-обележје Подунавским Швабама страдалим крајем и након Другог светског рада освештано је данас у Бачком Јарку у присуству премијера Србије Aлександра Вучића и амбасадора Немачке Aксела Дитмана.
Премијер Србије Aлександар Вучић поручио је данас, на откривању споменика Подунавским Швабама страдалим на крају Другог светског рата, да само тиме што поšтујемо туђе жртве можемо имати право да тражимо пошšтовање наших жртава.
Премијер је подсетио да је почетком 20. века у Бачком Јарку живело 2.127 Немаца, 47 Мађара и двоје Срба, док у том месту данас жžиве готово само Срби, већином живе људи који су дошли из Босне и Херцеговине, неки спасавајући се од усташког ножа.
Приметио је, међутим, да се не би сложио са црквеним великодостојницима који су о представницима Немачке државе који данас присуствују откривању спомен обележја говорили као о нашим гостима, јер, поручио је:
– На овој нашој земљи, у Србији, свако ко је позван није гост, већ је домаћин. Ми не бирамо људе по вери и националности, већ по поштењу и доброти – поручио је Вучић.
Навео је да, када је договарана изградња овог спомен обележја, неки нису у то веровали и поменуо је да је слично било када је посетио гробље Мађарима у Суботици те да су и тада грађани те након његовог обраћања схватили да говори из срца и да мисли то што прича.
– И вама, немачки пријатељи, кажем да сте овде једнако добродошли – рекао је Вуцић и указао на потребу међусобног поштовања и да заједно градимо много другачију будућност него што нам је била прошлост.
Он је изразио велику захвалност канцеларки Aнгели Меркел на свој помоћи и подршци коју је пружила Србији па и када су нам неки уводили санкције, и подвукао да смо ми то запамтили и никада нећемо заборавити.
Како је рекао, има право да то каже овде где је на изборима за председника добио двотрећинску подршку бирача наводећи да је Србија од 1912, године прошла кроз много ратова и голгота, да нас ниједна несрећа није заобишла и да смо у томе изгибили толико народа да би нас сада, да тога није било, било троструко више.
Вучић је поручио да морамо да водимо одговорну политику, а то је поштовање свих других, уважавање свих других жртава, али и наших али и пре свега са погелдом у будућност – наше деце наших унучића.
Поновио је да српски народ, ма колики био, показује да уме да поштује и жртве других народа, те да ће само тако заштитити наше жртве и показати своју величину.
– Ово је ваша земља, осећајте се на своме и понашајте се на такав начин – рекао је Вучић обраћајући се Хансу Суприцу, председнику Савеза удружења Поднувских Шваба Немачке.
Он је рекао и да данас не постоји ниједно место у Немачкој у којем нема Срба који тамо ради и зарађује за свој хлеб, али је поручио да жели да мање Срба иде у Немачку за хлебом, али је приметио да истовремено све више Немаца долази у Србију да ради и послује.
– Живело српско немачко пријатељство – Живела Немачка, Живела Србија – завршио је Вучић.
Поред Вучића и Кошика, откривању и освештању спомен обележја присуствовали су и амбасадор СР Немачке у Србији Aксел Дитман, министар за рад Aлександар Вулин, председник Покрајинске владе Игор Мировић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, као и директор Конрад Aденауер Фондације за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес.
Крајем Другог светског рата село Бачки Јарак претворено је у концентрациони логор за немачке цивиле, који су остали на подручијма под југословенском влашћу.
Логор је постојао од 2. децембра 1944. до 17. априла 1946. и у њему је умрло око 7.000 људи, углавном жена и деце, од глади, болести и злостављања.
Споменик страдалима постављен је у претходних месец дана, на иницијативу Удружења Подунавских Ссваба Немачке, који су га подигли уз помоћ покрајинске и локалне администрације.
Обележје је у облику мермерног крста, са натписом:
„Овај споменик чува сећање на наше суграђане, Подунавске Швабе, који су у логору за интернирање у Бачком Јарку страдали и нашли овде вечни мир. Нека почивају у миру, ми их нећемо заборавити“.
Нове југословенске власти су крајем 1944. године формирале логор за немачке цивиле у Бачком Јарку у којем је до 17. априла 1946. године од глади, болести и злостављана умрло и убијено око 6.500 људи, углавном жена и деце.
Према попису из 1931. године на територији Војводине живело је 328.000 Немаца, а непосредно после Другог светског рата остало их је мање од 30.000.
