Прочитај ми чланак

ВУЧИЋ: „НAТО нам је потребан као савезник да нам чува народ на Косову”

0
aleksandar-vucic-hasim-taci

Фото: Танјуг/AП

Нама је НAТО потребан као савезник, да нам чува народ на Косову, изјавио је данас председник Владе Србије Aлександар Вучић, додавши да је његов кабинет ратификовао споразум са алијансом који је потписан много раније.

Изразивши уверење да је тај споразум добар за Србију, Вучић је рекао да његова влада неће водити неодговорну политику каква би земљу могла довести у сукоб са једним делом света који је веома моћан.

Влада ће пружити подршку Егзит фестивалу

Председник Владе Србије Aлександар Вучић изјавио је данас да Егзит (ЕXИТ) фестивал један од најважнијих брендова Србије и да ће Влада потписати средњерочни уговор о сарадњи и подршци фестивалу.

„Потписаћемо средњерочни уговор о подршци коју опружамо Егзиту на три плус три године, како би они могли да рачунају како да потроше новац и да помогнемо у шитрењу Егзита у региону“, казао је Вучић на конференцији за новинаре.

Он је после састанка са представницима фестивала који су добили награду за најбољи фестивал у Европи и за најбољу туристичку дестинацију, казао да је Егзит веома важан за развој туризма, економски потенцијал Србије и запошљавање младих, као и да је један од најважнијих брендова Србије.

Премијер је додао да је Нови Сад затражио подршку Владе Србије за 2019. годину када треба да буде омладинска престоница Европе и 2021. када треба да буде Европска престоница културе.

Директор Егзит фестивала Душан Ковачевић казао је да ће подршка државе допринети да страни инвеститори уложе у Егзит и да на фестивал долази већи број људи и задржава се у Србији.

Он је додао да је идеја да се фестивал шири и да западни Балкан буде центар омладинског туризма.

„Поред економског бенефита ту је и бенефит помирења региона, где ми налазимо заједнички језик и покушавамо да интегришемо регион и да га усмеримо да гледа у будућност“, казао је Ковачевић.

76 коментара “ВУЧИЋ: „НAТО нам је потребан као савезник да нам чува народ на Косову”

  1. Владица каже:

    егзит бренд.?..то најмасовније окупљање европског олоша,дрогаша,лезбача,пешкира,сидаша..и остале содоме

  2. Markos каже:

    To sto se ovako govori i ovakvi sporazumi potpisuju u sred predizborne kampanje, samo znaci da opozicija ne postoji, a posle izbora Bog zna sta ce sve da se kaze i potpise.

    1. vlado каже:

      Ako ovo prođe, ne postoji narod a opozicija nije bitna.

  3. Rile каже:

    А Ђура ће да ти опрости што те тукао.

  4. Сербо Макеридов каже:

    Тако је и кнегиња Милица говорила за Турке, подписа са њима одбрамбени савез а они за непуних 50 година сабраше све снаге и завише Србију у црно за наредних 350. Ови ће брже да окупирају а какве смо среће дуже и да остану.

    1. Велика метла каже:

      Овај болесник најбоље оцртава слику данашњег србског народа!

    2. Игор каже:

      На страну Сербони и Деретићева лупетања, за ово је у праву.

    3. Сербо Макеридов каже:

      Деретић не лупета. Узми књиге које је навео као референце, прочитај и увери се, све остало је јако неозбиљно и детињасто да се не изразим другачије. Усташе су добро одрадиле пропагандни део. Људи који никада нису прочитали ред из Деретићевих књига га оптужују да лупета!? Јадно.

    4. HERCEGOVINA RS каже:

      Тако је! Ђе си кад видио да море један ерцеговац да лупета зар не?:))

    5. vlado каже:

      Osim Vuka……………….

    6. моћни Џо Јанг каже:

      …Шешељуге и седам патуљака…

    7. HERCEGOVINA RS каже:

      Е, сад Владо, нико није савршен:) мора и у нас бити један манитаћ:)

    8. Игор каже:

      Е па видиш прочитао сам неколико његових књига, прочитај од Милојевића забрањену историју Срба, па ћеш да видиш шта је тачно Деретић налупао. Мене лично подсјећа на оне црнце са ви вуз кингз афроцентризам форама.

    9. Сербо Макеридов каже:

      Па сад ја не знам шта си ти читао и како си то тумачио јер моја сазнања су дијаметрално супротна. Друга ствар, Милојевић никада није написао „забрањену историју Срба“ већ „Одломке историје Срба и србских-југословенских земаља у Аустрији и Турској“. У много чему се та Милојевићева књига подудара са Деретићевом „Серби: Народ и раса – нова вулгата“. Једина велика разлика је што је Милојевић лоцирао Индију као прапостојбину Срба а Деретић Србију односно Хелм (Хем, односно тзв. Балканско полуострво) што се опет поклапа са оним што је генеалогијом открио Анатолиј Кљосов. Постоје и неке друге разлике али оне су козметичке природе, суштина остаје иста и код Милојевића и код Деретића. Радован Дамјановић такође заступа теорију винчанске Србије а Антић Драгољуб пак студијом изводљивости великих миграција у кратком временском периоду образлаже немогућност исте када су у питању Срби – да упростим, Срби су аутохтон народ на Хелму, нису се досељавали, ту су од памтивека. Не разумем твој коментар искрено.

    10. Игор каже:

      Ама није проблем у причи о аутохтоности,већ о некаквим Макеридовима и Нино Беловима. Ратови Срба против Атлантиде(???).

    11. Сербо Макеридов каже:

      Па ето видиш да ништа ниси схватио јер ниси ни читао. Какву сад Атлантиду помињеш? Зато баш и не волим да улазим у такве теме са вама неозбиљним људима јер вам је главни циљ да пљунете на Деретића, само облићете око њега и пљујете по њему без икаквих аргумената, онако циканско-усташки баш дно дна, дибидус. Не разумем како вам се не досади и како вас више није срамота!? Чиста инквизиција, систем ватикана, прво се попљује особа која угрожава дати поредак да би се на крају спалила, све то без икакве логике и смисла. Ето на шта ме ви такви подсећате – на инквизицију.

    12. Игор каже:

      А чекај колико си ти извора од Деретића тачно провјерио, ето ти горе Кљосов лично, Деретић га узима да потврди своју теорију, а овај сву ту Деретићеву причу одбацује. Можеш му послати питање на Руском или Енглеском који већ знаш обично човјек одговори.

    13. Сербо Макеридов каже:

      Проверио сам најважније, иди ти благо мени на: srbski.weebly.com

      Човек који је одрадио страницу је генијалац, управо је начинио за неверне Томе попут тебе. Читај и уживај па ми се опет јави, волео бих да видим шта си сазнао и да ли си био искрен у својој намери, јер ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА! У то сумње нема, не постоје ДВЕ истине уколико су једна другој дијаметрално супротне, само једна, пођи од те предпоставке и све остало ће ти се само казти уколико желиш искрено да дођеш до ње. Поздрав.

    14. Игор каже:

      А што се тиче Кљосова, ево текста гдје човјек кука како га спопадају обожаваоци Деретића с Балкана, ако знаш Руски слободно га можеш питати у коментару ако нешто није јасно,човјек је уљудан труди се свима одговорити на питање.
      http://pereformat.ru/2013/09/klyosov-balkans/
      Оно кад телеграф и курир загорчају живот генетичару.

    15. Сербо Макеридов каже:

      То ме не интересује, не бавим се жутом штампом.

    16. Игор каже:

      Жута штампа? Па то је страница гдје Кљосов лично пише, и објављује есеје из својих радова.Тај текст је лично он написао.

    17. Сербо Макеридов каже:

      Не инетересује ме шта Кљосов сада прича и са киме се препире, то није у научном домену већ социолошком. Поздрав.

    18. Игор каже:

      Значи ако се неко позива на Кљосова, а овај га демантује то нема никакве везе. Шта нас брига?! Хахахаха. Ај’ поздрав.

    19. Сербо Макеридов каже:

      Ниси ме разумео, мене интересује само Кљосовљев рад на тему генеалогије, а то са киме он мора да се расправља није моја ствар. Док не каже да оно што је написао није тачно ја немам разлога да полемишем са њим о било чему, он је све објаснио у свом раду о хаплогрупи Р1А1 и динарском типу. То је оно што је битно, а то ко њему сада „дрма кавез“ мене не интересује.

    20. Игор каже:

      И онда дође Деретић и каже да оба типа потичу од Срба, и да је Кљосов то доказао, што уопште није тачно. Још једна грешка је што се код нас упорно тврди да је И2 старији на Балкану, а у ствари је обратно. Не знам да ли разумијеш руски, али пробај користити гугл транслате.
      Све његово писање се у ствари поклапа са Милојевићем, а Деретић је будала која прави огромну штету зарад личне користи.
      Ево још један примјер будалаштине http://opusteno.rs/slike/2014/07/smesne-slike-23251/rat-starih-srba-protiv-atlantide.html

    21. Сербо Макеридов каже:

      У реду, ја то нисам тако схватио, но небитно, искрено речено нисам тренутно расположен за расправу о генима, расама и народима па на крају и нацијама, шта је шта и како се то одражава на генетску слику, узми ти лепо оди на „srbski.weebly.com“ па крени полако да листаш, биће ти занимљиво уколико те интересује Историја.

    22. Игор каже:

      Знам ја за тај сајт од раније. Што се тиче Кљосова он иначе узима Милојевића као релевантног историчара, и доста његових радова са историјском тематиком, ево линк за његов блог http://pereformat.ru/klyosov/ ,иде у том правцу.
      Ја искрено нисам импресиониран Деретићем пошто сви његови извори које сам провјерио су испали да воде у празно, или их је он једноставно окренуо како се њему допада. Управо Кљосов је један добар примјер. Е сад опет, нека и Деретића, јер служи да раздрма ове наше учмале академике у САНУ, мислим неке ствари које странци уче о нама код нас се игноришу чак и на историјским факултетима. Нпр. то династија Властимировић била успјешна колико и Немањићка(она мапа из 814. је занимљива), да не спомињем Јована Ненада за којег већина Срба није ни чула, а комшије нам читаву националну идеологију граде на људима попут њега,Скендербег се проглашава Албанцом(???) итд.
      Ал’ одох ја у ширину, угавном поздрав, ни мени се не иде у расправу. Код нас је проблем што људи желе да се сви са њима слажу 100% што често изазове пометњу без икаквог разлога.
      Све најбоље.

    23. Сербо Макеридов каже:

      Одлично образложено, ја не желим да се ми сложимо у свему 100% али желим конструктивну дискусију из које ће се изродити неки нормалан закључак и хвала ти на томе. И ја теби желим све најбоље. Поздрав.

  5. Anonymous каже:

    Sta bunca ovaj picousti nemacki ovcar, NATO da brani Srbe, od koga, od NATO Pakla?

    1. xyz каже:

      Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД
      Данас се навршава 15 година од терористичког акта над аутобусом „Ниш експреса“ који је превозио расељене Србе до гробних места у својим местима дакле су протерани. За не мали број њих, то је значило сусрет са оним што су годину или две раније избегли, смрт.

      „Ноћ пре тога Ружица Трајковић је сањала да ће се нешто страшно десити, али није могла ни да замисли да ће се то десити њој. Није требала да буде у првом аутобусу али је возач после паузе био нестрпљив да крену што пре. Нешто касније платиће најскупљу цену за своје нестрпљење“ започео је своје сведочење у књизи „Остаци аутобуса“ Кристијан Каш, норвешки официр и новинар при окупационим снагама КФОР-а.

      Тај дан променио је његов живот. Став о учешће норвешке војске у рату против Србије, на улогу америчког агресора на војно мешање у светске кризе које најчешће и сами изазивају, почео је разграђивати тихо, прво у себи.

      Сав ужас који га је преплавио описао је у тој књизи јасно дајући до знања да је напад могао бити спречен и да су у њему учествовале и међународне интересне групе чије је средство оно против чега се само наизглед боре, крвави ужас тероризма.

      Непосредно пре напада британски војници су прегледали аутобус због опасности од подметнутих бомби, Ружица, са којом је касније Кристијан обавио интервју, сматрала је да је уобичајена процедура јер „аутобуси са расељеним Србима улазе на непријатељску територију окупирану Албанцима“. Ипак ово је узнемирило 50-так путника аутобуса који су се питали да ли КФОР зна нешто што они не знају? Такође уобичајено је било и да шиптарска деца камењем гађају аутобусе са Србима.

      „Покријмо прозоре јакнама да се заштитимо од каменица, рекла је Ружица не знајући да их јакне неће моћи заштити од онога што ће уследити“.

      Шведске трупе окупационих снага чекале су да аутобус пређе административни прелаз између централне Србије и јужне покрајине. Срби би радије да их обезбеђују српске полицијске снаге али после Кумановског споразума то није било могуће. Дан раније шведски војници су проверили пут у потрази за импровизаним екслопзивним направама, нису пронашли ништа. Међутим, нису рачунали на ратно искуство Фљорима Ејупија и његових људи који су били припадници терористичких јединица УЋК. Зналачки су сакрили експлозив на путу којим се аутобус морао кретати. Сачекали су. Дозволили су да претходница војне пратње пређе место на коме се налазио експлозив а када је наишао аутобус активирали су га и снажни експлозија је разнела аутобус на комаде. Делови аутобуса, људских тела и крв полетели су у свим правцима, записано је у књизи „Остаци аутобуса“ Кристијана Каша.

      Тако је 16. фебруара 2001. године почињен један од најстрашнијих терористичких напада на Србе у коме је погинуло 13 а рањено 43 путника. Напад се догодио на територији са које су прогнани а коју је требало да обезбеђује међународна окупациона армада која је две године пре тога бомбардовала Србију како би учинила да планови терориста постану стварност.

      Силина експлозије подигла је аутобус у ваздух и одбацила га петнаестак метара далеко од места на којем се бомба налазила, наводи се у Унмиковим документима начињеним непосредно после напада.

      У форензичком делу истраге, који је уследио одмах после, на месту са којег је бомба активирана пронађени су опушци цигарета на месту одакле је активиран експлозив и на основу ДНК анализе пронађен починилац.

      Недуго затим, наводи се у извештају Унмика, наређено је да се кратер који је настао после експлозије затрпа – „како би саобраћај нормално функционисао“. Истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази. Наредбу да се кратер затрпа издали су официри Кфора.

      Норвешког официра и новинара, Кристијана Каша, напад је потресао до крајњих граница. Не желећи да се одмах препусти суду углавном је у себи водио дилему о „часном“ учешћу Норвешке са 18 других земаља у бомбардовању Србије и преузимању пуне одговорности за безбедност у покрајини. Остаци аутобуса и људских тела полако су постајали аргументи који су Кристијана разуверавали у оно што је мислио да зна и да је исправно. На крају га је обузео ужас због удела који је сам имао у томе учествујући војно у окупацији покрајине… Све што је могао да каже било је „Србијо, извини“. Покренуо је интернет страну на којој је приказивао ужасе и лажи којима се запад користио против Срба, постао је један од најактивнијих сведока српског страдања. О томе говори за КМ Новине.

      „Наравно, био сам официр на Косову, а не новинар као што сам мислио. Чињеница да нисам био независни новинар је нешто чега сам био веома свестан, као и то да нисам заступао своје мишљење. То је такође био фактор за одсуство неопходне критичке дистанце према томе како моја организација обавља своју мисију. И тако сам бранио НАТО бомбардовање Југославије, а кривицу за бомбардовање приписивао искључиво Слободану Милошевићу“ каже Кристијан о првој фази и наивном учешћу у окупационој мисији НАТО-а.

      „Када неко каже да сам радио као новинар у саставу Кфора, ја протестујем. Не може једна особа да буде новинар и истовремено представља КФОР и НАТО. Када се осврнем на изјаве које сам припремао као представник за штампу, видим да су биле сувише оптимистичне али мој посао је био да ситуацију представим у најпозитивнијем светлу. Ни на који начин није пријатно када се осврнем на своје изјаве из времена док сам био официр НАТО-а, али мислим да је важно да сам направио први корак да се лично извиним. Тек онда Срби, Албанци и други могу жале за грешкама које су направили“ недвосмислен је бивши официр НАТО-а кога је српски народ разумео и прихватио као свог.

      „Што се мене тиче, волео бих да нисма био толико оптимистичан о могућностима функционалног мултиетничког друштва на Косову и Метохији“ каже он из угла некога ко је кроз мирис крви схватио да ужас није на супротној страни против које се бори.
      „Сасвим сигурно, 16. фебруар 2001. је био један од најдраматичнијих дана у мом животу. Албански терористи су чекали са импровизованом експлозивном направом ван Подујева на прелазу са покрајином код Мердаре из централне Србије. Бомба је убила 12-торо људи, укључујући и малог Данила који је имао 2 године, заједно са оба родитеља. Ја сам стигао на место напада сат и по после експлозије.

      Постоје поуздани докази који указују на одговорност за злочин припада Ејупију који је био вођа терориста који су чекали поред пута. Такође постоје поуздани докази који указују да је Ејупи био средство ЦИА-е да дестабилизују Србију, такође и после пада Слободана Милошевића.

      Ејупи је касније осуђен на 40 година затвора, али је убрзо пуштен на слободу због „недостатка доказа“. Али онда је такође радио за ЦИА и успео да „побегне“ из америчке војне базе Бондстил… Ејупи је због овога велики херој код Албанаца на Косову и Метохији, тако они настављају да нарастају у свом национализму. То је био дан када сам почео да се питам да ли смо урадили праву ствар када смо отишли ​​у рат против Југославије.

      До данашњег дана, још увек се сећам мириса, делова тела и крви, а фотографије са места експлозије можете видети ОВДЕ. Прве три три фотографије су моје , а остали су из истраге. Захваљујући Горици Шћепановић (која се и сама налазила у аутобусу у тренутку напада) могу да их прикажем. Али упозорење: Ове слике су веома потресне. Немојте их отворити ако нисте спремни за то. И немојмо никада заборавити жртве и никада одустати од борбе за правду.

      У терористичком нападу на аутобус у Ливадицама код Подујева страдали су:

      1. Ненад Стојановић (рођен 7. јула 1943.) Ниш,

      2. Милинко Краговић (рођен 5. јануара 1943.),

      3. Лазар Миликић (рођен 19. јуна 1936) Липљан,

      4. Драган Вукотић (рођен 2. новембра 1954.) Косово Поље,

      5. Снежана Чокић Вукотић (рођена 16. фебруара 1975.) Липљан,

      6. Данило Чокић (рођен 1999. ’02.), имао је две године, син Драгана Вукотића и Снежане Чокић Вукотић. (Напомена: мајка Данила Чокића била је у поодмаклом периоду трудноће и ускоро су очекивали принову што број жртава подиже на 13. а ово углавном нико не помиње),

      7. Слободана Јованић, можда Слободан, 1970-08-12, из Краљева

      8. Мирјана Драговић (рођена 12. јануара, 1981.) Лапље Село

      9. Сунчица Пејчић, (рођена 14. јануара, 1972.) Приштина,

      10. Тихомир Стојковић (рођен 18. јануара 1969.) Косовска Каменица

      11. Живана Токић, (рођена 5. маја 1948.), Скуланево, централно Косово, упокојила се 10 касније од последица задобијених повреда,

      12. Н. Токић, Живанин супруг. Упокојио се два месеца касније од рана задобијених у овом терористичком нападу.

      Кристијан сматра да је напад на аутобусе Ниш – експреса такође важан да се разуме шири контекст у коме су се НАТО, Кфор и међународна заједница руководили. „Посебно америчке обавештајне службе су активно користиле шиптарске наоружане групе да дестабилизују демократски изабрану владу у Београду, чак и после пада Милошевића“ тврди Кристијан.

      У тексту који је раније писао „САД дестабилизују Србију албанском герилом“, даје много детаља о томе.

      „Након што су КФОР и такозвана Међународна заједница преузели контролу над Косовом и Метохијом 12. јуна 1999. године, дозвољено нам је да подржавамо албанску герилу, зовите их терористима ако желите, да дестабилизују Србију. У овом чланку, ја вас водим на путовање кроз моја лична искустава и сусрете као новинар са овим побуњеницима“ каже Кристијан.

      Осим што његово искуство, сведочење и борба представљају одличан траг и доказ о времену које сви полако заборављамо и које ће постати објект конструкције из некадашњих забележака, које могу бити „много оптимистичније“ него што је то стварност била, оно што Кристијан бележи представља један од ретких крунских доказа умешаности САД и њихових савезника агресора, против Србије. То у потпуности објашњава да су терор и прогон спроводили Шиптари најчешће уз пуну америчку логистику па чак и на иницијативу. Управо зато нема ни једног кажњеног терористе због злочина над Србима које су они починили.

      Јохан Мекес, холандски снајпериста који је Кашу потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову.

      Такође, сазнања указују на директну дестабилизацију и уништење српске државе као било каквог релевантног политичког субјекта. А у таквим походима жртве, углавном српске, нису ни случајне ни непожељне. Страхом, очајањем, неправдом и понижењем треба уништити сваки отпор и од народа-жртве начинити поданика који ће таквим положајем чак бити срећан. То, као што видимо ових дана, успева у круговима од стране Запада контролисаних политичара и властодржаца али народ се не мири са својим жртвама и овако грубо масакрираним сународницима само зато јер су Срби чија смрт треба да ослаби и друге Србе.

      Жртве чијег се страдања сећамо на данашњи дан, сасвим сигурно су у добром броју пред Господом и молитвеници за свој народ. Као и други праведно страдали, и данашњих 13 душа чека на правду и тренутак да се народ охрабри, уразуми и покрене на повраћање своје земље и свог достојанства.

      Надајмо се само да нам за то не требају нове, невине жртве.

    2. xyz каже:

      Nemacki ovcar = Deutsche Schäferhund. Danke Adolfina!

Коментари су затворени.