Уцењен и уплашен, Вучић се нада да ће га, после пада с власти, спасити белосветски „пријатељи“. Узалуд их подмићује државним ресурсима и новцем, стеченим криминалом. У каквом год стању била политичка сцена Сједињених Америчких Држава и Европске уније, њихове правне институције још функционишу. У Америци се суди бившем председнику Трампу, актуелни председник Бајден је био под истрагом, а његов син Хантер је осуђен за више кривичних дела. Европско јавно тужилаштво води истрагу против Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије. У Француској се води истрага против Макрона због више корупционашких афера. Бивши хрватски премијер Иво Санадер је осуђен на скоро 19 година робије. Кад је формирана Српска напредна странка, Вучић је за хрватски Глобус најавио да ће „санадеризирати Србију“. Урадио је то. Криминал и корупцију је претворио у основе привредне делатности свог картела, па сад може само да чека казну, много дужу од Санадерове.

Дан дуже на власти, за Александра Вучића представља дан мање у затвору. И њему је јасно да се приближава тренутак кад ће морати да се суочи са оптужницом за све злочине које је извршио његов картел откад је доведен на власт.

Сусрет са истином, правдом и законом, Вучић покушава да одложи подмићивањем појединаца из страних центара моћи. Подршку плаћа државним ресурсима и приватном имовином грађана Србије. Међутим, иако се нада да ће успети да откупи слободу и избегне одговорност, свестан је да у реалном животу то није могуће. Широм света постоје стотине примера, који потврђују чињеницу да је закон јачи чак и од најмоћнијих политичара. Актуелним и бившим председницима држава и влада, као и члановима њихових породица, судови изричу затворске и новчане казне за разна кривична дела. Оптуживани су за корупцију, рекетирање, злоупотребу утицаја, нарко трафикинг, нелегално поседовање оружја, подстицање на проституцију… У већини тих судских предмета помињу су злочини које Вучић свакодневно извршава у Србији.

Судови у Сједињеним Америчким Државама воде, или су већ завршили поступке против бившег, а вероватно и будућег председника Доналда Трампа, а тужиоци су недавно саслушавали актуелног председника Џозефа Бајдена, док је његов син Хантер Бајден проглашен кривим по једној оптужници, а суди му се у још два случаја.

Суд у Њујорку прогласио је, 30 маја 2024, Трампа кривим по све 34 тачке оптужнице. Окружно тужилаштво у Менхетну терети Трампа за фалсификовање пословне документације, што је, наводно, извршио уочи председничких избора 2016. како би сакрио исплате хонорара од 130.000 долара Сторми Данијелс.

Према оптужници, Трамп је фалсификовао 11 фактура, 12 ваучера и 11 чекова, којима је подмитио порно глумицу да ћути о њиховој сексуалној авантури из 2006. године. Дванаест поротника је прогласило бившег председника Америке кривим, за које је предвиђена казна до четири године затвора. С обзиром да није у питању насилно дело, очекује се да Трамп буде осуђен на условну казну, не дужу од године дана.

Специјални тужилац Роберт Хур је водио поступак против председника Бајдена, осумњиченог за „неадекватно руковање поверљивим документима„. Бајден је сарађивао са истражним органима, на саслушању је рекао да има „сасвим добро памћење“ и да, „иако је старији човек„, „добро зна шта ради„. Тужилац није поверовао у то, а и како би кад се Бајден у јавним наступима 2024. године обраћао својој мајци Кетрин, која је умрла 2010, и свом сину Боу, који је умро 2015. године. Ипак, тужилац је одустао од кривичног гоњења с образложењем да је Бајден у потпуности сарађивао са истрагом и да није намерно задржао поверљива документа док је био потпредседник САД-а, у време администрације Барака Обаме.

Истовремено док је трајао истражни поступак против Џозефа Бајдена, овог пролећа, порота суда у Вилмингтону, у савезној држави Делевер, прогласила је кривим његовог сина Хантера Бајдена због нелегалног поседовања оружја, за шта је запрећена казна од 15 до 21. месеца затвора. Специјални тужилац Дејвид Вајс поднео је тужбу против Хантера Бајдена због тога што је приликом набавке револвера „колт кобра“ лагао да није корисник дроге. Осим три кривична дела, која се односе на нелегалну куповину оружја, Хантеру Бајдену се суди и за шест пореских прекршаја у Калифорнији. У том предмету, у коме је поступак почео пре месец дана, сину актуелног председника Америке прети затворска казна до 25 година и новчана од 750.000 долара.

Ако америчко правосуђе води поступке против двојице последњих председника и чланова њихове породице, нема сумње да ће се на удару наћи и појединци из напредњачког картела, предвођени Александром Вучићем.Уосталом, тај процес је већ почео.

Финансијски комитет америчког Сената пре неколико дана је покренуо истрагу пословања Џереда Кушнера, Трамповог зета. Кушнер је осумњичен за „куповину страног утицаја“ преко своје инвестиционе компаније Аффинитy Партнерс. Утврђено је да је Кушнерова компанија 2021. године добила 157 милиона долара од разних страних инвеститора. финансијским извештајима се наводи да је новац уложен у неколико крупних пројеката, али ниједан долар профита није исплаћен клијентима.

У налазу Комитета наводи се да „инвеститори нису тражили новац од оствареног профита јер нису мотивисани комерцијалним разлозима, него могућношћу да финансијске дивиденде компензују политичким утицајем“. Уз оцену да то представља „сукоб интереса без преседана“, Комитет је затражио покретање кривичне истраге због кршења Закона о регистрацији страних агената (ФАРА).

Истрага је утврдила да је Кушнерова компанија добила 87 милиона долара од владе Саудијске Арабије, а проверавају се наводи о много већим уплатама. Демократски конгерсмен Роберт Гарсија тврди да је Кушнер добио две милијарде долара од Саудијске Арабије, од којих је 115 милиона долара пребацио на свој приватни рачун.

Осим послова са Саудијцима, амерички истражни органи проверавају Кушнерове пословне комбинације са Владом Републике Србије. Министар Горан Весић је 15. маја 2024. потписао Меморандум о разумевању са америчким фирмом Аффинитy Глобал Девелопмент о уступању локације у центру Београда, на којој се налази зграда Генералштаба, на бесплатну употребу током следећих 99 година, уз могућност да се право коришћења претвори у право својине.

Кушнер је на друштвеним мрежама објавио да на том простору намерава да изгради луксузни хотел и три солитера са више од 1.500 станова, као и музеј и спомен обележје, које ће подсећати на НАТО бомбардовање 1999. године. Кушнер тврди да ће у тај пројекат инвестирати 500 милиона долара. Република Србија ће, наводно, добијати 22 одсто профита. Како ће то изгледати у пракси већ се види из резултата истраге америчког Сената, који је утврдио да Кушнер не исплаћује дивиденде много озбиљнијим и опаснијим клијентима.

Америчке државне органе не занима то што Вучић својим лобистима поклања јавне ресурсе, али не дозвољавају да се крше њихови закони, који спречавају сукобе интереса какви су очигледни у овом случају. С друге стране, Вучића не занима што је додатно криминализовао Кушнера. Уосталом, то није проблем ни за Кушнера, навикао је на криминал. Његов отац Чарлс Кушнер је одлежао 16 месеци у затвору због 16 кривичних дела, међу којима су биле пореске утаје и притисак на сведоке.

– Одушевљава ме идеја да се на месту зграда Министарства одбране и Генералштаба изгради велики комплекс зграда с хотелом и становима. Ту идеју ћу промовисати с радошћу! Умро сам од смеха због коментара у неким медијима да ћу прихватањем Кушнерове идеје добити политички утицај на Трампа – рекао је Вучић.

У ноћи 29. на 30. април 1999. године, када је два пута ракетирана зграда Генералштаба, Вучић се радовао победи над Војиславом Шешељем и заради од десет марака.

– Ми били дежурни у Влади. Играмо ризико у десет марака. Ја сам већ победио, само треба да се заврши партија. Негде у три после поноћи нека бомба удари у Генералштаб. Сад, ништа нама није. Мало прозори пукли, али ништа страшно. Ништа се посебно није десило. Е, Шешељ је ту прилику искористио. Пошто је видео да је изгубио, а тешко подноси да губи, бацио је ризико са стола и рекао: „Е, не дам ти десет марака!“ Не даш? Онда три дана нисмо разговарали – уз широк осмех, Вучић је ту морбидну анегдоту испричао Миломиру Марићу у једној „Ћирилици“.

Признао је да су њему и Шешељу биле важније марке од троје убијених и 40 рањених грађана, који су страдали те ноћи. Ипак, сад му је Генералштаб важнији, мисли да ће, кад га поклони Кушнеру, добити подршку бившег и будућег председника Америке.

Иако су Вучић, Весић, Ана Брнабић и Синиша Мали најављивали да ће Кушнеров пројекат бити „крајње транспарентан„, никога није изненадило што су рушење Генералштаба почели у тајности. Нису могли да, као у Савамали, организују државни удар, па да усред ноћи, у сарадњи полиције и криминалаца, сруше све зграде које сметају страном инвеститору, али ипак су пре неколико дана почели рушење из Ресавске улице, да не привлаче пажњу.

Управо у то време, крајем септембра, у Београду је гостовао Доналд Трамп Млађи. Син бившег америчког председника одржао је састанак с групом српских бизнисмена и јавних личности у хотелу Сqуаре Нине. Међу педесетак званица нашли су се Славко Царић, Ненад Тошић, Бисерка Јовић и још неколико појединаца, повезаних са УСАИД-овом српском филијалом НАЛЕД-ом. Александра Митић, директорка листа Данас, за Глас Америке је рекла да је Трамп Млађи мање говорио о бизнису, него о политици, односно о предстојећим председничким изборима у САД-у. После говора у хотелу, Доналд Трамп Јр отишао је, у пратњи тајкуна Војина Лазаревића, на приватну вечеру с Вучићем и Малим.

Уз „краљевски рижото“, Вучић је покушао да се распита о свом рејтингу код Трампа Сениора, али узалуд. Трамп Јуниор му није допустио да наметне теме повезане ни са политичком подршком, а камоли о заштити од истрага и суђења због кривичних дела у које је умешан Вучић. Између осталог, Вучић је поменуо поступак пред судом у Мичигену против немачког аутомобилског гиганта Фолксвагена. Првом правоснажном пресудом, VW је осуђен на казну од милијарду долара, а у току су поступци у којима одштетни захтеви износе чак 32 милијарде долара.

Доналд Трамп Млађи је кратко рекао да зна за тужбе које су против VW поднели инвестициони фондови Blackrok, Vanguard и State Street, али није хтео ни да саслуша Вучићево објашњење разлога због којих су у тим аферама умешани он и његов тзв. Пријатељ Герхард Шредер, бивши немачки канцелар. О тој теми Вучић ће морати да преговара са својим плаћеним лобистима, Ричардом Гренелом, који добија 100.000 долара месечно, и агенцијом Barbour Griffith Rodgers, која из буџета Републике Србије добија 600.000 долара годишње.

Колико год новца да плати америчким политичарима и лобистима, Вучић неће успети да избегне суочавање са одговорношћу за кривична дела која су извршили он и чланови његовог картела, а који је оцењен као угрожавање безбедности САД-а.

Као што америчко правосуђе нема милости према њиховим државницима, нема га ни према малом, несрећном тиранину из балканске колоније. Вучић је то схватио на тежи начин. Направио је договор са Дарком Шарићем о његовој предаји, монтираном суђењу и пресуди по којој ће нарко бос бити кажњен са максимално 10 година робије. Шарић је пристао да плати 420 милиона евра. Два посредника у тим преговорима, Драган Дудић Фриц и Владимир Цвијан, више нису међу живима. Шарићев сарадник Дудић је убијен 2010, после сусрета са представницима тадашње власти, које је предводила адвокатица Весна Лончар, супруга актуелног министра здравља Златибора Лончара. Цвијаново тело је пронађено у Дунаву 6. јануара 2018, да би експресно обдуковано, кремирано и сахрањено у тајности. Но, с обзиром да се Цвијан, после сукоба с Вучићем крајем 2013, три године скривао у Америци, нема сумње да је њиховим службама дао информације о Вучићевом и Шарићевом договору. Ни елиминација неподобних сведока није помогла ортацима да спроведу план. Шарић је, под новом оптужбом за два убиства, враћен у притвор, а Оскар Вучић стрепи да га не задеси таква судбина.

Америчке службе, поучене Цвијановим примером, добро чувају Сашу Вујисића, сведока сарадника у случају „Јовањица“. Вујисић је обухваћен оптужницом Тужилаштва за организовани криминал КТО 81/20. На терет му се ставља то што је, као радник Војнообавештајне агенције, „обезбедио услове за лажно представљање окривљеном Предрагу Колувији„, шефу организоване криминалне групе, која се бавила производњом марихуане на плантажи у Старој Пазови.

Наиме, Вујисић је Колувији предао плаву кожну фасциклу са лажним решењем СП бр. 142-46 од 21. октобра 2019, којим је Колувија „овлашћен, као потпуковник, на дужности референта за оперативне послове ВОА, да извршава све задатке из делокруга“ те службе. Колувија је фалсификоване исправе ВОА користио како би открио детаље из судског поступка против његовог дилера Миодрага Познана, званог Столар, који је у то време првостепено осуђен на шест година затвора због продаје марихуане произведене на „Јовањици“.

Средином новембра 2019, кад је полиција ухапсила Колувију и неколико његових сарадника, Вујисић је побегао у Словенију, право у централу америчке агенције за борбу против нарко трафикинга ДЕА. Након тродневног саслушања, Вујисић је пребачен у САД. Американци не би чували Вујисића да им није дао поуздане и употребљиве информације о Колувијином клану и његовим заштитницима из врха власти. А, употребиће га кад дође на ред оптужница „Јовањица 3“, којом ће бити обухваћени политичари, који су пружали заштиту највећој европској плантажи марихуане.

И Предраг Колувија би радо прихватио статус сведока сарадника, али закон му то не дозвољава, пошто је означен као шеф организоване криминалне групе. Ипак, Колувија у свом „блацкберрy“ телефону има преписку и снимљене разговоре с правим шефом те и осталих криминалних напредњачких група. Сад му остаје само нада да ће га ти докази спасити од дугогодишње робије.

Колувија се, у складу са својом интелигенцијом, надао и у Вучића, па није добро прошао. Вучић му је дао на располагање адвоката Владимира Ђукановића и водитељку Јовану Јеремић, као што му је некада давао Братислава Гашића, Браислава Недимовића, Зорана Бабића и Александра Вулина. Колувија је касно схватио да су му они распоређени да контролишу бизнис, а не да њега подржавају. То посебно важи за Вулина.

Пре неколико дана, кад је добио информације из Тужилаштва за организовани криминал о садржају пресретнутих комуникација које је имао са појединцима из врха власти, Колувија се уверио да га је цинкарио Вулин. Немоћан да, засад, било шта друго уради, испред „Јовањице“ је поставио таблу с написом „Комуњарама улаз забрањен“. Но, како Американци режирају судске поступке, сасвим је извесно да ће се Колувија и Вулин наћи на истој или сличној оптуженичкој клупи, а можда и у ћелији.

Специјални суд је летос спојио предмете „Јовањица 1“ и „Јовањица 2“, а пре десетак дана Апелациони суд у Београду донео је правоснажну одлуку да се Колувији привремено одузме имовина за коју се сумња да је стечена кривичним делима. Одузета му је непокретна имовина у Старој Пазови и Београду: пољопривредно земљиште, воћњаци и пашњаци, пластеници и зграде, хладњаче, па и стан у Београду. Дирекција за управљање одузетом имовином располагаће свиме што је Колувија стекао производњом и продајом дроге, а суд ће једном годишње преиспитивати одлуку о привременом одузимању имовине.

У још тежој ситуацији налази се Вељко Беливук. Паметан као Колувија, и он се нада да ће му помоћи Вучић. Суђење Беливуку и његовој криминалној групи траје већ три године. Иако су оптужени за седам убистава, диловање дроге, отмице и силовање, Беливук и Марко Миљковић се још нису изјаснили о наводима из оптужнице. Само на два рочишта су поменули да је Вучић монтирао поступак против њих и да су спремни да се нагоде са судом, па да испричају све што знају о рушењу у Савамали, убиству Цвијана и другим злочинима, под условом да чланови њиховог клана буду пуштени да се бране са слободе.

Суд није ни констатовао ту понуду, а камоли да је донео одлуку, свеједно какву. Међутим, и овај случај будно прате америчке службе. Како и не би кад је америчко Министарство правде ставило Кавачки клан на листу криминалних организација које представљају претњу националним интересима Америке.

Где је Кавачки клан, ту су и Вучић, Вулин, Дарко Глишић, Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић, Марко Парезановић и многи други припадници напредњачког картела. Какав третман могу да рачунају са стране америчких државних органа може да се претпостави на основу аналогије – ако амерички суд кажњава сина америчког председника јер је 11 дана нелегално поседовао револвер, како ће се односити према балканском тиранину, који командује мафијашким организацијама које располажу стотинама пиштоља, аутоматских пушака, зољама, митраљезима, експлозивним направама и, наравно, машинама за млевење својих жртава.

У каквом год стању биле Сједињене Америчке Државе, њихова политичка сцена и подељено друштво, тамо ипак функционишу институције задужене за спровођење правде. Исто важи и за Европску унију. Без обзира на политичке и економске проблеме, правне институције се баве својим послом.

Европско јавно тужилаштво (ЕППО) у априлу ове године званично је покренуло истрагу против Урсуле фон дер Лајен, председнике Европске комисије, која је осумњичена за спорну набавку Фајзерових вакцина против Ковида. Истрага је, засад, открила да је Фон дер Лајен нанела штету од четири милијарде евра, а проверавају се уговори који су из буџета ЕУ исисали 22 милијарде евра.

Белгијско тужилаштво у Лијежу је почетком 2023. године осумњичило Фон дер Лајен за „злоупотребу јавне функције, корупцију и сукоб интереса“. Председница европске владе је уништила СМС преписку, коју је имала са Албертом Бурлеом, генералним директором Фајзера, с којим је преговарала о количини и цени вакцина. Истражитељи Европског јавног тужилаштва су преузели случај од белгијских колега и формирали предмет, који су медији назвали „Пфизергате“. Као што је афера „Вотергејт“ довела до смене америчког председника Ричарда Никсона, тако ће и „Фајзергејт“ отерати Фон дер Лајен из Брисела.

Истражитељи ЕППО већ су истрагу усмерили и према Немачкој, која је кандидовала Фон дер Лајен. У складу са својим овлашћењима, ЕППО може да води истраге финансијских злочина у свим европским државама, па и да заплене телефоне, компјутере и сав материјал за који процене да је значајан за истрагу.

Кад канцеларија Лауре Ковеши покрене истрагу Вучићевих криминалних и корупционашких злочина, укључујући и његове махинације вакцинама, али и ненаменским трошењем новца из европских фондова, можда ће се тај предмет назвати „Педергејт“.

Искуство с педерским аферама има Вучићев ортак Емануел Макрон. Од геј-афере, коју је Макрон имао са бившим телохранитељем Александром Беналом, за Француску су много важнији корупционашки случајеви. Медији су објавили бројне фајлове које су размењивали власник и менаџери такси организације Убер са Макроном. Француско тужилаштво још није завршило истрагу, а очекује се да Европско јавно тужилаштво преузме и тај предмет, пошто се у Уберовој ризници од 125.000 порука и тонских записа налазе и докази коруптивних радњи бивше европске комесарке Нили Крус.

Попут Фон дер Лајен и Вучића, и за Макрона су везане афере из времена пандемије Ковида 19. Макрон је за кампању вакцинације у Француској ангажовао консултантску агенцију McKinsey, која је позната позната по генерисању опиоидне кризе у Америци. Мц Кинсеy је промовисао лекове компаније Purdue Pharma, која је 2007. године признала одговорност за кривична дела, међу којима је и фалсификовање података о ризицима којима су изложени корисници њихових лекова. McKinsey и Purdue Pharma морали су да плате скоро милијарду долара одштете, али то је мала утеха за 400.000 преминулих током опиоидне кризе.

После свега, Макрон је ангажовао McKinsey за више пројеката, а консултантске услуге су плаћене са око милијарду и по евра. Ипак, та сарадња и по тој цени не чуди јер су МАкрон и Карим Таџедин, представник McKinsey-а, врло блиски пријатељи.

За грађане Србије можда је најзанимљивија афера око продаје 36 француских авиона „Рафала“ Индији. Уговор, вредан 7,8 милијарди евра, између владе Индије и француског произвођача тих авиона Дассаулт, потписан је пре Макроновог успона на место председника Француске, „оптерећен је оптужбама за корупцију“ у време његовог првог мандата. Макрон је, наводно, утицао на француско тужилаштво са захтевом да не води истрагу о спорној продаји авиона. Ипак, после дугог и упорног медијског притиска, покренута је истрага, која би требало да провери наводе о милионском подмићивању званичника владе Индије. Неће бити изненађење ако се истим поводом покрене истрага и о Вучићевој куповини 12 „Рафала“ по цени од 2,7 милијарди евра.

Француско правосуђе је, очигледно, споро, али ипак функционише. То доказују пресуде против бивших председника државе, од Жака Ширака, који је осуђен, додуше условно, на две године затвора због проневере новца из буџета, па до Николе Саркозија, коме је у фебруару ове године потврђена пресуда на једногодишњу казну кућног затвора, због незаконитог финансирања председничке кампање.

Проблеме са правосуђем имаљу и многи Вучићеви политички и пословни ортаци из региона. Неколико најближих сарадника Мила Ђукановића је већ стрпано иза решетака, а то чека и њега. Хашим Тачи је, одмах после смене с места премијера тзв. Косова, прослеђен на оптуженичку клупу у Хаг, где одговара за ратне злочине УЧК. Никола Груевски је из Македоније побегао у Мађарску. Бежао је преко Црне Горе и Србије, а у склоништу у Будимпешти посећивали су га Александар Вучић и његова бивша супруга, сада покојна Ксенија Вучић. И Зоран Заев, који је наследио Груевског, с власти је пао на оптуженичку клупу. Пола кабинета албанског премијера Едија Раме већ се налази у затвору, а друга половина стрепи. Рама, попут Вучића, спас тражи у пословним комбинацијама са Џередом Кушнером, чијој компанији је дао део албанске обале, на којој је планирана изградња неколико луксузних хотела.

Жупанијски суд у Загребу, у јануару 2023, објединио је све пресуде против Иве Санадера, бившег премијера Хрватске, у јединствену казну од 18 година и 8 месеци затвора. Санадер је осуђен због учешћа у три корупционашке афере.

– Санадеризират ћемо Србију – рекао је Вучић крајем 2008. године, одмах по оснивању Српске напредне странке, у интервјуу загребачком недељнику Глобус.

То је једно од ретких обећања која је испунио. Санадеризирао је, односно криминализовао Србију, имао је главну улогу у свим корупционашким аферама, којима су опљачкани јавни ресурси. Ако је Санадер за три афере добио скоро 19 година затвора, Вучић може да очекује 190, минимум.

Вучић зна шта га чека кад падне с власти. Као сирак тужни, не може да рачуна на било чију помоћ. Напротив, сви његови садашњи политички и пословни партнери, сутра ће пребацивати одговорност на њега, баш као што је и заслужио.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Иво Санадер, Предраг Поповић, робија