Прочитај ми чланакПротести које је народ покренуо су катарзични јер представљају могућност да свако види да није сам и да поразговара са људима који се не слажу са лудилом у земљи. Начин да се грађански сукоби спрече је избегавање најава апокалиптичних сценарија о „дану Д" који само што није. Да се разумемо, и амерички „Дан Д" са искрцавањем у Нормандији је био само завршни чин који је изведен у моменту када је процењено да Немци неће успети да га спрече. Ми у своју одсудну битку треба да кренемо онда када на улицама у истом тренутку буде толико људи да режим устукне, а неки од његових делова одлуче да положе оружје и пређу на страну грађана. Све пре тога је исхитрено и омогућује Вучићу (и странцима) да нас гурну једне на друге, закључује колумниста др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Нажалост, али изгледа да се процес распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије још увек није завршио. Они који су пред крај двадесетог века организовали геополитичко препакивање простора Балкана су дефинисали да српски фактор мора бити у потпуности маргинализован по оној старој формули да је само слаба Србија гарант реализације интереса великих сила у овом региону.
Кроз деведесете и први део двехиљадитих смо имали прилике прво да видимо рат и санкције који су имали за циљ да се део становништва расели, као и да Србија технолошки заостане и изгуби тржиште за неке важне гране индустрије које смо имали. Навешћу пример Института „Михаило Пупин“ и чувене „Београдске школе роботике“. Наиме, током шездесетих година прошлог века у оквиру ове институције су се окупили неки наши паметни људи са озбиљном визијом. Достојни имена Тесле и Пупина, професори Рајко Томовић и Миомир Вукобратовић су развили тада револуционарну технологију бионичке роботике. Као резултат рада направљена је прва роботска шака у свету још давне 1963. а након тога и низ других бионичких протеза.
Чисто ради поређења, док се на српском институту успешно развијала хуманоидна роботика у Кини је режим Мао Цедунга организовао масовно ловљење врабаца и других птица јер је комунистичка власт закључила да оне једу пуно зрневља и тако утичу на изазивање глади. Када су успешно спровели операцију елиминисања птица наступила је највећа до тада забележена несташица хране јер су намножили инсекти који су појели буквално све.
Данас, након операције рушења српског фактора на Балкану кроз рат, санкције и приватизацију ми смо постали потпуна периферија у којој није искључено да Вучић у бунилу позове на обрачун са врапцима, док је Кина у међувремену постала технолошки најразвијенија држава на свету.
Но, очито да губитак територија и излаза на отворено море, расељавање готово милион Срба и технолошки заостатак за светом нису довољни. Међународни фактор је као никад, потпуно сложно стао иза режима Александра Вучића. Американци, Европљани, Руси и Кинези су свако из свог интереса здушно стали иза стабилократије преко које је Вучић попут Алибабе са својих чедрдесет разбојника у потпуности узурпирао сву власт и преузео све институције.
Американци и Европљани са идејом да ће тако Србију направити слабом, Руси и Кинези да ће је направити јаком. При томе одмах да будемо начисто, једни би да српски фактор буде слаб како би спроводили своје интересе, други би да он буде јак како би они спроводили своје.
Нажалост, испоставило се да било да нас праве јакима било слабима, нашег интереса у томе нема. И управо се у томе огледа сва трагедија овог историјског тренутка јер делује да смо у логици тамног вилајета по којој шта год да урадимо и изаберемо буде погрешно.
Додатни проблем на ионако прилично сложену ситуацију даје озбиљно нарушена психо-физичка способност Александра Вучића која га сваким даном све више онемогућује да елементарно функционише на начин који би се могао подвести под нормалан и друштвено прихватљив. Његова моћ расуђивања готово да више и не постоји тако да он сада по инерцији нагона за самопреживљавање иде у правцу изазивања грађанских сукоба.
Идеја му је да након тога уведе ванредно стање и тако покуша да бро испоручи све оно што од њега очекују међународни покровитељи ове власти. И управо то је за све она жељена ситуација у којој ће велике силе код нас направити један прокси сукоб како би се растеретиле главне линије њихове тренутне конфронтације, а то су Украјина, Блиски исток и Тајван. Српско српски сукоб као завршни чин распада СФРЈ је дакле оно што многи желе и оно на чему Вучић и његова мафија активно раде. Из тог разлога се мора учинити све да до тога не дође.
То свакако не значи да треба одустати од протеста који су пробудили Србију, напротив ти протести морају да се још омасове и прошире до најмањих месних заједница. Протести које је народ покренуо су катарзични јер представљају могућност да свако види да није сам и да поразговара са људима који се не слажу са лудилом у земљи. Начин да се грађански сукоби спрече је избегавање најава апокалиптичних сценарија о „дану Д“ који само што није.
Да се разумемо, и амерички „Дан Д“ са искрцавањем у Нормандији је био само завршни чин који је изведен у моменту када је процењено да Немци неће успети да га спрече. Ми у своју одсудну битку треба да кренемо онда када на улицама у истом тренутку буде толико људи да режим устукне, а неки од његових делова одлуче да положе оружје и пређу на страну грађана. Све пре тога је исхитрено и омогућује Вучићу (и странцима) да нас гурну једне на друге.
Зато сада не сме бити поделе и сви морамо бити у једном фронту за живот Србије!
