Прочитај ми чланакУ случају било каквог договора Београда и Приштине биће сигурно одржан референдум о том питању, што ће се, према очекивањима, догодити наредне године, тврде за Данас поједини представници дипломатских кругова.
Наши саговорници истичу да је такав сценарио најавио и председник Србије Александар Вучић у недељу после разговора у Бриселу са косовским председником Хашимом Тачијем, поруком да „он неће ништа потписивати, већ ће коначну одлуку дати народ“.
(фото: Канцеларија Председника)
„Референдум ће бити организован што је могуће касније, вероватно почетком 2019. године. Запад, међутим, неће благонаклоно на то гледати и сматраће референдум непотребним“, кажу извори Данаса.
У кабинету председника Вучића нисмо добили прецизан одговор на питање када би „народ могао да буде питан“ с обзиром на то да разговори још трају и да се за решењем још трага. Наши дипломатски извори наводе да би до новог сусрета Вучића и Тачија могло да дође ускоро, али да још ништа није прецизирано с обзиром на то да обојица имају председничке обавезе. Једна од њих је, како нам је речено, сусрет Вучића и председника Француске Емануела Макрона 17. јула у Паризу.
Према сазнањима нашег листа, ако Београд и Приштина потпишу споразум у наредним месецима рок за примену биће пролеће 2019, а Запад и даље инсистира на договору који би подразумевао да Косово добије чланство у УН и другим међународним организацијама, док би Србија добила заједницу српску општина на Косову, а, могуће, и „прецизну годину уласка у ЕУ“. Тај исход значио био дефинитивно окретање Србије Западу.
С друге стране, српски званичници се, како је Данас писао у више наврата, залажу за поделу Косова, тако што би Београду припао север и манастири, што никако није по вољи западним земљама. Како су јуче пренели медији, амбасадор Немачке у Приштини Кристијан Хелт изјавио је за приштински лист Зери да би „подела Косова створила потенцијал за дестабилизацију целог региона и шире“, истичући да се Берлин противи томе.
– Нико не може да пружи убедљив одговор на питање које би проблеме решила подела. Да ли би се побољшао положај косовских Срба јужно од Ибра. Да ли би се побољшала ситуација са историјским и верским центрима као што су православни манастири? Да ли била ојачала српска заједница унутар косовског друштва? Не“, рекао је Хелт. Немачки амбасадор је истакао да би пажњу требало усмерити на услове живота српског становништва на Косову, а не само на привилеговане кругове, пренео је ФоНет.
Могерини: „Охрабрујући смер“
Луксембург – Висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерика Могерини изјавила је да је имала добре састанке са председницима Србије и Косова у Бриселу и да дијалог иде у охрабрујућем смеру, као и да је напредак на Балкану импресиван. Западном Балкану сада је потребно да се Европа уједини и да сарадња доноси резултате, рекла је Федерика Могерини новинарима у Луксембургу уочи састанка Савета министара одбране и иностраних послова. Она је казала да је напредак на Балкану импресиван, наводеæи да је договор Скопља и Грчке о решавању спора око имена Македоније историјски и мора бити подржан.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – највећи борац за независно Косово https://t.co/zJc9Csh1MJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 26, 2018
Дрецун: Добро је да се у Бриселу кренуло са мртве тачке
Добро је да се кренуло са „мртве тачке“ јер дијалог Београда и Приштине у Бриселу био доведен у „замрзнуто стање“ због опструкција Приштине. Оно што је очигледно после јучерашњих разговора је да се није разговарало о конкретним темама попут ЗСО или бар није постигнут никакав договор о томе, али је евидентно да улазимо у једну нову фазу процеса нормализације односа чији ће фокус бити на стварању правно-обавезујућег споразума“, рекао је новинарима у парламенту Србије Милован Дрецун , председник скупштинског одбора за Косово и Метохију и додао да на то указују изјаве Федерике Могерини и Хашима Тачија који говори о „некаквом коначном решењу“.
Дрецун је навео да смо сада ушли у процес изградње оквира за тај свеобухватни правно-обавезујући споразум о нормализацији односа. „Мислим да у овом формату ЕУ нема довољан капацитет да се постигне коначно решавање статуса Космета, јер су позиције све три стране удаљене . Приштина очекује да се преко тог споразума призна Косово и да се Србија на противи чланству Косова у УН, док ЕУ нема јединствен став, а српска позиција је да неће признати лажну државу, нити ће отворити врата ка чланству у УН“, навео је Дрецун и додао да је зато председник Вучић рекао да није велики оптимиста по постизању компромиса.
Према његовим речима, питање је да ли има политичке воље на свим странама да се постигне правно-обавезујући споразум. Код Србије постоји та политичка воља, али, како је рекао, за сада је не видимо код Албанаца и оних западних држава које стоје иза сецесије Косова.
М. Р. Миленковић
БРИТАНЦИ ПРОТИВ СРБА: Циљ им је да униште Републику Српску, очисте Космет од Срба и направе "Зелену трансферзалу"! https://t.co/i23EoNNKCy
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 26, 2018
