Прочитај ми чланакОдавно није владао мук после неке посете као после доласка директора ЦИА Вилијама Бернса у Београд. Док је у Босни и Херцеговини било јасно да је било приче о позивима Милорада Додика на сецесију, положају Републике Српске у оквиру БиХ, у Београду – зид ћутања.
Истог дана нашу државу је посетио и високи званичник НАТО Борис Руге, који је поручио да не одустају од налажења одговорних за Бањску и немире после локалних избора на северу, када су тим срединама наметнути албански градоначелници после бојкота избора.
У склапање мозаика Бернсове посете треба укључити и најаве Раде Трајковић да је услов за долазак француског председника Макрона у Србију и хапшење Милана Радоичића, који је преузео одговорност за инцидент у Бањској, када су убијени косовски полицајац и тројица нападача српске националности.
Такође, није мала ствар што је Додик одмах после посете Бернса Сарајеву „спустио лопту“ и изјавио како је он за поштовање „Дејтона“ иако је отворено позивао на излазак РС из БиХ.
Не треба занемарити и да је председник РС одмах дотрчао у посету Вучићу, који је после састанка изјавио на налогу на Инстаграму да је било речи о „заједничкој анализи глобалних и регионалних прилика“. С обзиром на то да изјава, макар и протоколарних, после посете нема, стиче се утисак да је Бернс дошао да обезбеди оно што је Американцима најважније – стабилност.
Под стабилноштћу Вашингтон одавно подразумева опстанак дејтонске БиХ, коју би волео да види као јединствену државу. То директно угрожава и опстанак Додика на власти и доводи у питање његов патриотски бизнис, због кога се он и њему блиски налазе на црној листи САД. Због тога је дотрчао у Београд да процени колика штета може да настане. Међутим, тешко да се код Вучића може сакрити под кишобран од оптужби које пљуште, председник Србије има проблема са копањем литијума.
Због тога се чини подложнијим за свакакве дилове, под условом да га са Запада не дирају око „Рио Тинта“. И неће. Иде им то наруку, даће све што траже. Док се шаљу поруке да је отварање моста на Ибру једностран потез Куртија, од председника Србије очекују се „једнострани потези“ хапшења одговорних за Бањску и сукобе на северу.
Хоће ли Вучић жртвовати Радоичића уочи доласка Макрона или после тога? Док је Мали на врху финансијског дела напредњачке екипе, Радоичић и Звонско Веселиновић су на челу екипе контроверзних бизнисмена блиских режиму. Радоичићу се неће свидети идеја да зарад државе проведе неко време иза решетака и могао би да понуди истим тим Американцима своја „сазнања“ о режиму заузврат.
Вучићева сва снага пропагандне машинерије и прорежимских медија усмерена је на заустављање протеста против копања литијума и врло је вероватно да је процена странаца да је спреман на договоре. Прича се и да је Бернсу домаћин Орлић, али поруке ће свакако отићи на Андрићев венац, јер Орлић може само да буде писмоноша у тим ситуацијама.
Процену Запада да је Вучић у проблему и да је спреман на распродају интереса зарад опстанка искористиће и Москва, којој председник мора да се окрене због бирачког тела које му се већ осипа због литијума и само фали да га гледају као човека САД и ЕУ.
Све то говори о позицији Вучића, који протеклих дана очајнички тражи прилику за позитивне вести па наводи повећање минималца, ограничење кредита банака или маржи трговаца.
Поред „издајничке“, укључио је ринглу популизма на „тројку“, па му се дешава да у теоријама завере, које креирају он и његови спин доктори, залутају толико да Вучић не може да објасни какав интерес Запад има да га у исто време руши и подржава око литијума. Али њему заправо игра и да направи какофонију, да нико нормалан не зна о чему се ради, ако то може да му обезбеди опстанак на власти.
Може да купи време новим изборима, међутим, питање је ко би на њима учествовао под досадашњим условима. Једина опција која делује искључено је да пристане на забрану копања литијума. Мада, можда је и ту спреман да стави тачку, ако би му то омогућило опстанак бар на кратак рок.
