Прочитај ми чланакУбрзо нам у Србију стижу руски „мигови“, а пре њих добијамо руске тенкове и извиђачка возила. На столу је и предлог да „Турски ток“ пролази кроз Бугарску до Србије, што је највећа развојна шанса наше земље.
Дијалог са Приштином прелази на председнички ниво, а покрећемо разговоре о измени Устава. Један од највећих стратешких циљева Србије и Владе која није ни проамеричка ни проруска већ српска је — повећање наталитета у земљи.
Све ове новости открио је председник Србије Александар Вучић у ексклузивном интервјуу за Спутњик, првом након свечане инаугурације у Палати „Србија“.
На Андрићев венац смо стигли у недељу ујутру. То је, кажу у председништву, радни дан.
За почетак, откријте нам — ударну вест — хоће ли до Србије доћи неки гасовод са истока? Какве су нам сада шансе пошто се због ЕУ изјаловио „Јужни ток“?
— За нас је од кључног значаја нови договор, оно о чему смо разговарали и са Алексејом Милером. О томе сам причао и са Бојком Борисовом. Дакле, Руси раде „Турски ток“ и они преломе цевовод близу турско-бугарске границе и он иде ка Истанбулу и највећим турским градовима. Раније је била идеја да се даље иде кроз Турску, Грчку, Македонију и Србију. Данас постоји још реалнија идеја пошто Бугари праве Европски центар за примање гаса са различитих страна. А највећим делом је то руски гас. Нашли су Бугари веома мудро решење и мислим да имају подршку и Немачке. Када направе тај центар, негде између Бугарске и Варне, дотле ће да дође гас, иде до Софије и улази у Србију.
Какве су онда наше даље шансе?
— На граници са Бугарском ми преузимамо и морамо да саградимо гасовод, сами, или, на пример, уз помоћ Русије, што би било лакше. Дакле, на граници примимо 9,8 милијарди кубних метара гаса. Ми смо транзитна земља, али од нас иду кракови ка РС, БиХ, Приштини, Хрватској и добијамо транзитне таксе. Сваки гасовод који пролази кроз Србију нама одговара, али ово је најбоља варијанта. Ово је велика развојна шанса за нашу државу, економију, индустрију. Комплетну гасну мрежу бисмо изградили.
А шта ако малигни утицај Запада то заустави?
— Ми смо спремни да примимо најјефтинији и најбољи гас од кога било. Пет година су нам говорили о јефтинијем гасу преко Крка, преко овога или онога, али то би било двоструко скупље. Да ли из Александропулуса да повучемо, а да буде јефтиније или из Литваније, па не можемо. И после пет година смо се вратили на почетак. Нећемо да купујемо дупло скупљи гас. Са новим пројектом, са мало среће, зарађивали бисмо од 100 до 150 милиона евра годишње.
ШТА ЈЕ НОВО НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ
Па добро, шта се у вашем животу променило од када сте председник Србије?
— Ево, недеља је, а ми радимо. У понедељак путујем у Брисел на неформалне разговоре са албанском страном и данас се за њих припремам. Тај дијалог никада није лак, па кроз све теме и све финесе морамо да прођемо унапред. Такав приступ је неопходан да бисмо увек могли да знамо шта су жеље Приштине и како да бранимо своје циљеве.
Тако је било и кад сте били премијер, али шта је ново?
— Имам много мање дневних проблема и састанака који сте тичу штрајкова, разноразних захтева. Ова позиција омогућава да се бавим стратешким и суштинским питањима за будућност државе Србије. Нажалост, и даље, због различитих захтева и чињенице да сам председник највеће странке, људи свакодневно долазе, па неке можете да одбијете, а неке не.
Значи ли то да ћете бити мање у јавности?
— Не мислим да се ривалима додворавам причама да ћу мање да радим, практично, да ћу бити лењ да би они били срећни. Радићу марљиво, бићу вредан, обављаћу тешке послове, доносићу одговорне одлуке и мораће на другачији начин да ме победе. Не могу се уздати у моју лењост или неактивност.
Нико вас не критикује што сте вредни?
— Сетите се колико смо само критиковани за Бриселски споразум, а данас ми тражимо да буде спроведен, а не спроводи га албанска страна. Био сам најжешће критикован због Закона о раду и мера фискалне консолидације, а то нас је довело до највећих успеха у прошлој и овој години. Само четири земље ЕУ имају бољи однос прихода и расхода у буџету него што је у Србији. Јавне финансије су под контролом, али су биле неопходне тешке мере и тешке одлуке.
КО ЈЕ ВЕЋИ ХАРАДИНАЈ ОД ХАРАДИНАЈА
Вратимо се на нове преговоре у Бриселу. О чему ћете разговарати са Тачијем кад Приштина одбија да формира ЗСО?
— Кад помислим на те разговоре, никад ми није лако, али не жалим се. Верујем да ни Тачију није пријатно да среће мене. Овога пута нећемо имати прецизно утврђене теме, причаћемо о томе како видимо Косово и Метохију за годину, пет, десет, петнаест година. Важно је да се дијалог настави јер се тако смањују тензије. Север Косова не може да буде угрожен, али разговор је неопходан пре свега због нашег народа на централном Косову, његове егзистенције, сигурности и безбедности. Они су у великој мери препуштени себи јер немамо ни полицијску ни војну нити било какву другу заштиту за њих.
Али чему да се надамо од тих разговора кад Приштина не испуњава договорено?
— Ми, као и увек, наступамо јасно, отворено и искрено, у складу са нашим ограничењима која се односе на државне интересе. Албанци су у претходном периоду променили понашање. Све су почели да третирају као своје унутрашње питање и да намећу тезу да немају потребе ни да преговарају са Београдом. Понављају: „То је питање Косова, а ми смо независна држава“. Ми смо одговорили: „Добро, ако је тако, немојте ни да преговарате“, па да видимо како ће то да им функционише. А онда су схватили да то тако не може да функционише.
Хоће ли се преговори Београда и Приштине и званично подићи на председнички ниво како се најављује?
— Мислим да ће се то догодити. Јер ако Срби са КиМ морају да сарађују и разговарају са свима, па и са Харадинајем, тешко да неко може да натера Београд да буде срећан и да седне за сто са неким кога гонимо по потерницама за најтеже могуће злочине.
Шта ако Харадинај буде премијер Косова? Хоће ли га Запад прихватити?
— Од западњака сам више пута чуо да би то за њих била непријатна ситуација, али да би радили са сваким кога изаберу Албанци. Срби ће са том чињеницом морати да живе, а Београд не може да буде одушевљен ни Харадинајем ни Куртијем. Између њих не видим разлику, осим што се један доказао у борби против Срба, а други још није, па би можда да буде већи Харадинај и од Харадинаја. У сваком случају, то је компликован процес, али боље да се разговара него да нема дијалога.
Имате ли утисак да су Срби са Косова таоци — да бисмо их заштитили, прихватамо и оно што не бисмо желели, а још горе би било да то не прихватимо?
— Шта год да кажете у праву сте. Истина је, лако је манипулисати тим чињеницама. Шта год да направите, појави се неко из центра Београда и каже да то није паметно. А кад га питате, хоћеш ли ти да одеш у Доњу Гуштерицу, Угљаре, Велику Хочу, не би отишао ни на седам минута. Не знају ни где су та места, али знају да нам држе придике сваки дан.
На шта сте мислили кад сте најавили унутрашњи дијалог о Косову? Премијерка Брнабић је поменула за Спутњик и дијалог о НАТО-у…
— За НАТО су ствари јасне, Србија остаје војно неутрална. Са друге стране, сматрам да је важан унутрашњи дијалог за сва стратешка питања, а међу њима је свакако и Косово. На консултацијама за избор Владе питали су ме и ДСС и радикали са једне, и Чанак и Чедомир Јовановић са друге стране, шта сам мислио под тим дијалогом. Рекао сам им да је важно за друштво да не стављамо ствари под тепих и да немамо унапред припремљене одговоре него да знамо шта нам је чинити. Да знамо тежину положаја на КиМ, да знамо колико је Срба, да знамо шта за њих можемо да урадимо и да видимо шта је то што је реално. То што ће неко на сваку моју реч да ми одговори да је она против небеске или вишње Србије, боље да ми не говори. Јер је у манастире и цркве на КиМ Србија више уложила него што су остали у претходних 30 или 40 година. То знају и у Српској цркви.
Kaд кажете „реалност на Косову“ многи помисле да желите да прихватите фактичко стање да Косово није у Србији?
— О томе уопште нисам говорио. Ја сам као председник републике положио заклетву држећи десну руку на Уставу Србије и изговарајући речи о Косову и Метохији. То не значи да нисам спреман да чујем шта се заиста дешава на Косову. Питам све политичке хероје који ми замерају — зашто нису 2008. године интервенисали када је Косово противправно прогласило независност. Зашто тад нису решили проблем на свој начин кад су толико храбри. Зашто су покварени? Зашто то сада траже.
Опозиција постоји да би власт била боља…
— Да, било би добро када би они заиста чинили да власт буде боља и да Србија буде боља. Плашим се да се неки не радују успесима државе већ се радују да буде горе, како би они добили прилику. Не разумем ирационалне ставове када се бавите политиком. Хоће ли деца да нам живе у земљи која има раст од три, четири, пет одсто, или ћемо да се лажемо да у Штимљу сви певају песме Боре Чорбе и иду у српску цркву, а у Штимљу и нема Срба.
ШТА ЋЕ БИТИ СА ПРЕАМБУЛОМ
Најавили сте и разговоре о промени Устава, а нови министар Бранко Ружић поменуо је и могућност промене Преамбуле… Хоће ли се мењати део Преамбуле који се односи на Косово и Метохију?
— Када сам причао о дијалогу за промену Устава, нисам ни размишљао о Преамбули. Сада вам кажем, тешко ћемо доћи до консензуса за промену Устава, али ја желим да отворимо дискусију. Имамо ми две трећине у парламенту, није то проблем, али ја не желим као председник да мењамо Устав без широког договора. Устав се не доноси на силу, па да траје годину, две или пет. То је документ који треба да буде на снази следећих педесет или сто година. Ужасно је важно да тако сви приступимо томе. Дакле, понудио сам дијалог у Србији, а онда сам видео да мало ко жели стварни разговор. Неки мисле да ће преко ноћи да дођу на власт тако што не размишљају о Србију него ће да вичу „Вучићу, диктатору“, што ће сви да објављују.
Колико сам вас разумела, дијалога о уласку у НАТО нема?
— Ту су ствари јасне. Србија остаје војно неутрална. Имамо коректан однос и са НАТО-ом и са ОДКБ-ом, тако ће и да остане и нико нам неће бирати од кога ћемо да купујемо оружје. То сам јавно рекао пред свима.
Зашто вам међу суседима није прошла идеја о стварању регионалне економске уније?
— Рекао сам и у Дубровнику — нећете, ни не морате. Али Србија има око две милијарде страних директних инвестиција. Нико у региону нема више од 400 милиона, ни Црна Гора, Македонија, Албанија. Ако се удружимо, уједначимо пореске стопе, укинемо царине, приближимо субвенције, то је тржиште од 20 милиона људи.
Нешто као Југославија?
— Да, али није политички савез као Југославија. Свако има своју независност и суверенитет.
Као заједница независних држава коју имају Руси…
Одједном бисмо постали неупоредиво атрактивнији и за инвеститоре. Лакше бисмо извозили производе, бићемо третирани као снажнији и јачи.
И шта им се онда не свиђа?
— Нисам чуо ниједан аргумент против тога, а идеја се допала и ЕУ. Схватио сам онда да је неко са стране против, па су онда и припадници суседних земаља изашли против. Зато сам рекао, заборавите све, као да ништа нисам предложио. Ако је аргумент да ћемо сви заједно да уђемо те три-четири године у ЕУ и да нам није потребна замена за то, тешко ћемо ући за то време. И ЕУ тражи више времена због својих унутрашњих проблема, а ми морамо да живимо и у следећих, пет, шест, десет година док не приступимо ЕУ.
Дакле, нису економски аргументи по среди. Лепо је то што се ви у Дубровнику испричате, али после тога Сарајево не решава ко је хтео да вас убије у Сребреници, а Црна Гора поручује да може да ратује и против Србије. Дипломатски је можда паметно што сте то прећутали, али то су страшне поруке…
— Тачно је да нисам на то одговорио увредама, али сам рекао нешто што је важније од свега. То ћу да поновим. Ни НАТО ни Црногорци нити било ко неће нападати Србе ни на Косову и Метохији нити било где друго. Изјава је јасна и фер. Мислим да је црногорски званичник Бошковић позвао Вулина да му каже да је та изјава извучена из контекста или тако нешто. Свакако, то што се Србима догодило деведесетих неће се поновити и то сам рекао и у Јасеновцу и свуда. То сада говорим и као врховни комадант. Никога да нападамо нећемо, али нећемо дозволити ни протеривање и убијање нашег народа.
СА ЧИМ СТИЖЕ ШОЈГУ
Рогозин нам је рекао да ћете ви да нам саопштите кад стижу „мигови“ из Русије?
— Мислим, веома брзо. И мислим да ће Србија бити значајно сигурнија после дана и недеља које су пред нама. Ако погледате и наменску индустрију, заостајали смо у развоју 20-30 година и за Западом и за руском механиком и електроником. Покушавамо ту разлику да премостимо и фабрика коју сам у суботу у Узићима отворио је прва високотехнолошког нивоа. Још нисмо у стању да направимо возило за војску са независним вешањем са погоном на четири точка. То је важно за покретљивост за војна возила. То су као „камаз“ возила. Када би они хтели да направе фабрику овде, ми бисмо све што треба дали и платили.
Покушавате ли да их доведете?
— Покушавамо. То сам чинио више пута.
Да ли је у плану и фабрика за ремонт хеликоптера?
— Јесте, радимо на томе.
Сергеј Шојгу ће, како се најављује, ускоро посетити Београд…
— Очекујем скори долазак министра Шојгуа, као и долазак тенкова и извиђачких возила. То је за нас значајно. Иако су неке незналице говориле „шта ће нам“. Потребни су нам, то је огромна заштита. То у значајној мери мења ствари за нашу земљу. Наше способности одбрамбене драматично расту у једном дану.
Цео интервју можете погледати овде https://rs.sputniknews.com/video/201707021111773409-Vucic-predsednik-intervju-1234/
