Шта је Вучић постигао оружаном акцијом код Бањске? Зашто су Американци спречили албанске полицајце да убију Радоичића? Да ли Радоичић може да избегне судбину Адема Јашарија или Владимира Цвијана? Како ће напредњачки режим да се обрачуна својим чедом Звонком Веселиновићем? Да ли је Вучић овом авантуром, у којој су убијена четири човека, припремио услов за стварање панике међу Србима на северу Косова и Метохије? Теме које су отворене тим, а и многим другим питањима, важним за разумевање случаја "Бањска", анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Ко са ђаволом тикве сади прође као Владимир Цвијан или, ако има среће, као Вељко Беливук. Звонко Веселиновић и Милан Радоичић су садили тикве с Александром Вучићем. У том послу згрнули су десетине милиона евра, али идили је крај, дошло је време за свођење рачуна.

Као сваки пут кад дође до раздора у неком криминалном картелу, тако и у овом случају неће бити хепиенда за вође чији су се интереси разишли. Откад је Српска напредна странка доведена на власт, Веселиновић и Радоичић су држали под контролом Србе на северу Косова и Метохије. Атмосферу страха одржавали су притисцима и уценама, повремено и мецима. У њиховом гету нико није смео ни да писне о „Аци Србину“ и његовим издајничким потезима, којима је учвршћивао државност албанског Косова и своју власт у остатку Србије. Лидери косовског клана су богато наплатили услуге чувара логора. Вучић им је обезбедио монополски положај у грађевинарству, који је од њих створио конвертибилне мултимилионере, ако не и милијардере. Део плена су, наравно, давали владару. Међутим, као у песми Пере Димитријевића, њиховој срећи дошао је неко трећи…

Кад су Американци притиснули Вучића, инсистирајући да коначно приведе крају прљав посао око издаје, предаје и продаје Космета, Веселиновић и Радоичић су изгубили употребну вредност. Вучић је, прихватањем тоталне капитулације, која се од миља назива Француско-немачки план, завршио процес признања независне албанске државе Косово. Према договореном начину имплементације, Косово ће се ускоро учланити у Савет Европе, Интерпол, УНЕСКО и остале међународне организације, а све уз прећутну подршку Србије. Званично признање Србије нико не тражи и никоме не треба. Срби на Косову и Метохији биће препуштени на милост и немилост властима из Приштине. У таквим околностима, Вучићу више неће бити потребне Веселиновићеве и Радоичићеве услуге на контроли тог дела народа и територије.

Упоредо с појачањем дипломатских и ванинституционалних притисака на Вучића, Американци су 8. децембра 2021. године ставили браћу Веселиновић, њиховог кума Радоичића и још двадесетак припадника њиховог ганга на „црну листу“. Поступајући по упутствима својих господара из Вашингтона, и Вучић је ставио на своју „црну листу“ вође косовског клана. Да их завара, и након америчких санкција Вучић им је давао уносне послове у изградњи аутопутева и осталих грађевинских послова.

Анестезирани новцем, Веселиновић и Радоичић нису наслутили шта их чека. Изневерио их је инстинкт за самоодржањем, својствен сваком просечном криминалцу. Поверовали су у његове популистичке потезе попут подизања борбене готовости Војске Србије и у пароле „Кад се војска на Косово врати“, којима су напредњаци месецима китили Београд како би уливали оптимизам „браћи с Косова“. Осим тога, Вучић је омогућио њихово наоружавање и транспорт оружја и војне опреме до Копаоника и Рашке, па даље до Косовске Митровице и Звечана. Направљен је и конкретан план акције код Бањске, све с јасно дефинисаним циљем – изазивањем оружаног сукоба ограниченог трајања и интензитета. Ватрени обрачун је требало да траје кратко, можда сат-два, док се не појаве јединице КФОР-а, које би раздвојиле зараћене стране, као и толико пута пре. На тај начин, Албанци би добили поруку да су Срби спремни да оружјем бране право на живот. Вучић је политичке и пословне, а сад и ратне ортаке Веселиновића и Радоичића уверавао да има прећутну сагласност америчког амбасадора Кристофера Хила. На то и такво Вучићево бућкало и раније су се хватали много паметнији српски сомови, него што је Радоичић.

Уверен да нема разлога за сумњу у шефа, који га је бранио од оптужби за убиство Оливера Ивановића и од америчких санкција, Радоичић је стао на колону од 24 возила (камиона, џипова, квадрова…) и с Копаника према Бањској повео јединицу од 50-так бораца. На једином прилазном путу том насељу поставио је барикаду са експлозивом. И након првог оружаног суочавања с непријатељима, током кога је убијен албански полицајац, Радоичић није знао шта се спрема. Албанским полицајцима је требало мање од два сата да окруже целу Бањску и да „покрију“ све пролазе према Рашкој и Копаонику. Радоичић ни тада није схватио да је тако брзо опкољен само зато што су Албанци били припремљени, знали су шта се спрема. На „резервном ватреном положају“, у порти манастирске задужбине краља Милутина, у маскирној униформи, са цигаретом у устима, позирао је пред камерама албанских и америчких дронова, чекајући војнике КФОР-а.

Албанци су имали на нишану Радоичића, али не и дозволу да га ликвидирају. Морали су да се задовоље убиством неколико других Срба. Званично, погинула су тројица припадника те групе, док се у јавности спекулише информацијама да је убијено десетак. Иако је био фиксиран на термалним камерама, којима је праћено Радоичићево бекство преко административне линије између Србије и тзв. Косова, није му зафалила ни длака на глави. Жив и здрав извукао се из замке у коју га је гурнуо Вучић, што се не може рећи за све његове саборце.

Иако је акција успела, у исту замку, своју, упао је и Вучић. Испунио је задатак који су му поверили страни господари. Све је организовао по плану који је јавно објавила, још почетком јула, Алиша Кернс, председница Спољнополитичког одбора британског парламента. Кернс је најавила да ће“српски побуњеници“, који су обучавани у Србији, извршити „терористичке“ нападе на Косову оружјем које су прошверцовали колима Хитне помоћи и у сарадњи са Српском православном црквом. Вучић и Радоичић су тај сценарио реализовали у крвавој пракси.

Вучић је могао да буде задовољан оствареним. У сваком медијском наступу, после тог 24. септембра, тврдио је да Србија и, нарочито, он немају веза с дешавањима код Бањске. Одговорност је пребацивао на „локалне Србе“. Лицемерно је истицао разумевање за њихову побуну, не пропуштајући прилику да их оптужи за штету коју су тиме нанели „Србији, а и самима себи“. Да би се представио као тврди националиста и патриота, плашећи се да ће и његови гласачи схватити какву подвалу је урадио, Вучић је прогласио дан жалости за „херојима“, који су дали живот за слободу Срба на Косову и Метохији. Три дана касније, кад су „хероји“ сахрањени, њихове преживеле саборце је назвао „терористима“, да би после недељу дана покренуо кривични поступак против Милана Радоичића.

„Побуна“ је Вучићу дала шансу да медијским манипулацијама формира утисак да је он хтео да се мирним путем избори за Заједницу српских општина, али локални Срби су упропастили његов план, па сад више ништа не може да учини. Срби с Космета су криви што Запад прети Србији санкцијама, изолацијом, визама… Он, као председник Србије, не може да жртвује будућност целе државе и народа због 30-так хиљада Срба и територије „на којој ниједан метар није српски“. Да би подјарио панику, Вучић је рекао да је већ 5.000 Срба напустило север Косова у страху од албанске освете. Али, избеглице не морају да брину, биће удобно смештене у новоизграђене ковид-болнице, које више нису у употреби.

Захваљујући Вучићу, Курти је заокружио владавину целим Косовом. После овог „терористичког напада“, више неће бити примедби на присуство албанске полиције на северу Косова, у свим општинама са српском већином. Западни емисари више неће имати разлога и потребе да врше притисак на „председника свих Срба“. Идеја, која је истакнута у београдским графитима о повратку српске војске на Косово, завршиће у сфери митологије, као и комплетна тема „колевке српства“. Вучић је то и признао у интервјуу за ЦНН, кад је рекао да се „90 одсто грађана Србије противи признању државе Косово“, али да ће он „испунити обавезе које је преузео Бриселским, Вашингтонским и Охридским споразумом“.

Вучић је реализовао амерички план о редефинисању „посткосовске Србије“. Међутим, Американци су му увалили врућ кромпир, односно недовољно хладног Радоичића.

Уместо да погине у Бањској, па да докаже да је Вучић био у праву кад га је називао „новим Обилићем“ или „српским Адемом Јашаријем“, Радоичић је стигао у Београд, мечки на рупу. О судбини, коју је Вучић наменио Радоичићу, српска јавност је сазнала од Аљбина Куртија.

– Вучић је желео да манастир Бањска претвори у „Кулу Јашарија“ за косовске Србе, а Милана Радоичића у Адема Јашарија. Вучић је опседнут главним командантом УЧК. Он нам је на састанку 2. маја у Бриселу рекао да ће Милан Радоичић постати српски Адем Јашари. Али, пошто је диктатор, он не разуме историју, епови о ослобођењу не могу да се измишљају и копирају. Србима на Косову је потребно да се ослободе од власти из Србије, која их користи као терористичко оруђе – написао је Курти на Фејсбуку, а објавила приштинска Коха.

Пошто је све забележено у званичном записнику са тог бриселског састанка, Вучић је потврдио Куртијеве речи и поновио да Радоичића сматра српским јунаком као што Албанци представљају Јашарија као свог националног јунака. Није прошло много, Вучић је наредио тужилаштву да против „српског јунака“ покрене истрагу. На то су га принудили Американци.

Пет дана после сукоба у Бањској, амерички државни секретар Ентони Блинкен телефоном је разговарао с Вучићем. Блинкен је наредио да се „хитно предузму мере на деескалацији напетости са Косовом“.

– Починиоци напада, који су сада у Србији, морају да сносе одговорност. Акције КФОР-а и ЕУЛЕX-а имају подршку у одговору на догађај поред манастира Бањска, који представља неприхватљив изазов за међународну заједницу – рекао је Блинкен и најавио долазак додатних снага НАТО-а на Косово.

Џон Кирби, портпарол америчког Савета за националну безбедност, истакао је подршку приштинским истражним органима.

– Сви који су умешани у напад морају да буду изведени пред лице правде. Знамо да косовска полиција истражује случај. Очекујемо да то буде темељна, свеобухватна и транспарентна истрага и позивамо и српске власти да помогну у њој. Очигледно желимо да власти Србије учествују у тој истрази. Обим напада, број возила и врсте муниције и оружја свакако указују на прилично висок ниво софистицираности, ресурса и обуке. Сам обим је забрањавајући. Не изгледа као да се окупило само неколико момака који су непланирало одлучили да ово ураде – рекао је Кирби на конференцији у Белој кући.

На захтев Американаца, Вучић је одмах наредио повлачење јединица Војске Србије из копнене зоне, дакле на удаљеност од минимум пет километара од административне линије са Косметом. Други, по њега много тежи задатак – позивање на одговорност „свих који су умешани у напад код Бањске“ – Вучић је реализовао делимично, само на примеру Радоичића.

Прво је „нови Обилић“, преко адвоката Горана Петронијевића, обавестио јавност да преузима одговорност за комплетну акцију у Бањској, од креирања плана, набавке оружја, окупљања групе, па до учешћа у борбама.

– Ја, Милан Радојичић, од оца Рајка, рођен у Републици Србији, због многобројних спекулација које су се појавиле, обавештавам јавност да сам заједно са мојим сународницима дана 24. септембра дошао на север Косова и Метохије у пределу Бањске да охрабрим народ са тог подручја у отпору режиму Аљбина Куртија. Обавештавам све дежурне прогонитеље српског народа, од Куртија до многобројних иностраних помагача, да сам лично обавио све логистичке припреме за одбрану српског народа од окупатора, а овај чин нема никакве везе са мојим ранијим политичким ангажманом. О овоме нисам обавештавао никога од власти Србије и локалних структура, нити сам од њих имао било какву помоћ јер смо до тада већ имали разлике у ставовима. Срби су се на Косову у више наврата повлачили без оствареног видљивог резултата, што приштинска страна није схватала као добру вољу и стварање предуслова за преговоре, већ као слабост – навео је Радоичић у писаном саопштењу, које је новинарима прочитао његов правни заступник.

Радоичић је истакао да је до страдања косовског полицајца, после чега је почео жесток обрачун, дошло случајно.

– Нисмо никакви терористи већ борци за слободу сопственог народа. Спреман сам да се одазовем позиву надлежних органа Републике Србије – поручио је Радојичић, уз информацију да се повлачи с функције потпредседника Српске листе.

Заиста, Радоичић је био доступан српској полицији, која га је ухапсила 3. октобра. После претреса стана и других просторија, Радоичићу је одређено полицијско задржавање од 48. сати, а он је уз кривичну пријаву приведен у Више јавно тужилаштво у Београду. На терет му је стављено извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, затим учествовање у групи која врши кривична дела и тешко дело против опште сигурности. Радоичић је одмах признао извршење тих кривичних дела, па је експесно пуштен из притвора. Одузет му је пасош и забрањено напуштање Србије и одлазак на територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, а мора сваког 1. и 15. у месецу да се јавља надлежној полицијској станици.

Милован Бркић, главни уредник Магазина Таблоид, 8. маја ове године, извршио је вербални деликт, у две реченице које су укупно трајале 23 секунде, а још се налази у притвору. Милан Радоичић, који је предводио паравојну јединицу, која је располагала оружјем и опремом вредном више од пет милиона евра, и која је учествовала у сукобу у коме су погинула четири човека, у притвору је провео мање од 24 сата. То показује право стање у српском правосуђу, а и план Александра Вучића да се извуче из непријатне позиције у којој мора да задовољи своје господаре из Вашингтона, па да прогони Радоичића, али истовремено мора и да буде нежан према „новом Обилићу“ да не угрози свој патриотски имиџ пре напредњачким гласачима.

За потребе предизборне кампање, Вучић ће наставити да у медијима штити Радоичића. Осим дивљења његовом херојству, пласираће тврдње да Србија, чак и кад би хтела, не може да га изручи властима у Приштини јер су Косово и Метохија саставни део исте државе. А и да нису, немају уговор о екстрадицији, итд. Наравно, политичка пракса српских владара је доказала да Устав и закони попуштају под притисцима Запада. Слободан Милошевић је изручио Хашком трибуналу четворицу грађана Србије, иако нису постојали правни услови за то. Зоран Ђинђић је касније изручио Милошевића. Оба владара су то правдали претњама санкцијама, баш као што се и данас ствара утисак да ће се Србија наћи на удару због Радојичићеве акције у Бањској.

У таквим околностима, за Вучића би најбоље било да је „српски Адем Јашари“ јуначки пао у борби за Инкоп, бетоњерке, „Хеклер-Кох“, хероин, кокаин и све остало што воле млади. Да се то десило, не би било Радоичића, а Вучић би имао један проблем мање, односно једног мање опасног будућег сведока-сарадника. Управо да се то не би десило, Американци су сачували Радоичићеву главу.

– Да смо хтели, могли смо да убијемо Беливука и Миљковића – рекао је Вучић у једном интервјуу на ТВ Прва.

Наравно, лагао је. Да је могао, убио би их. Американци то нису дозволили, јер им је потребно да Беливук и Миљковић у суду причају како су се с Вучићем састајали у стану Катарине Шишмановић, каква наређења им је давао и шта су све радили у његовом интересу. Американци су му покварили послове и са Дарком Шарићем. Кад је Вучић пустио Шарића у кућни притвор, Американци су се преко Еуропола потрудили да напакују нову оптужницу, која га је вратила у Централни затвор. По истом моделу, америчке службе прогониће Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, али добро пазећи да не прођу као Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.

Дан после Радоичића, 4. октобра, полиција је саслушала и Звонка Веселиновића, али не о дешавањима на Космету, него о тврдњама да је обезбедио милион евра за убиство инспектора Слободана Миленковића и Душана Митића. Адвокат Зденко Томановић, заступник двојице полицајаца који су открили плантажу марихуане „Јовањица“, обавестио је јавност о сазнањима да је Веселиновић финансирао њихову ликвидацију. Шеф косовског клана је дао изјаву и, како тврде Вучићеви медији, прошао полиграфско испитивање.

Миленковић је пре више од годину дана написао службену белешку у којој је истакао да су му Владимир Ђукановић, адвокат Предрага Колувије, и Александар Папић, незванични консиљере, нудили мито од 100.000 евра да у суду промени исказ о „Јовањици“. Тужилаштво до данас није тим поводом саслушало Миленковића, али ни Ђукановића и Папића. Међутим, у Веселиновићевом случају реаговало је одмах, још док је Радоичић био у притвору. Такође, они нису саслушани ни поводом пожара у стану Милене Поповић, удовице Оливера Ивановића. Иако је Вучић „купио“ њено ћутање, доделивши јој прво посланички мандат, па сад и место државног секретара у Министарству трговине и туризма, Милена Поповић није престала да у јавности презентује анимозитет према Веселиновићу и Радоичићу, који се сумњиче за убиство Ивановића.

Милена Поповић је, још у августу 2015. године, док је Ивановић био у албанском затвору, позивала Србију да помогне, уплашена да ће њен невенчани супруг бити убијен. Није искључено да и сада позове Србију у помоћ, да казни убице. Наравно, тај случај никад неће бити процесуиран пред српским судовима, који не смеју да ризикују да открију трагове који вуку према налогодавцу убиства. Ипак, тај случај може да се искористи за притисак на Веселиновића и Радоичића.

Опет, случај Владимира Цвијана може да их упозори на претећу могућност расплета односа са шефом картела, коме су верно служили. Вучићу је верно служио и Цвијан. Кад су се разишли, уз политичку и медијску халабуку, Цвијан је нестао. Повукао се с политичке сцене, али је пристао да настави сарадњу с Вучићем. Доступне информације указују да је Цвијан четири године обављао прљаве послове за Вучића. Посредовао је у рекетирању Дарка Шарића, Богољуба Карића, Мирослава Мишковића и других тајкуна, контроверзних бизнисмена и класичних криминалаца. Ако је очекивао да му је опроштена побуна с краја 2013, погрешио је. Колико је скупа грешка видело се 6. јануара 2018. године, кад је његово тело извучено из Дунава, а цео случај заташкан у полицији, тужилаштву, међу политичарима и адвокатима, па и у његовој породици.

Ако сада Радоичић очекује да му је опроштена смртоносна авантура у Бањској, неће бити изненађење кад на Лешћу осване споменик на коме ће писати само „Милан“.

Александар Вучић је, у сарадњи с Миланом Радоичићем и Звонком Веселиновићем, обавио прљав посао с предајом Косова албанским властима. Међутим, док су они живи, док могу да сведоче о убиству Оливера Ивановића, рушењу у Савамали и другим злочинима, Американци ће моћи да притежу поводац око Вучићевог врата. Такође, док је Вучић, уцењен и уплашен, на власти, Србија не може да се нада нормалној будућности. За све грађане, од Суботице до Призрена, најбоље би било да се Вучић, Веселиновић, Радоичић и други њихови ортаци из врха напредњачког картела, нађу прво на оптуженичкој клупи, а потом и у миру неке казнено-поправне установе. Док се то не деси, у Србији ће владати талачка криза, којом ће управљати наоружани авантуристи.

Хероји или терористи

Александар Вучић је наредио да Србија ода почаст тројици Срба који су погинули у сукобу код Бањске. Иако је дан жалости обележен паролом „Памтићемо“, Вучић је следеће недеље те Србе назвао терористима. То је урадио и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, који је демантовао албанске тврдње да је Радоичићева екипа обучавана на војним полигонима.

– Ми нисмо обучавали ту терористичку групу – рекао је Мојсиловић.

Вучић се без по муке одрекао Радоичића, а и Веселиновића. Ипак, то није лак задатак.На страницама Магазина Таблоид, а и у другим медијима, објављене су десетине фотографија на којима вође косовског клана позирају са свемоћним батом Андрејем Вучићем, кумом Николом Петровићем и осталим ликовима из непосредног окружења Александра Вучића.

Обнављају Римско царство – али Срби морају бити ван Европе | Рељић, Перишић, …https://t.co/Qd4furQV1H

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 15, 2023

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Америка, Бањска, ликвидација, Милан Радоичић