Прочитај ми чланакШеф државе добио поруке из центара моћи, са Истока и Запада, да су они за статус кво на Косову. Америка, ЕУ и Русија за очување постојећег стања у покрајини. Председник не одустаје од идеје иако Срби и Албанци неће договор
НЕМА решења за Косово. Не само што га не желе Срби и Албанци, него су за очување статуса кво и велике силе: Америка, ЕУ и Русија!
Са овом великом препреком и поражавајућим ставом, како „Новости“ сазнају, последњих дана се суочава шеф државе Александар Вучић, чији позив на широки национални дијалог о косовском питању није наишао на топао пријем у центрима моћи ни на Истоку ни на Западу.
Штавише, из контаката са иностраним званичницима председник је схватио да свима њима одговора очување постојећег стања, како би на Балкану и даље гајили своје џокере и мете за притисак.
– Сви су се завукли у своје ровове и шта год би неко предложио то тумаче као повратак у прошлост. Сви грчевито бране статус кво. Без обзира на то, Вучић наставља са својом иницијативом, али је свестан да неће моћи да намеће било какво решење које неће ни Срби, ни Албанци ни међународна заједница – каже нам саговорник из најближег Вучићевог окружења.
Ако се све ово има у виду, тешко да ће предлог првог потпредседника Владе Ивице Дачића да се односи са Приштином трајно реше разграничењем наићи на одобравање.
Ипак, о овој опцији, како преносе наши извори, увелико се размишља, а она би могла да постане званична идеја Београда о статусу КиМ, после националног дијалога. С тим да је за њено остваривање неопходна подршка САД.
Играње на „вашингтонску карту“ је један од кључних задатака, јер су без тога танки изгледи да Албанци прихвате било који предлог Београда.
НЕМА ПАРАЛЕЛЕ СА ЈУГОМ СРБИЈЕ
НЕ постоји никаква паралела између решавања проблема Срба на КиМ и функционисања локалне самоуправе у три општине на југу Србије – Прешеву, Бујановцу и Медвеђи – поручио је јуче председник Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић. Он је нагласио да се дијалог између Приштине и Београда одвија независно и да се питање вођења локалне самоуправе на југу не може посматрати у контексту бриселских преговора.
С друге стране, високи кругови у Москви, како сазнајемо, немају ништа против идеје о разграничењу, које виде као еуфемизам за поделу покрајине. Од највиших званичника Русије се и раније могло чути да ће они подржати сваку иницијативу Београда око КиМ.
Професор међународног права Тибор Варади, каже да стављање ове идеје на сто у начелу не зависи од Вашингтона, али да дефакто, свака светска сила има утицаја и на ова питања:
– Без озбиљних међународних савезника тешко би било нешто постићи. Међутим, прво би требало да се разјасни да ли се овде мисли на поделу или разграничење, јер то нису једносмислени појмови. До поделе се долази после разграничења које обично означава границе поделе.
Идеја шефа српске дипломатије већ се разматра у свету, па је тако аналитичар Тим Еш за Блумберг прокоментарисао као „значајан развој, узимајући у обзир са које стране долази“:
– Дачић ће рећи да је у питању прихватање реалности, али и цена за чланство у ЕУ.
За професора за југоисточне европске студије Универзитета у Грацу Флоријана Бибера све о чему Дачић говори је „стара прича“, док је швајцарски НЗЗ оценио да је размишљање Београда о подели „отварање табу питања“.
Дачићев предлог, како је он објаснио у ауторском тексту објављеном у „Новостима“, подразумева и финансијску надокнаду за приватну и државну имовину коју је узурпирала Приштина. Нелегалним приватизацијама, иначе, већ су отуђена бројна приватна предузећа из централне Србије која имају више од 1.350 објеката на КиМ. Фонд за развој Србије има власнички удео у 155 предузећа вредан 180 милиона евра.
Према расположивим подацима, укупна вредност српске имовине на КиМ је око 200 милијарди долара и у власништву државе Србије је 29 одсто земљишта на КиМ.
ШТА ПОДРАЗУМЕВА АТОСКИ МОДЕЛ ЗА ХРАМОВЕ
САМОУПРАВА МАНАСТИРИМА
СРПСКА патријаршија још нема коначан став о полазним основама за унутрашњи дијалог о будућности покрајине. Све опције, укључујући и последњи предлог Ивице Дачића, биће пажљиво размотрене пре усаглашавања дефинитивног става.
У седишту СПЦ овако коментаришу виђење будућности Косова вицепремијера и његову идеју о обезбеђењу српске православне баштине стварањем манастирских заједница по угледу на Свету Гору у оквиру Грчке.
Ова врста односа највероватније би подразумевала српске манастире под једном капом, са неком врстом самоуправе која би била озваничена Уставом Косова као и одређеним међународним гаранцијама. Овај тип специјалног статуса, какав ужива Атос у Грчкој, подразумева јасно дефинисање административно-правног положаја монаха, искушеника и верских службеника, као и забрану експропријације манастирских имања.
Власти у Приштини, према овом узору, гарантовале би слободан приступ ходочасницима, као и низ пореских и царинских олакшица за обављање верске делатности. Није искључено да би манастирска заједница имала и неку врсту заједничког тела, попут атоске Свете Епистасије, које би заступало интересе српских светиња.
У круг манастира „под једном капом“ највероватније би се нашли Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Девич и Драгањац, мада је могуће да се ова врста црквене аутономије прошири и на поједине цркве и манастире које тренутно немају свештенике и монахе. (Р. Др.)
