Прочитај ми чланакИзвршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар рекао је да последња истраживања показују да само осам одсто грађана Србије нема став према питању решења КиМ.
Клачар је на Београдској НАТО недељи, где је представио истраживање јавног мњења по питању КИМ, рекао да је на питање како би се изразили на референдуму о разграничењу, 38 одсто испитаника одговорило да би гласало „за“, 34 одсто „против“, док 22 одсто не би изашло на тај референдум.
„Податак да само осам одсто (од 1.010 испитаника) нема став, показује да је ова тема јако важна за грађане у земљи“, рекао је Клачар и додао да је истраживање показало да грађани Србије као главне актере који би требало да пруже подршку идеји разграничења виде у САД, ЕУ, НАТО-у и Немачкој.
Он је навео и да је постављено питање како решити проблем КиМ и да су понуђена четири решења, од којих је прво да Косово остане у Србији по сваку цену, а последње да је Косово независно и да се ту ништа не може променити.
„Други охрабрујући податак за мене јесте да су решења на крајевима полова, која су у прошлости била екстремна, и сада већина, али ми данас видимо да је 53 да Косово остане, али то није изразита већина, а 63 одсто је против независности“, каже Клачар.
Од како је државни врх Србије почео да се обраћа јавности и информише га да постоји жеља САД да мало боље чују позицију Србију по питању Косова и Метохије, према истраживању Центра за евроатлантске студије (ЦЕС) и ЦеСИД-а, 38 одсто грађана виде промену, изјавила је Јелена Милић, директорка ЦЕАС-а, и истакла да то није велика промена, нити значи да ће Србија задржати Косово, али ипак много значи.
Према њеним речима, и поред кампање о последицама НАТО бомбардовања на СР Југославију, за коју каже да је ескалирала у последње две године када је кренуо овај позитивни тренд, постоји 11 одсто подршке НАТО-у.
„Оно што је битно, и у том периоду када је била кампања и застрашивање јавности без резултата, ви имате да број оних који су неопредељени сада се повећава на рачун оних који су били против чланства у НАТО-у“, рекла је Милићева.
Истакла је да је битно и то што је јако порасла подршка и схватање значаја сарадње Србије с НАТО-ом у области реаговања у ванредним ситуацијама, као и подршка за јачање војне сарадње у смислу заједничких војних вежби.
„Грађани Србије не знају колико су повезани ЕУ и НАТО. Морате да будете део евроатлантског света, можете да будете као Норвежани да будете у НАТО, али не у ЕУ, или обрнуто као Швеђани, да сте у ЕУ, али не у НАТО, али то је један свет, то су партнери“, рекла је Милићева.
ВУЧИЋ ПОСЛЕ ДИЈАЛОГА: Не долазимо више у Брисел док не повуку противправне одлуке https://t.co/y0maIwUepb
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 8, 2018
Каже да у том контексту има још доста да се ради, те да је ово истраживање показало да многи грађани Србије и даље не знају да је већина чланица ЕУ уједно и чланица НАТО-а, већ се некако још увек виде као посебни ентитети.
