Прочитај ми чланак

ВУЧИЋЕВ ГЕНОЦИД НАД СЕЉАЦИМА: 60.000 породица остаје без земље

0

Анђелко Вучић, отац ванкњижног власника Србије, својој сестри није дозволио да узме три метра дрва из породичне шуме изнад бугојанског села Чипуљићи. Нек се Ружа смрзава, Анђелко не да ни цепаницу свог наследства.

Фото: Илустрација српског сељака

Фото: Илустрација српског сељака

Анђелко Вучић, отац ванкњижног власника Србије, својој сестри није дозволио да узме три метра дрва из породичне шуме изнад бугојанског села Чипуљићи. Нек се Ружа смрзава, Анђелко не да ни цепаницу свог наследства.

Ни Александар Вучић никоме не да своје, али не шкртари кад распродаје туђе. Да би својим политичким и приватним спонзорима омогућио черупање Србије одлучио је да промени важеће законе, који ће нанети несагледиву штету српском аграру.

Вучићев кабинет је 5. новембра 2015. усвојио Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту који уводи могућност продаје државне земље и давања у дугогодишњи закуп страним компанијама и домаћим тајкунима.

Кад напредњачка посланичка машинерија у Скупштини изгласа тај закон, око 15.000 српских сељака остаће без могућности да у најам добије државно земљиште.

Уништавање система који је деценијама како-тако чувао српско село и индувидуалне пољопривредне произвођаче изазваће привредну и социјалну катастрофу. Вучићева одлука угрозиће егзистенцију више од 60.000 грађана, који ће остати без основног извора прихода.

Од њихове судбине, владару је важнији профит немачке „Тоенниес гроуп“. Усхићен као на другом тајном венчању, Вучић је крајем априла најавио долазак „најбоље немачке, значи европске компаније“.

„Ово је велика ствар. Намера европског и немачког краља меса и једног од најуспешнијих људи у Европи да инвестира 420 милиона евра у Србију, њихова намера да на 20 фарми производе три милиона товних свиња, то је велика ствар за нашу земљу. „Тенис“ ће сам да превазиђе комплетну српску производњу.

Не постоји боље, не постоји боља, ни већа производња у Европи, што значи да ће се у Србији производити најбоље у Европи, а то ће допринети подизању укупног квалитета меса и значајног смањења незапослености“, рекао је Вучић приликом потписивања меморандума.

Пошто актуелни Закон не допушта продају земљишта, не обазирући се на државне и националне интересе, премијер је том приликом најавио његову измену и усклађивање с потребама немачког инвеститора. Колико га закони Србије обавезују показао је и тако што је, месецима пре њихових измена, договорио локације за пет фарми које ће „Тоенниес“ отворити у Банату, а о још пет се разговара јер „они не желе да чекају“.

Као и сваку, тако је и ову бајку употпунио личним бесмисленим импресијама.

„Кад сам посетио ту компанију у Немачкој, видео сам невиђену дисциплину, какве нема у Србији. Видео сам да је „Тоенниес“ омогућио радницима да доведу децу, да имају мини вртић. Пробао сам бечку шницлу, али не и велики XXL хамбургер“, дивио се Вучић.

Не треба сумњати да је смазао све што су му немачки пријатељи сервирали. Међутим, ако њихова акција успе, многи српски пољопривредници имаће XXL проблем како да прехране децу.

Вучић зна какву несрећу изазива, зато манипулацијама прикрива истину и спорне измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту представља као „обезбеђивањег предвидљивог и поузданог пословног окружења као основног предуслова за инвестиције“.

Обећава и „јачање положаја малог пољопривредног произвођача“, коме истовремено ставља омчу око врата. Предложене измене Закона „малог српског сељака“ третирају као страно тело, које ће бити елегантно одстрањено решењима која одређују процедуру при давању земље у вишегодишњи закуп.

Изменама Закона уводи се институт права првенства закупа државног земљишта на 30 година у то 30 одсто у свакој општини. Предност ће имати правна лица, дакле тајкунске компаније, а не индивидулани пољопривредници.

Уместо аукције или лицитације, одлуку о томе коме ће бити омогућен закуп доносиће одређена комисија Министарства пољопривреде на основу инвестиционог плана. Недостаје само да се у предлогу измена Закона наведу имена Вучићевих пословних партнера, кумова и спонзора који ће државну имовину претворити у властите феуде.

Напросто, не постоји српски сељак који би могао да задовољи такве конкурсне услове. Индивидуални пољопривредници су закупци 80 одсто државног земљишта у Војводини. Кад им се најбољи део земље узме из руку, без могућности да се баве пољопривредом, више од 60.000 грађана остаће без посла, а у новом закону нема ни слова о отварању нових радних места, субвенцијама и инвестицијама.

Вучићев предлог је оверен у Влади, ускоро ће ући у скупштинску процедуру и то без озбиљне јавне расправе, која би могла да укаже на његове погубне последице.

Незаинтересован за судбину жртава своје нове политичко-пословне авантуре, Вучић не мари за критике које му упућују банастски паори и опозиционе странке.

„И ми знамо да товимо свиње“, поручили су представници Независне асоцијације пољопривредника Србије, која окупља око 200.000 пољопривредника Србије.

„Не сме се дозволити продаја и давање у закуп пољопривредног земљишта странцима по било ком основу. Немамо ништа против страних инвеститора, али када као грађани Србије будемо имали таква права у њиховој земљи, тада и они нека код нас остваре иста“.

Ратари из тог удружења захтевали су да државне оранице треба давати у закуп само физичким лицима, односно пољопривредним газдинствима. Инвеститори, какав је „Тоенниес“, неће представљати проблем ако не купе земљу него понуде уговоре о кооперацији и подизању кланица у Србији. Удружење је списак озбиљних примедби послало Вучићу. Могли су да пошаљу и Микију Маусу, ефекат би био исти.

Одбрану необновљивих ресурса Србије најавила је Демократска странка, чија „Влада у сенци“ је проценила да постоји хиљаду и један разлог да спорни предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту буде одбачен.

„Употребићемо сва институционална и ванинституционална средства да спречимо доношење тог закона у облику у којем га је предложила републичка Влада. Уколико Предлог закона не буде повучен из процедуре и уколико институционална средства не уроде плодом, позваћемо грађане на протесте“, обећао је Бојан Пајтић.

Напредњачки експерт за поноћно кречење „Лутрије“ и контролу избора у Донбасу, Владимир Ђукановић, познат као Ђука Бизон, опет је за Вучићеве грешке оптужио Демократску странку. Подршком Споразуму о стабилизацији и придруживању Европској унији ДС је омогућила продају државног земљишта страним лицима.

Нема везе што су и садашњи напредњаци подржали ССП, којим је предвиђено да странци, од 1. септембра 2017, могу да купе земљу под истим условима као и грађани Србије. Нема везе ни то што ће до тог датума Вучић разделити најплодније оранице својим феудалцима, а нарочито нису битне породице пољопривредника којима ће, усвајањем оваквог предлога закона, бити угрожена егзистенција.

Александар Вучић, док је био радикал, заговарао је етничко чишћење Велике Србије, од Брегалнице до Вировитице. Данас, као еуро-фанатик отворено спроводи геноцид над српским сељацима. Ако успе да озакони отимичану, а хоће, уништавање српског аграра изазваће последице од којих Србија неће моћи да се опорави за следећих сто година.

13 коментара “ВУЧИЋЕВ ГЕНОЦИД НАД СЕЉАЦИМА: 60.000 породица остаје без земље

  1. frf каже:

    Budalastina. Sasvim je svejedno kome ce se zemlja dati u zakup. Stranim kompanijama ili nasim zemljoposednicima . Sirotinja od toga nema nista i bolje je da rade za onog ko daje vecu platu . Danasnja poljopivreda nije isplativa na malim poljoprivrednim imanjma i bez 50-100 h . ne treba nista posebno ocekivati.. ozbiljno bavljenje poljoprivredom je skupa rabota i da daju zemlju nasim zakupcima da se kilave oko nje kao i do sada nije nikakvo resenje… Pricaju o nekom unistavanju seljaka a ne vide da je seljaka unistilo vreme , ogromne masine , tehnologija .. proslo je vreme kada si sa 10h. mogao sasvim pristojno da zivis , napravis kucu ,kupis nov auto,skolujes decu … danas za tih 10h ti se ne isplati da kupujes traktor i osnovne prikljucke ,neces imati hleba da jedes….a za one velike gazdetine me bas zabole levo jaje , dali su nasi ili strani , oni gledaju samo profit i sirotinji i bez zemljasima treba da je svejedno ko ce ih jahati za male plate…

    1. пензос каже:

      Много истине. Плусић.

    2. Аца Тодоровић каже:

      Има кур мој истине. Овај фрф је Вучићев бот који оправдава сваку пљачку и издају шизофреничног лудака Вучића. Наравно да наши сељаци не могу на малим поседима да организују велику и јефтину производњу пољопривредних производа јер србском сељаку одузета земља и сада та одузета земља треба да се прода немцима а ово говно фрф каже да је боље продати немцима него нашем сељаку.
      Сва земља која је у државном власништву је отета и то треба или вратити или продати под повољним условима нашим сељацима, да би увећали своје парцеле и да би се куповина механизације исплатила..
      Велеиздајник и фукара Вучић већ уништава нашег сељака тако што увази пољопривредно смеће са запада и месо, које уместо да европски произвођачи плате за уништење, продају нашим прерађивачима и од таквог меса праве месне прерађевине.
      Нека немци своје продају странцима а нека наше не дирају када је добро да странац поседује земљу у једној држави.

    3. пензос каже:

      Све ово стоји, али без обзира да ли је фрф бот, у његовом коментару је отприлике речено то исто. Чињеница је да би у свакој нормалној земљи њени становници имали „прече право куповине“, враћање отетог и да не помињемо. Питање је само с којим парама би народ могао да купује земљу и машине за њену обраду. Са кредитима у швајцарцима, или путем неке друге пљачкашке ујдурме? Чак и када би јој земља била поклоњена, сиротиња не би могла да је обради. Уместо што Вучић даје енормне субвенције страним „инвеститорима“ (којима се бар пола инвестиције одмах исплати), требало би да тај новац усмери у село. Но, знамо да он није због тога доведен на власт, већ баш због овог што ради. Српско село је почело да се упропашћава 1945. од стране Броза и његових србских слугу. Пошто од другог рата до данас нисмо имали патриотску власт, ништа боље нисмо ни могли да доживимо. Коначна трагедија је у томе што се народ налази на врхунцу лудила и не схвата шта му се догађа. Видиш ваљда да огромној већини становника градова село не пада на памет.

    4. Аца Тодоровић каже:

      Није тачно да сељаци не би могли обрађивати и да им се поклони земља. Сељаци могу далеко више да обрађују земљу, али то не раде јер не могу да продају свој производ због слабе куповне моћи грађана. примера ради. У Србији се по глави становника најмање поједе меса у Европи, да су плате веће, што могу бити, потрошња меса би била већа а онда би ницале фарме и већа би била потржња са житарицама и ето разлога да се повећа производња. Али шизофренични лудак вучић, по налогу ММФ НАМЕРНО смањује плате и пензије да би се смњила и поред осталог и потрошња меса због чега је пала цена житарица. То је само један пример како се уништава домаћа производња.
      Лако је продати нашим сељацима земљу. Исто онако како су Енглези продавали својим сељацима пре 60 и више година. Продати сељацима земљу у замену за пољопривредне производе. На тај начин би убили две муве од једном. Сељак би морао дао обрађује земљу да би је отплатио а држава би се обавезала да откупљујуе пољопривредне производе. Али то не може да се догоди док су издајници и фукаре на власти, јер су они плаћени да униште србску привреду и србског сељака.
      Ови што су отишли у град не треба ни да се враћају на село. У селу треба да има 4-5 породица са 50, 100 и више хектара и то је довољно да се организује производња хране и храни нација. Ако да бог и дођу патриоте на власт и направимо капиталисте на селу, из града, радници ће морати да одлазе у село да раде. Не треба журити са насељавањем села, јер би се села немају уређену канализацију и брзо би се загадила. У селима треба да буде мали број породица са пуно земље. Држава треба да буде посредник између оних који не могу и неће да обрађују земљу и оних који хоће да купе још земље.

    5. Аца Тодоровић каже:

      Опет се јављаш Вучићева ботино. Може земља да се прода и србским земљацима и да се врати оно што је отето па да наши сељаци имају по 50 и 100 хектара. Али ти глупа ботино штитиш фукару и велеиздајника Вучића који хоће да распрода отету земљу а србског сељака да завије у црно. Неће Вам то проћи издајници и бриселске подгузне слуге.
      заболе тебе јаје, само да ти Вучић даје сендвиче.

    6. frf каже:

      Mogu nasi seljaci imati 50-100h , nemam ja nista protiv toga . U svakom selu imas takvih 2,3 ili 5 guzonja , i te guzonje na kraju preuzmu ceo atar a ostali potonu jer im se ne isplati da se bave tim poslom . Oteta zemlja ce se se svakako vratiti, sto je i posteno . Dobar deo njih se vise i ne bavi poljoprivredom tako da ce tu zemlju verovatno prodati ili dati tim istim guzonjama u zakup. Najveca evropska kompanija u proizvodnji svinskog mesa nece KUPITI ZEMLJU nego je zakupiti na 30 g i tu ce mali proizvodjaci imati priliku da prodaju svoje svinje . Kod nasih derikoza ne znam bas kako bi to islo… Vec sam ti rekao da ne zivim u Srbiji , ja sam u Engleskoj . Nisam bot , a nisam ni napiceni „domoljub“. Treba malo da spustis loptu i shvatis kako funkcionisu stvari u zivotu. 15 puta te pitam ko to treba da zameni „fukaru“ Vucica i ni jednom nisam dobio odgovor . Mrsis muda o nekim patriotama , nekim nikogovicima koji ni svoj zivot nisu u stanju da dovedu u red a ne da vode drzavu. Opozicija i kojekakve patriotske organizacije imaju lezernu poziciju, mogu da kritikuju a nizasta nisu odgovorni . Svako resenje im je jednostavno i prosto , samo treba da kazu sta hoce a sta nece i ceo svet ce im ispuniti zelju. E, pa ne ide to bas tako…

    7. Аца Тодоровић каже:

      Мамицу вам фашистичкуи издајничку. Када Србин има 50-100 хектара земље, он је гузоња а када немац фашиста или неки арапин има 500 хектара и још хоће да џабе добије србску земљу, они су добри капиталисти и привредници.
      Те гузоње о којима ти пишеш су гузоње твог велеиздајника Вучића, коме он да земљу у закуп, а те гузоње узму субвенције а земљу издају сељацима који хоће да обрађују а који немају прабо на субвенције.
      Тако систем ситем функционише јер је шизофренични лудак вучић на власти.
      Зашто хоћете, ви удбашка гофна да знате име кога ћемо да пшоставимо када ослободимо Србију од издајника.? јер зато што желите да им попушите, или да им претите фамилији и деци, багро издајничка.
      Цркава ћете од питања ко ће да замени Вучића, јер Вам нећемо рећи да не би људе уцењивали и претили Ви удбашки пацови.

    8. frf каже:

      Vlast se uzima na izborima, glumpane jedan …. :) … a ne kao legija i oni ostali moroni koji ce istrunuti u zatvoru …A da i uspe to sto ti propagiras, ne razumem sta ces ti licno imati od toga? Ozlojedjeni golja bio i ostao…Brines za seljake a nikad nisi drzao motiku u rukama…pricas o uredjenoj Srbiji a nisi u stanju sebe da sredis i dovedes u red … masis u zivotu i to debelo…

  2. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Како то најчешће бива у „овим крајевима“, основни проблем чини „отето – проклето“. Категорија државног (друштвеног) пољопривредног земљишта је настала 1945. године спровођењем Закона о конфискацији имовине народних непријатеља и Закона о аграрној реформи и колонизацији. Након аграрне реформе спроведене у Југославији по завршетку Другог светског рата, којом је постављен земљишни максимум од 10 хектара, а остатак национализоване земље дат на коришћење пољопривредним задругама и комбинатима. По овом основу, примера ради, у земљишни фонд само са подручја Војводине унето је 668.000 хектара. Ова маса је увећана 1947., за око 21.500 хектара, конфискацијама по обавезама откупа пољопривредних производа (овај део земљишта је у највећој мери враћен реституцијомм из 1991.). По Закону о пољопривредном земљишном фонду из 1953. откупљено је и додељено пољопривредним организацијама 101.700 хектара обрадивог пољопривредног земљишта. Земља је враћена 1991. године. Од 1954. године обрадиво пољопривредно земљиште је увећавано углавном куповином од приватног сектора. На тај начин је земљиште у друштвеној својини повећано за око 300.000 хектара. Ова категорија земљишта је после 1992. године могла бити предмет докапитализације или продаје.
    Скупштина Србије је 1991. усвојила Закон о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа. Бившим власницима је враћеноо око 150.000 хектара, од чега у Војводини 123.000 хектара.
    Земљиште национализовано у Првој аграрној реформи, није враћено.
    Да би се одбранило од нелегалног и сумњивог капитала и нелојалне трговине, ово земљиште је 1992. стављено под заштиту државе. (Закон о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине Тако је створена категорија – државна земља.
    Дакле, пре РЕСТИТУЦИЈЕ и то пуне и комплетне, нема „пословања“ за држаавним пољопривредним земљиштем! Државно земљиште не треба да буде продавано пре спроведене реституције у којој се потражује мање од 100.000 хектара.
    Према научним подацима до којих је дошао професор Никола Гаћеша са Новосадског универзитета у другој половини прошлог века, класичне државне својине сада би могло да буде свега 250.000 хектара. То значи да је званична статистика, самим тим и политика, у категорију државне земље сврстала и задружну земљу, сеоске пашњаке и сваку другу својину која није приватна. Због тога је неопходно ново својинско разграничење земљишта да би се могли испоштовати сви закони из ове области.Ако постоји политичка воља, тај посао се може завршити за годину дана.
    Закон о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту каже да се земљиште које подлеже реституцији не може да продаваје. Међутим, претходни Закон о враћању одузете имовине и обештећењу такво земљиште не препознаје. Власници одузете имовине, или њихови наследници, после разних комасација, арондација, интеграција и дезинтеграција више не знају где је њихово земљиште. Томе доприноси и то што приликом приватизације пољопривредних предузећа Агенција за приватизацију није изузела државну и задружну својину, које нису могле бити предмет приватизације, јер за разлику од друштвене својине, имале су своје јасно дефинисане власнике. На земљиште у задружној или државној својини пољопривредна предузећа могла су имати само право коришћења и оно није могло бити у промету приликом њихове продаје. Али, како Агенција за приватизацију није у уговору о продаји предузећа јасно навела да предмет приватизације нису државна и задружна својина, дошло је до бројних присвајања земљишта на које купци нису имали право.
    Ако у закону о реституцији не буде клаузула о супституцији код враћања одузетог земљишта – он се неће да се примењује. Та два закона нису узајамно конзистентна. Ако се томе дода да је реституција „отежана“ јер је „држава“ многа документа „затурила“ и погубила, а обавеза је оштећеног да сва та документа стави на увид!?
    И поред четири „таласа“ – 1991, 1992, 2006 и 2011., „процес реституције“ пољопривредног земљишта није ни приближно завршен, а ето улази се у продају „непокретности“ по ССП. Зашто, нико не „жури“ са враћањем, али се журило са распродајом?
    Процесом транзиције и приватизације, који је у Србији спроведен под контролом Светске банке и других међународних институција, земљиште постаје једно од потенцијала за стварање профита. Бивша председница Савета за борбу против корупције пок. Верица Бараћ окарактерисала је процес приватизације и улогу међународних институција следећим речима: ’’Закон о приватизацији је рађен по концепту Светске банке и почива на идејама либералне економије. Нису важне ни институције, ни имовина, ни процес, ни порекло новца, важна је само приватизација’’.
    У почетним годинама транзиције (до 2006. године) није постојао правни основ за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. У том периоду власници приватизованих и/или корисници неприватизованих пољопривредних предузећа и земљорадничке задруге су користили пољопривредно земљиште у државној својини без плаћања накнаде односно по основу ранијег добијања тог земљишта на располагање. Доношењем Закона о пољопривредном земљишту (ЗПЗ; 2006)32 прописана је обавеза доношења годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Маса државног земљишта које је давано у закуп се увећавала са 178.948 хектара у 2007/08, до 252.049 хектара у 2013/14. Приход од закупа је, такође, растао са 25.553.247 евра 2007/08., на 48.287.917 евра 2013/14.
    Отимање земље у Србији, које је почело 1945., настављено је и спроведено у процесом приватизације, да би се даље незаконито отимање и присвајање земљишта наставило Споразумом о стабилизацији и придруживању ЕУ. Деца и унуци тешко враћају оно што су њихови дедови и очеви отели. Више воле да тиме тргују и на томе зарађују.

  3. Василије Блажени каже:

    Александар Муслиу ће, истина заједно са својим Жутим претходницима, ових законом омогућити свом народу по мушкој линији – Шиптарима, затим усташама, Швабама, САД-истима, Енглезима, Арапима и да не набрајам даље све злотворе који су нас кроз повест уништавали и отимали нам земљу, да нам сасвим законски окупирају Србију, а онда ћемо се још брже него до сад расељавати широм света…

    1. пензос каже:

      А све што уради, урадиће са благословом тог истог дебилног србског народа који пропада али то не схвата. Зашто би, онда, ми овде требало да жалимо тај „народ“?

    2. Miro Miro каже:

      Bas tako…narod koji sam ide pod noz

Коментари су затворени.