Прочитај ми чланакГрађани који имају било каква дуговања, било према банкама, или према комуналним предузећима, морају пажљиво прочитати предлог Закона о извршењу и обезбеђењу јер се заштита од принудне продаје стана као једине некретнине односи само на оне који испуне пет врло строгијих критеријума, пренео је данас портал Данаса.
Према предложеним измерама и допунама тог закона непокретност не може бити продата у извршном поступку само ако се испуне пет услова, а први је да је реч о стану, као јединој непокретности извршног дуга.
Затим, стан се не може принудно продавити ако дуговац има пребивалиште најмање пет година пре подношења предлога за извршење, ако та адреса није „пасивизирана“ и ако је стан, површине до 60 квадратних метара.
Један од критеријума је да се стан не може да се прода ако головница потраживања које се намирује не прелази половину тржишне вредности непокретности, утврђене у складу са актом јединице локалне самоуправе.
Услов је и да дуговац у периоду од три године пре дана подношења предлога за извршење није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или закључио уговор о доžивотном издржавању.
Остало је нејасно, навео је Данас, да ли закон штити и оне који дугују банци за стамбени кредит.
Поједини стручњаци су оценили да предложени закон не штити грађане који дугују банкама за стамбене кредите, други тврде да закон не прецизира тачно на које врсте потраживања се односи, те да се евентуално може применити и на стамбене зајмове ако је дуговац у јавној или законом овереној исправи дао сагласност да се наплата може спровести преко његове некретнине.
Другим речима, то значи да су банке овом одредбом заштићене, па би дугови за стамбене кредите могли остати ван ове законске заштите.
Иван Златић из Удружења „Кров над главом“ оценио је да предлжене измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу неће донети суштинску заштиту права на дом, већини грађана.
Заштита коју закон нуди је, по његовим речима, врло ограничена и да би, према досадашњем искуству њихове организације, мали број људи био обухваћен овим изменама чак и да су важиле у претходних осам година јер сматра, тумачећи предлог закона, да се заштита права на једини дом не односи на стамбене кредите.
Према његовом тумачењу овог закона, закон штити само ако је непокретност у потпуности у власништву дугаоца и ако се ради о његовој јединој некретнини.
„Ако стан отплаћујете кредитом, докле год је у власништву банке, ова заштита се не примењује“, рекао је Златић.
Посебно проблематичним сматра одредбу да дуговац мора бити пријављен на тој адреси најмање пет година да би стан био заштићен јер „људи често привремено одлазе због пос
