Прочитај ми чланак

ВУЧИЋЕВ ПЛАН ЗА КОСОВО: Уз земљу дајемо Албанцима и наше гробове

0

Пре четрнаест година, 13.08.2003. године, шиптарски злотвори из оближњег албанског села отворили су рафалну паљбу из аутоматског оружја на српску децу из метохијског места Гораждевац код Пећи, која су се купала у Бистрици и убили двојицу дечака а четворо деце тешко ранили.

Убијени су Иван Јововић(19) и Пантелија Дакић(12), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Званично, нападачи ни до данас нису откривени иако је након злочина УМНИК саопштио да ће: „преврнути сваки камен на земљи како би нашао убице“(1), и формално расписао награду од милион долара за информације које ће довести до откривања почионица овог злочина. Када је вољом српских власти (Тадић-Јеремић) успостављена мисија Еулекс, УМНИК им је предао случај, а они су га крајем 2010 службено затворили “услед недостатка доказа”(2), иако су очеви убијених дечака сво време тврдили да знају ко су убице њихове деце и да су о томе обавестили КФОР и УМНИК-полицију.

Тадашњи директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, тим поводом изјавио је 2013. године, после парастоса, служеног у Цркви пресвете Богородице:

„Захтевам од Еулекса да, или призна да је потпуно немоћан и да не може да расветли ниједан злочин над Србима, или да поново отвори истрагу за побијену децу на реци Бистрици. Ако то не може, питам се одакле му ауторитет да суди и пресуђује у било ком другом случају … На ову земљу сте примљени нашом вољом зато што смо веровали и верујемо да ћете разумети да не постоји националност и верско обележје убијених и убица. Злочин који се не казни увек прети да се понови и зато тражимо да поново отворите истрагу”(3)

Нема сумње јаке речи, али Вулин је изговорио још и јаче:

„Зато Срби морају да узму своју судбину у своје руке. Тамо где немамо свог команданта полиције, свог судију и свог градоначелника и председника овакви злочини се не расветљавају. Хоћу да се расветле и хоћу да се никад не понове”, истакао је он.(4)

Може ли српскије, јасније, патриотскије? Не може! Само што није било искрено. Најбољи доказ за то је што Еулексу званичан захтев за обнављање истраге никада није уручен.

Било је то време пар месеци потписивања Бриселског споразума 1 (потписан 19.04.2013), када је српски режим припремао укидање српске државе на Косову, срачунато ширећи илузије о ЗСО као мини држави. Само шест месеци касније од овог сјајног говора, Вулинови батинаши обучени у некакве црне кошуље, као и он, крстарили су Косовом и бејзбол палицама “уверавали” Србе који су се усудили да јавно посумњају у дрске, али и плитке лажи српског режима. Данас, када у Гораждевцу живи две трећине мање Срба него када је успостављена УМНИК-мисија(5), ЗСО-а још увек нема, а ако га и буде биће то форма без суштине, само нови инструмент у успостављању шиптарске власти над српским енклавама. Вулин се, наравно, већ збринут на Дедињу више и не сећа ни Косова, а камо ли Гораждевца!

Нека га. И левичари, много већи од њега, пре или касније спознали су да Бог постоји и да се на лажима и издаји не може кућа кућити.

Но, нису побеснели Шиптари, са којима Вучић тражи да се миримо дајући им НАШУ земљу, само једном пуцали у нашу горажданску децу. Из године у годину то чине, рафалима и молотовљевим коктелима гађајући њихов споменик у центру села. Чинећи то 2013., 2014., и 2015-те, толико су га оштетили да је почетком 2016. постављен нови.(6) И никада починиоци нису били откривени.

Занимљиво је и да на прошлогодишњем помену, парастосу у Цркви Рождество Пресвете Богородице и опелима на гробљу, које су обезбеђивали припадници Kосовске полицијске службе, нису присуствовали представници Срба у институцијама самопроглашене Републике Kосово, као ни представници Српске листе, а Канцеларију владе Србије за КиМ представљао је Зоран Бојовић, један од помоћника директора.

Но, ове године, када Вучићев режим спрема финале издаје Космета делегација на обележавању четрнаестогодишњице овог трагичног догађаја била је на много вишем нивоу. Предводио ју је Директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић који је након парастоса поручио да држава Србија не заборавља многострадалну српску Метохију, која је у претходним деценијама била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности успео и позвао на истрајност:

„На данашњи дан добра је прилика и да одавде са КиМ пошаљемо поруку истрајности. Овде у непосредној околини Пећи још има наших људи који истрајавају са својим породицама у животу и опстанку на овој метохијској земљи. Наша обавеза је да не само својом љубављу и солидарношћу него и да на конкретан начин као држава наставимо да им помажемо и ми ћемо то чинити као што смо и сада присутни у њиховим животима”(7).

Занимљива порука. Иако мекша у истој је функцији као и она Вулинова из 2013. Да завара Србе на Космету да ће држава Србија бити ту и када и формално оде, када Вучићев “унутрашњи дијалог” резултира оним што Тачи већ најављује као “нормализацију односа две државе”.

Био је ту и Горан Ракић, новопечени шеф “Српске листе”, друга полуга на коју Вучић озбиљно рачуна у својим сумњивим визијама о некаквом “историјском помирењу”. То је онај човек који је рушећи потпорни зид у Северној Митровици и формално омогућио спајање севера и југа Космета, а својом улогом у оној Вучићевој ујдурми са возом допринео уласку снага шиптарске специјалне полиције РОСУ на север Космета. Јер, он верује у Вучићеве визије, посебно кад их прати Тачијев прагматизам.

И нећу овде поставити питање може ли бити помирења са онима који пуцају на децу, а затим и на њихово спомен обележје, јер одговор зна сваки Србин који није продао веру за вечеру, већ треба ли и сме ли да годишњица такве трагедије буде коришћена као промоција лажних обећања и болесних визија?!

То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у косовској влади…

Или да нам јавно кажу да неће или не могу учинити ништа! Да су зарад најновије вођине визије “историјског помирења” спремни да уз НАШУ ЗЕМЉУ ДАЈУ И ГРОБОВЕ НАШЕ !!

 

1. mondo.rs/a929479/Info/Srbija/Gorazdevac-srpski-decaci-ubijeni-pre-13-godina.html
2.www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1155532/Gora%C5%BEdevac%2C+zlo%C4%8Din+bez+kazne.html
3. www.politika.rs/scc/clanak/266815/%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%95%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83-%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83
4. Исто
5. mondo.rs/a929479/Info/Srbija/Gorazdevac-srpski-decaci-ubijeni-pre-13-godina.html
6. iskra.co/srbija/gorazdevac-podignut-novi-spomenik-zrtvama-nato-bombardovanja/
7. www.politika.rs/scc/clanak/386873/Obelezeno-14-godina-od-ubistva-decaka-u-Gorazdevcu

10 коментара “ВУЧИЋЕВ ПЛАН ЗА КОСОВО: Уз земљу дајемо Албанцима и наше гробове

  1. Jure Franko каже:

    Vuk Drašković, lider SPO-a, odgovorio je u intervjuu Telegrafu na pitanje zašto bi za Srbiju bilo najbolje rješenje da pristupi civiliziranoj medjunarodnoj zajednici i NATO paktu.

    „Srbija je ostrvo opkoljeno NATO alijansom, ili ćemo biti za stolom ili na meniju“

    Više od 70 posto građana Srbije je protiv tog članstva. To je tačno. Kad bi se ti građani Srbije upoznali sa svim činjenicama, uključujući i punu istinu o agresijama na susjedne zemlje 90-ih i punu istinu i razlozima NATO bombardovanja, raspoloženje u narodu bi se značajno promijenilo, smatra Drašković.

    1. Branko Samac каже:

      Србија је опкољена НАТО колонијама, банана државама који ће морати давати данак у крви зато што су пристале бити колоније. Небеска Србије не брине за такве небулозе!

  2. EUInformer2 каже:

    Helsinški odbor: Urušavanje institucija, ljudskih prava i medijskih sloboda

    “Srbija je zarobljena nespremnošću vladujuće političke elite da odustane od autokratske prakse i nesposobnošću EU da insistira na vladavini prava”

    Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (HOPS) konstatovao je da vladavinu Srpske napredne stranke (SNS) karakteriše urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražavanja i ignorisanje kritičkog mišljenja.

    “Urušavanje i deprofesionalizacija institucija poprimaju pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka koji će se teško razbiti”, navodi se u analizi unutrašnje i spoljne politike Srbije koju je HOPS objavio pod imenom “Realna ograničenja Srbije u izboru sopstvene budućnosti”.

    HOPS navodi da postoji snažna tendencija autoritarizma koja se svakodnevno očituje u ponašanju premijera Aleksandra Vučića, koji je postao “nezaobilazan faktor u donošenju svih odluka”.

    “Tome doprinosi i nesposobnost opozicije da se profiliše kao politička snaga s programom promena i strategijom da se one ostvare”, kaže se u ovoj analizi.

    Analiza se bavi i nezavisnim regulatornim telima (zaštitnik građana, komesar za ravnopravnost, Agencija za borbu protiv korupcije, poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i dr), koja su, kako se navodi, u prethodnom periodu dostigla zavidan nivo vidljivosti i efikasnosti.

    “Međutim, aktuelna vlast je uložila veliki napor da ih marginalizuje i dezavuiše. Istekom mandata rukovodilaca pojedinih tela, kadrovska rešenja su tražena među poslušnicima čime su regulatorna tela izgubila na oštrini i preti opasnost da se totalno marginalizuju”, ističe se u ovoj publikaciji.

    HOPS smatra i da je dijalog sa Kosovom, koji je jedan od razloga zbog kojeg je Vučić dobio podršu EU, “u zastoju” zbog “različite interpretacije Briselskog sporazuma”, prvenstveno kad je reč o statusu četri opštine na severu Kosova.

    Po analizi, Srbija je zarobljena nespremnošću vladujuće političke elite da odustane od autokratske prakse i nesposobnošću EU da insistira na vladavini prava.

    “To je praćeno odsustvom odgovornosti, integriteta, nezavisnosti i transparentnosti. Umesto reformi, na delu su stalne ‘političke igre’”, navodi se u analizi.

    Aktuelna vlada, kako kažu, nema jasnu ni političku ni ekonomsku filozofiju, a česti izbori odlažu nove investicije.

    “Paradoksalno je da vlada koja već pet godina ima stabilnu većinu nije u stanju da pokrene reforme”, ističu u HOPS-u.

    1. Simerijanac каже:

      Оптерећујеш се потпуно небитним стварима. Читај нешто паметно, као ово нпр. Читајући овакве стваре, више ћеш сазнати н бићеш паметнији. Ово што ти постављаш само заглупљује. Но, ипак сам сигуран да ћеш се промијенити и вратити на прави пут, а моја маленкост би ти могла помоћи у томе.
      ——————————————————————————————————-

      понедељак, 14 август 2017

      Леонид Савин је значајни представник нове руске школе геополитике, припадник неоевроазијског покрета и блиски сарадник Александра Дугина. Савин је и главни уредник аналитичког центра Геополитика.Ру и часописа The Journal of Eurasian Affairs, као и шеф администрације Међународног евроазијског покрета (Международно евразийско движение). Аутор је низа књига из геополитике и сродних области: Ка геополитици, Мрежноцентрични и мрежни рат, Етнопсихологија, Од шерифа до терористе. Нове методе ратовања…

      Према Леониду Савину, ми живимо у време нагле промене (гео)политичких парадигми и вртоглавих промена у односима моћи. Америчка моћ последњих година евидентно слаби, на самом Западу се јављају нове поделе и трвења. Осим Русије и Кине, појављују се нове силе у успону, потенцијалне империје, што изазива низ нових и обнавља старе конфликте, од Блиског истока до Балкана. Криза Европске уније, подстакнута мигрантском кризом и тероризмом, означава крај буржоаског мита о просперитету. Све то ствара сасвим јединствену ситуацију у потпуно глобализованом свету, у коме више не постоје јасна правила.

      С падом Берлинског зида и нестанком биполарног поретка, наступио је „униполарни тренутак“. Сједињене Америчке Државе су постале неупитни светски хегемон. Тих четврт века обележиле су сталне војне интервенције и агресије, прекрајање граница, свргавања непоћудних режима, у покушају Америке да успостави „нови светски поредак“. Изгледа да се тај покушај суочио са неуспехом и да Вашингтон више нема никакву идеју, концепт или програм, осим изазивања „контролисаног хаоса“ широм планете – хаоса којег и сам све теже контролише.

      – Сасвим прецизно, САД немају идеју ни средства да реализују свој програм за читав свет. У првом реду, америчка империја је преоптерећена. Осим тога, постоје нове силе у успону, попут Кине или обновљене Русије. Појављују се и друге државе које их следе. Политичка трвења између америчких сателита расту, што значи да више нема јасних правила. Такве пукотине пружају добре разлоге за политички ревизионизам. Али, ова ситуација је јединствена, јер први пут у потпуно глобализованом свету видимо промену односа снага на нови начин. Постоје различити погледи на овај процес, али, према мом мишљењу, кључ је у нуклеарном наоружању. Подсетимо се да је Кенет Валц пре једну деценију говорио о нуклеарној мултиполарности. Ова врста узајамног одвраћања представља праг преко којег САД никад нису прешле. Америка је покушала да интервенише само против ненуклеарних земаља, али земља као што је Русија била је објекат деловања невојним средствима – кроз дипломатију, економију, итд. Коначно, САД су пропале у идеолошком смислу. Вашингтон и даље користи „либерализам“ као средство утицаја, али после светске финансијске кризе ова мантра не функционише као раније.

      Свака империја у прошлости имала је своју идеју универзалне мисије. У Америци таква идеја има много малигнију форму. Реч је о пуританском концепту „изабраног народа“. Томас Џеферсон је говорио о Америци као „царству слободе” и о америчкој „обавези да мења свет на боље“. Те идеје имају дубоки континуитет. Председник Буш Млађи је пропагирао идеју „светске демократске револуције“. Ви сте писали о „култури насиља“, која је чврсто укорењена у америчком менталитету и култури, чак и у њеним фолклорним ликовима. Такође, и о „машинерији рата“, која обједињује војно-индустријски комплекс, оружане снаге, политичке, финансијске и интелектуалне елите ове земље.

      – Не слажем се с идејом да је мисија сваке империје универзална. Империје су у древна времена, као и у модерној епохи, биле засноване на идеји божанског порекла, а не на универзалности своје мисије. Кинеско царство никад није тежило светској доминацији. Постојала је веома јасна разлика између варвара споља и народа унутар царства. Или, присетимо се грчко-персијских ратова. Два царства су се међусобно препознала као империје, покушавајући да савладају и освоје једно друго, али остали су били варвари. Империје у Средњој Америци су такође биле усмерене саме на себе, али без идеје да поделе сопствену визију са суседима. У модерном добу ситуација је нешто другачија због хришћанске вере, али то је на крају довело до вестфалског система међународног поретка.

      Ако се вратимо на САД, оне су створене на мешавини масонских идеја (Рат за независност почео је са „Бостонском чајанком“ у организацији масонске ложе у Масачусетсу), те протестантске етике и британског искуства владавине. Наравно, идеја „слободе“ је у сржи америчке демократије, али је она усвојена на веома специфичан начин. То је довело до америчког ексепционализма (америчке идеологије изузетности), где искључиво Вашингтон има право да одреди шта је добро а шта лоше. Било која друга врста „слободе“ се одбацује. Када се догодио преврат у Руском царству и бољшевици прогласили другу врсту слободе, то није прихваћено у САД. Не због специфичног стила бољшевичке власти, већ због појаве новог политичког пола који је претендовао да омогући другачију врсту слободе. После Другог светског рата, америчке елите су реорганизовале свој државни апарат, који сада почива на спрези војно-индустријског комплекса и „дубоке државе“.

      Током Хладног рата Запад, предвођен Сједињеним Државама, наступао је и деловао монолитно, поготову у односу на свог главног ривала – Источни, комунистички блок. Сада смо сведоци све дубљих подела на Западу, у првом реду између САД и Немачке. Да ли је овде реч о све снажније супротстављеним интересима ове две земље или о нечем другом?

      – Ту су у питању супротстављени интереси политичких елита, не држава. Ангела Меркел представља глобалистичку либералну идеологију, али Трамп има двоструки прилаз – он заступа америчке интересе, као што је обећао у предизборној кампањи, и жели да смањи бенефиције за старе партнере. Немачка (њене либералне елите) је и даље заинтересована да буде клијент САД, али Трамп више не жели да им обезбеђује додатна средства, као ни да помаже својим европским савезницима.

      За америчке и европске либерале проблем је, такође, и успон популизма. После Француске, многи су разочарани, али сачекајмо резултате парламентарних избора у Немачкој у септембру. У сваком случају, посматрамо смрт демократије у Европској унији, пошто земљама чланицама владају бирократе из Европске комисије, који нису бирани на изборима. Дакле, ово питање је значајније од сукоба интереса између САД и Немачке.

      Извор: Геоплитика , ру

    2. EUInformer2 каже:

      Za mene je potrebno čitati o Srbiji, ne o Rusiji. Šta se dešava sa Amerikom, Rusijom, Kinom, to treba prvenstveno ostaviti tim vrlo udaljenim zemljama. U Briselu je za Srbiju ili Češku moguće dobiti izvestan uticaj, u Vašingtonu, Moskvi, Pekingu nije. Ne troši energiju uzalud.

    3. Simerijanac каже:

      … “ U Briselu je za Srbiju ili Češku moguće dobiti izvestan uticaj, u Vašingtonu, Moskvi, Pekingu nije. Ne troši energiju uzalud.“….

      Само дјеломично си у праву што значи да ти трошиш енергију узалуд.

      Чињеница је да је Чешка у ЕУ-у, а исто тако је неспорна чињеница да Србија није. По мом скромном мишљењу то никада неће ни бити из 2 разлога:

      1. Српски народ је великом већином против тога
      2. ЕУ ће се за деценију распасти. Брегзитом је начета

      Имам намјеру да те (чињеничним текстовима које само теби остављам ) а и својим коментарима потпуно одвратим од Брисела доказујућ ти сву његову погибељ. Сигуран сам да ћу то успјети и да ћу те вратити на праву страну.

      Доказаћу ти колико дубоко ниси у праву, а ти ћеш ми бити дубоко захвалан због тога.

  3. perungromovnik каже:

    ДАБОГДА им све по кућама њиховим ПОЦРКАЛО! У МУКАМА УМИРАЛИ И НИКАДА СЕ ОД ПАТЊИ НЕ ИЗБАВИЛИ! АМИН!

  4. Василије Блажени каже:

    Семе им се затрло велеиздајничко!

  5. Бр каже:

    Kada glupson umisli da je pametnjaković pa još uzme da rešava pitanje Kosmeta … Kao žuri mu se i on mora da ga reši ….

    1. Ћирко каже:

      Најстрашније од свега је то што ова издаја Државе није глупост, него намера! Толико глуп није нико!

Коментари су затворени.