Иако је почетком августа Александар Вучић, председик Србије, најављивао свој петодневни пут у Кину, од 1. до 6. септембра, где би се срео са кинеским и руским председницима, у последње две недеље он два пута наговештава да можда и неће ићи.

Први пут након великих протеста у целој Србији, када је коментаришући нереде током демонстрација рекао да ће увек да буде са својим народом.

– Нигде не идем, нигде да мрднем нећу. Морам да идем у Кину јер верујем да ћу тамо имати прилику да разговарам и са председником Путином и са председником Сијем, али ако не будем могао, нећу ићи. Немам никакав проблем ни са чим, јер ја од своје отаџбине ништа прече немам – истако је он.

Други пут у четвртак увече на телевизији Пинк када је казао да се нада и да би требало да иде у Кину уколико овде не буде већих проблема.

На констатацију водитељке да се још премишља, жустро одговара да се не премишља.

– Питање је прилика са којима се суочавате. Не бих да напустим земљу, а да постоје некави велики проблеми у земљи. Ако напустим земљу, то значи да сам сигуран да великих проблема неће бити – констатовао је Вучић.

Осим председника Кине Си Ђипинга и Русије Владимира Путина, када је најавио пут у Кину Вучић је поменуо могућност да на обележавање „Дана победе“ у Пекинг дође и амерички председник Доналд Трамп.

Будући да је сада јасно да Трампа вероватно неће бити, али да је долазак најавио председник Северне Кореје Ким Џонг Ун и белоруски председник Александар Лукашенко, могуће да Вучић размшлља да ипак на пут не иде тражећи оправдање у унутрашњим приликама вероватно мислећи на скупове на које 1. септембра позивају средњошколци и студенти.

Питање које се отвара је хоће ли Вучић заиста избећи надоградњу свог имиџа лидера којег дочекују и на истоку и на западу и одрећи се пута у Кину због ситуације у земљи или је то само лажна дилема.

За Николу Лунића, консултанта из области геополитике и безбедности, извесно је да ће председник Србије бити 3. септембра у почасној ложи на Тргу Тјенанмен и присуствовати војној паради Кине.

– Нема сумње да ће то са НАТО партнерима отворити расправу о реалним безбедносним и економским импликацијама дугорочне зависности од кинеске одбрамбене технологије – констатује Лунић.

– Међутим, треба узети у обзир и унутрашњи политички интерес председника Вучића који жели да у дубокој друштвено-политичкој кризи Србије императивно ојача унутрашњи легитимитет демонстрацијом личног међународног статуса – скреће пажњу он.

Извор: danas