Прочитај ми чланакУсред једне од највећих политичких криза од доласка Српске напредне странке на власт, председник Србије Александар Вучић уместо смиривања ситуације, распирује тензије у друштву причом о свом убиству, представљајући тај чин као један од два начина да оде са власти. Саговорник "Нове" каже да се ради о покушају радикализације СНС бирача уз стварање атмосфере да лидера треба да бране својим животом.
Већ неколико дана студенти на више од 40 факултета широм Србије протестују тражећи објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, кажњавање одговорних за трагедију, као и разоткривање оних који су учествовали у нападима на њихове колеге.
Подршку студентима дају и пољопривредници, али и адвокати који су обуставили рад. Истовремено, сваког петка се у 11.52 одржавају скупови одавања поште погинулима у Новом Саду и многим другим градовиам у Србији. Опозициони политичари не престају да траже одговорност за урушавање надстрешнице која је убила 15 људи, блокадама и притисцима на надлежне инстутуције да раде свој посао.
Шта за то време ради председник Србије?
Александар Вучић већ данима додатно диже тензије у већ узаврелој атмосфери, а последње поруке у којима спомиње своје убиство могу се тумачити као подстицање грађанских сукоба.
Вучић се, наиме, укључио у програм ТВ Пинк из Немачке и говорећи о блокадама и протестим ау Србији, изговорио следеће речи:
„Морају са мном да заврше, џаба им је све друго. Може цела Влада да им поднесе оставку, не верујем да ће то да се деси, а може да се деси – не дам им мандат опет. Док сам жив им нећу дати мандат, али им нудим две опције. Једна је демократска, једна је недемократска”, рекао је Вучић и даље навео:
“Недемократски је да неког убијете, али вам то решава проблем. Можете да ме убијете, није баш демократски, али ви ћете и за то да кажете да је демократија. Знам ја људе који су правдали Аписа…“.
„Нисам Асад“
Претходног дана Вучић је повукао паралелу са дешавањима у Сирији и упоредио се са Башаром ал – Асадом, сиријским председником који је побегао у Русију, а чији су режим окончали побуњеници након неколико деценија.
„Иако мислите да сам Асад, па да ћу да бежим негде – НИСАМ“, објаво је Вучић у понедељак касно увече.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Жив сам, цео живот живим овде у Србији, захвалалан својој Србији, остаћу овде, овде ми је место, где ћу и да завршим. Борићу се за Србију и служићу само мом, српском народу и свим другим грађанима Србије, никада странцима, никада онима који хоће да поразе, унизе и униште Србију“, написао је Вучић на свом Инстаграм налогу.
Радикализација СНС бирача
Коментаришући председникове изјаве Драган Поповић из Центра за практичну политику каже за „Нову“ да на овај начин Вучић радикализује ситуацију и својим бирачима све представља као “борбу на живот или смрт”.
„Све време откако је на власти, али и пре тога шири страх међу људима и то му је главни метод владања – да уплаши људе и да представи друштво да је стално на ивици неког сукоба, неке велике несреће, било да се ради о страним или домаћим ‘непријатељима’“, рекао је Поповић.
Саговорник „Нове“ подвлачи да председник Србије сваки политички процес у земљи представља као напад на земљу.
„То је наравно бесмислица, али са друге стране очигледно да функционише код једног дела његових бирача и он упорно инсистира на томе. Прилично је јасно зашто то ради, јер на крају кад буде политичко изјашњавање, биће то ‘борба на живот или смрт’, бар за тај део бирача који њему верују“, каже Поповић.
Додаје да Вучић не ради ништа што нема политички ефекат.
„Главни разлог зашто нешто ради је покушај учвршћивања поверења код бирача. Овог другог дела бирачког тела се одрекао, нама се ни не обраћа. Покушава да радикализује своје бираче и доведе их у стање да мисле да лидера треба да бране својим животом и да то значи одбрану земљу. То је прилчно класично понашање за једног аутократу. Сваки аутократа на свету на крају то ради, брани себе, тако што то продаје као борбу за државу“, каже Поповић.
Сви „атентати на Вучића“
Иначе, није први пут да политичке и друштвене пожаре власт гаси причом о плановима за Вучићево убиство.
Информације о последњем наводном атентату на председника Србије Александра Вучића обелоданио је он сам крајем августа када је изјавио да је „тајкун и криминалац Драган Шолак преко својих слуга дошао на идеју да га у провођењу револуције, убије“.
Тако је било и пре неколико година, када се ова тема активирала у јеку приче о ископавању литијума и компанији „Рио Тинто“.
Тада је председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ најављивао атентат на Вучића, а за инспираторе означио тадашњег председника Црне Горе Мила Ђукановића и вођу кавачког клана Радоја Звицера.
Ове тврдње поновио је и тадашњи министар унутрашњих послова, Александар Вулин, тврдећи да је српска полиција од Европола добила информацију да постоји криминална група чији је циљ атентат на Вучића.
Потом су се ређале изјаве бројних државних званичника и присталица СНС-а који су пружали подршку Александру Вучићу кога неко хоће да убије јер је успешан и омогућава напредак Србије.
Не треба заборавити ни причу о припреми атентата на председника из октобра 2016. године, када је у Јајинцима, недалеко од дома где живе родитељи председника, Ангелина и Анђелко Вучић, пронађен аутомобил пун оружја и муниције, од којег је неко још било у сандуцима.
Додуше, ни тај случај није добио судски епилог, јер је тужиаштво проценило да нема елемената за покретање кривичног поступка.
