Прочитај ми чланакВећина лица којима је одређен притвор због наводне мере самоизолације је након одлуке о пуштању Јоване Поповић пуштена по истом основу. Поједини чланови породица и пријатеља се јављају да одређени притвореници још увек нису пуштени. Изгледа да судије чекају сигнал са стране како да поступају и да ти сигнали за попуштањем стижу углавном у случајевима у којима постоји притисак јавности.
Добар пример за то је свакако случај Николе Ристића за кога је било најављено прошли четвртак да ће о захтеву за укидање притвора бити одлучивано тек након Ускрса, да би након што су медији пренели саопштење УЗУЗ-а био експресно пуштен.
FOTO: pexels.com
За лица за која то још није учињено потребно је што пре поднети захтев за укидање притвора. Судови морају те захтеве хитно и моменмтално усвојити, иако би и сами требало да укидају очигледно незаконите притворе.
Основни суд у Лесковцу није одлучио о захетву за укидање притвора Николе Тодоровића који је поднео његов адвокат Владимир Тодорић још 12. априла. Одбијање судије да одлучи о овој мери је пример апсолутне повреде права на одлучивање у разумном року, а непотребно остављање младића у затвору преко ускршњих празника представља пример садизма. Сличан случај имамо и са једним притвореним у Основном суду у Шапцу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 21, 2020
Имајући у виду да је притвор одређен ради спречавања могућности да се наводно кривично дело понови, након истека мера карантине, не постоји не само правни, већ ни логички основ да лица остају у притвору. Притвор никако не може бити замена за казну.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 21, 2020
