Прочитај ми чланакУ последње вријеме, све је израженија теза да политички отац премијера Србије Александра Вучића заправо није Војислав Шешељ, него Мило Ђукановић – у прилог тој тези иде и улога српске полиције, која је по, нашем моделу, од иснтитуције која треба да штити грађане прешла пут до приватног обезбеђења Вучићевог режима које терорише, пребија и приводи грађане, најчешће без повода, „превентивно“.
Српску јавност шокирао је снимак где полицајац удара, а потом и приводи уличног свирача, кларинетисту, као врхунац бесмислене репресије – међу коментарима на овај догађај, појавио се и један у којем се иронично поручује да је „напредњацима почео да смета и џез“.
Међутим, док су припадници полиције били „храбри“ у обрачуну са овим „антидржавним елементом“, исто тако су устукнули док су под фантомкама скривени батинаши рушили Савамалу у Београду и везивали стражара, који је после преминуо од последица повреда.
Државни непријатељи: Професори, шминкери и новинари
Атмосфера страховладе, слична оној у Црној Гори, посебно је „процветала“ у претходне две године, када се за сваку критику режима, завршавало иза решетака. Тако се на списку „државних непријатеља“, којима је плијењена лична имовина, нашло и име једног универзитетског професора, београдске шминкерке, али и неколико новинара.
У сваком од ових случајева, понављао се исти образац: људе који би се сами одазвали позиву на информативни разговор или привођење, хапсило је по десетак наоружаних полицајаца, као да се ради о криминалцима или вођама кланова, а не о људима који су се дрзнули да кажу нешто што се не слаже са званичном истином.
Тако су, због опозиционог дјеловања, проблем са законом имали и универзитетски професор Андреј Фајгељ, шминкерка Јелена Маћић, новинар Томислав Ловрековић и други.
Комуналци: армија страначких кадрова која убија продавце
Посебну категорију представљају комунални полицајци, које обични грађани по Србији често деградирајући називају „покретним кафематима“ и „лепљачима плаката који су на тај начин задужили униформу“.
Пошто је владајућа СНС проширила овлашћења комуналној полицији, они су се претходних година прославили низом случаја пребијања путника без карата у градским аутобусима, завртањем рука уличним продавцима и другим видовима бахатости.
Последњи случај од пре неколико дана, ускомешао је духове у српском друштву – наиме, према свједочењу супруге покојног Владимира Маринковића, продавца лубенице, он је доживио срчани удар услед константног малтретирања од стране комуналних полицајаца и то током једне од њихових бахатих интервенција је преминуо.
Према ријечима свједока, док је Маринковић умирао, један од полицајаца му је рекао: „Шта се фолираш“.
Комунална полиција је храброст, стручност и етичност доказала и пре пар година, када је брутално оборила на земљу и претукла старца који је, да би преживео, продавао паприку из свог аутомобила у Нишу.
Да једна од омиљених Вучићевих служби и перјаница у одбрани његовог режима није брутална само према људима, него и према животињама, увјерили су се и грађани Крушевца, који су били свједоци још једног „херојског“ подухвата комуналаца, вјероватно дојучерашњих омладинаца напредњака.
Наиме, док је младић хранио и мазио пса на улици, комуналац је у „јуначкој“ борби успео да се обрачуна са животињом.
Очистили кукољ од жита
Оваквом понашању српске полиције, претходила је темељна „чистка“ у којој су без функција остали бројни припадници ове службе који су поштовали правила и његовали патриотска осјећања.
Полицајци који се нису повиновали новим правилима, окарактерисани су званично као „ризични“ и спрема им се отказ, док истовремено одговорне функције обављају партијски пиони.
Тако је, рецимо, секретарка најосјетљивије службе, Управе криминалистичке полиције извјесна Дијана Хркаловић, на чији се мобинг колеге жале, а која је у веома кратком року успјела да слупа чак три службена аутомобила.
Ревносни Интернет корисници сачинили су и адекватну компилацију поступања полицајаца по манирима актуелне власти, гдје се у свега 2 минута може видјети толико злоупотреба и прекрашаја, да је тешко повјеровати да се они моги начинити током година службе.
Част да на својој кожи, као што снимак показује, осјете „пендрек утјеривање демократије и европских вриједности“, имали су и жене и дјеца – полиција не бира, док је на задатку. А, увјек је на задатку.
Имајући све ово у виду, апсолутно није тешко повући „паралеле“ између Србије и Црне Горе.
