Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић је крајем децембра најавио (поново) борбу против корупције и то "најжешћу" до сада. Против корупције, на коју режим свакодневно подсећају студенти и грађани на протестима, а која је убила 15 људи у Новом Саду. А то је само врх леденог брега... За 12 година Србија је склизнула у друштво изразито коруптивних земаља, према глобалној листи индекса перцепције корупције, што говори о томе колико је на том пољу урађено, иако су и Вучић и СНС на власт дошли обећавајући да ће се прво с тиме ухватити у коштац. За готово месец дана од нове најаве, нисмо видели ништа, нити чули иједно име од помињаних "мултимилионера, чак из редова СНС", иако је председник готово свакодневно на некој од телевизија. С друге стране, не пропушта да помене Драгана Шолака.
„До 31. марта грађани из Србије видеће најжешћу борбу против корупције, против људи који су директно или индиректно у власти, са њима повезани, у последње, слободно могу да кажем, чак и 24 године“, поручио је Вучић, обећевајући тако да ће за наредна два месеца урадити оно што није за 12 година власти.
Подсетимо, пре 12 година исти човек, само тада на другој функцији, најављивао је исту борбу против корупције. „Веома брзо видећете велике и значајне резултате, људи у Србији ће моћи о томе да суде. Оно што је сигурно, нико у Србији не може и нема права да пљачка имовину грађана ове земље, а да за то остане некажњен“, говорио је Вучић у септембру 2012.
Већ у децембру 2012. године ухапшен је бизнисмен Мирослав Мишковић, али се „процес века“ како су га називали медији, завршио као и Вучићева борба против корупције… Мишковић је правоснажно ослобођен оптужби. А колико је процес коштао грађане Србије? По међународној арбитражној пресуди – држава Србија дужна је да исплати више од 32,7 милиона евра. Ова пресуда, у коју је Радар имао увид, открила је и да је Вучићево учвршћивање власти на наводној борби против корупције, у случају Мишковића, било засновано на, како се наводи, незаконитом утицају на правосуђе, пропаганди у медијима и кршењу основних људских права, што је државу Србију на крају коштало.
Подсетимо и да је непосредно пред хапшење Мишковић био „тајкун који прети Александру Вучићу“, „држи медије под контролом“ и „неко ко жели да га збаци с власти“. По свему судећи, „данашњи“ Мишковић је успео да изгради одличан однос са представницима власти – у првом реду на концерту Здравка Чолића, на поновном отварању концертне дворане Сава Центра у септембру 2024, седео је са председником Владе Србије Милошем Вучевићем.
Грађани траже да корупција стане, Вучић тражи новог Мишковића?
Да ли је Вучићу, због свега онога што се дешава на улицама и на факултетима – а све је то последица корупције – потребан „нови Мишковић“? Да ли ће и колико ће грађане Србије коштати нова, сада „најжешћа“ борба против корупције? И где, уопште, настаје корупција? Уредник Радара Милан Ћулибрк уме да каже: „где има градње, има и уградње“.
И док независни медији извештавају о пословима које држава даје фирмама блиским власти, а последично и о увећавању њиховог профита, у јавним наступима Вучић помиње само једно име, које с таквим пословима нема везе. Тако је и синоћ, током гостовања на Хепију, у једној од оних емисија у којима председник прича о чему хоће и колико хоће – поново споменуо име Драгана Шолака, износећи озбиљне оптужбе без иједног доказа. У последње време одлази корак даље, називајући га „међународним криминалцем“, иако се против Драгана Шолака не води ниједан кривични поступак. Оптужио је у „Ћирилици“ Шолака да је некада са Драганом Ђиласом разарао Телеком у корист СББ, „да су постављали директоре сектора“, а све са циљем да се „приватно обогате и управљају Србијом“. И, као увек, уследи прича о „тајкунским медијима“ који га нападају…
А шта је са другим, „његовим“ тајкунима, које додуше тако не назива, а о којима је у новембру оштро говорио на Главном одбору СНС?
Најављивао је тада да ће да се поздрави са својим милионерима, али после те најаве, „поздраве“ нисмо видели. Рекао је тада да је „време да се отворе карте“ и пожалио се на оне којима је „све дато“: „Ти којима смо све дали, ти којима смо све учинили. Десет пута му даш све, а 11. пут му не даш, јер је немогуће да му даш 11 пута све што пожели и постао вам је највећи непријатељ, јер он то све заслужује, јер му то припада“.
Коме је председник то толико давао и ко се то наљутио, није обелоданио од новембра. Знамо само да су, како је рекао, мултимилионери.
Радар је недавно писао да је један функционер СНС за свега шест месеци након ступања на јавну функцију стекао имовину вредну готово милион евра. Други је за кратко време постао велики адвокат и купио пет некретнина на атрактивним локацијама. Трећи је за сваког члана своје породице обезбедио бар једну фирму. Четврти је у пословима са државом вишеструко увећао своје богатство, а поједини су због старих заслуга добили државне виле на Дедињу.
А ко су бизнисмени које власт воли?
Недавно је Форбес Србија објавио имена 11 чланова тзв. српске пословне елите која је последњих година највише профитирала од блиских веза с актуелном влашћу, а у њој предњаче: Звонко Веселиновић, Драгољуб Збиљић, Жељко Дрчелић, Остоја Мијаиловић, Никола Петровић и Иван Бошњак.
Поседују најмање 140 предузећа регистрованих у Србији и иностранству, наводи Форбес Србија.
Неша Роминг
Један од њих је власник београдске фирме „Коефик“ Ненад Ковач, познатији као Неша Роминг, који је надимак добио по истоименој фирми за продају мобилних телефона.
Има 43 предузећа, од тога 19 у иностранству. Његова стална имовина износи нешто више од 80.266.100 евра.
Како је наведено, овај бизнисмен јавности је постао познат након сазнања да он стоји иза фирме која је била део конзорцијума којем је Град Београд 2010. препустио посао наплате карата јавног градског превоза, познатији као систем Бус плус. Ковач је нешто касније изашао из тог посла, али је у последњој деценији изузев Роминг електроникса, као једне од својих најважнијих фирми, постао власник и Техноманије у чијем саставу су и Wин Wин, продавнице техничке опреме. Осим тога, заједно са Николом Петровићем, некадашњим директором јавног предузећа Електромреже Србије, Ненад Ковач је имао сувласништво у фирмама које су се бавиле изградњом мини хидроелектрана. Никола Петровић је, између осталог, и председников кум и део листе „нова српска елита“.
Драгољуб Збиљић
У листу Ковачевих сарадника укључује се и председник компаније Енерготехника Јужна Бачка Драгољуб Збиљић, који се такође налази на Форбсовој листи бизнисмена који су напредовали због везе са властима.
Збиљић је, како пише у тексту, власник друштва са ограниченом одговорношћу Манекс д.о.о, које се бави трговином обојеним металима, а јавности је познат као јемац за кредит који је тада опозициона СНС узела код Универзал банке за потребе изборне кампање 2012. године. Тврди да нема чланску карту владајуће СНС, али да је „искрени поштовалац онога што ради Александар Вучић“.
Збиљић бизнисе има и у БиХ, Црној Гори, Немачкој и Мађарској. Његова стална имовина вреди нешто изнад 40.408.600 евра.
Никола Петровић
Никола Петровић, председников кум, је некадашњи генерални директор јавног предузећа Електромрежа Србије и власник фирме ЕЛ&МИ група, регистроване за производњу електричне енергије, а има удела у још неколико фирми који су познате по изградњи мини хидроелектрана, од којих су неке настале крајем 2021, односно 2022. године. Никола Петровић за себе воли да каже, пише Форбес, да „није политичар и функционер владајуће странке“, али јесте у кумовским и пријатељским везама са актуелним председником Србије. Године 2015. се нашао у средишту афере са компанијом за развој ветропаркова Континентал винд, чија је тадашња директорка била данашња председница Скупштине Ана Брнабић.
Већина Петровићевих фирми спада у мало привредно друштво, јер број запослених у њима углавном не прелази пет, стална имовина вреди 27.961.520 евра.
Како пише Радар, он је власник више парцела и две виле у том елитном насиљу, а поседује и стан у Љутице Богдана.
Једна од Петровићевих пословних афера се догодила прошле године, када је његова авио-компанија Star Fly Wings са још две, у власништву Жељка Митровића, фалсификовала дужину летења авиона и превозила сумњив терет, укључујући и олигархе из Русије блиске режиму Владимира Путина. После таквог скандала и истраге надлежног тела у ЕУ, њихове летелице су приземљене. Након тога је основао нову авио-фирму Флyус, а однедавно му је партнер Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга, пише Радар.
Бошњак и Вујко
Форбес је у листу укључио и власнике Миленијум тима Ивана Бошњака и Стојана Вујка. Компанија Миленијум тим учествовала је претходних година, како је у тексту наведено, у изградњи великог броја инфраструктурних и државних пројеката, од Београда на води, гасификације у градовима широм Србије коју је спроводило јавно предузеће Србијагас, изградњи станова за војску и полицију, а учествује и у изградњи објеката за потребе ЕКСПО 2027.
Такође, пише Форбес, Миленијум тим је биран за подизвођача радова на неколико путних праваца који се граде у Србији, а које као главни извођач ради нека од кинеских државних компанија.
Миленијум тим убедљиво је најзначајнија фирма у бизнису двојице партнера. Управља имовином вреднијом од 30 милијарди динара, у последње три године имала је приходе од готово 38 милијарди динара и у истом периоду зарадила више од 2,5 милијарде динара.
Њихова стална имовина вреди 188.111.160 евра.
Стојан Вујко је председник Спортског друштва Црвена Звезда.
Остоја Мијаиловић
У листу је укључен и Остоја Мијаловић, власник ОМР групе, у оквиру које послује најмање 15 домаћих правних лица и неколико фирми у државама бивше СФРЈ, наводи овај медиј. Члан је владајуће Српске напредне странке и био је кандидат за посланика на листи СНС-а „Александар Вучић – Србија побеђује“ на парламентарним изборима 2016. године.
Највећи део Мијаиловићевих фирми послује у оквиру његовог највећег предузећа, Бритисх моторс групе која је најзначајнији његов бизнис са приходима у последње три године од осам милијарди динара, а затим следе АКС флеет са 4,2 милијарде динара и Бавариа Теам са две милијарде.
Мијаиловић је председник кошаркашког клуба Партизан. Стална имовина: 97.018.000 евра.
Звонко Веселиновић
Следећи на листи „СНС бизнисмена“ је Звонко Веселиновић, који има везе и са Миланом Радоичићем, контроверзним бизнисменом са севера Косова, окривљеним да је организовао напад у Бањској. На северу Косова Звонко Веселиновић познат је као један од „вођа чувара моста“, односно кључих људи како у тамошњем политичком, тако и привредно-криминалном миљеу. Иначе, хапшен је у два наврата, али је одговорности у оба случаја касније ослобођен, пише Форбес.
Његове фирме су добијале послове повезане са великим инфраструктурним пројектима, а бави се пре свега извођењем грађевинских радова. Стална имовина, према писању Форбеса, вреди 66.240.670 евра.
Давор Мацура
Ту је и власник Алта паy групе која има стратешко партнерство са ЕПС – Давор Мацура. Овај бизнисмен власник је, директно или преко других својих фирми, барем 10-ак предузећа регистрованих у Агенцији за привредне регистре.
Његова фирма АБЛ Солвент купила је недавно имовину некадашње Индустрије мотора и трактора ИМТ за 70 милиона евра.
АБЛ солвент је најзначајнија фирма ове групације са приходима у последње три године од 7,3 милијарди динара и зараду од 5,6 милијарди. Стална имовина: 615.535.245 евра.
Дејан Бурчула
Како пише Форбес, ако неко може да се похвали пројектима које је радио за државу, онда је то Дејан Бурчула, власник Термомонта. Њему су, како пише овај медиј, додељени послови изградње ковид болница у Батајници, Новом Саду и Крушевцу, а онда и изградњу фабрике вакцина. Бурчула, пак, јавност је упознала када је председник Србије 2020. објавио на свом инстаграм налогу торту у облику ковид болнице коју му је послао управо Термомонт, наводи се у тексту.
Иначе, пише Форбес, према истраживању Топличког центра за демократију о највећим јавним набавкама у Србији током 2020. године, њих пет добила је ова фирма, а њихова вредност била је нешто више од 70 милиона евра.
Дејан Бурчул је председник Управног одбора Теквондо савеза Србије. Његова стална имовина има вредност од 3.417.426 евра.
Дејан Слијепчевић
Дејан Слијепчевић, власник новосадске фирме Гат доо, неовлашћено се нашао прошлогодишњег лета у Командно-оперативном центру МУП-а Србије заједно са тадашњим министром полиције, а садашњим министром одбране, Братиславом Гашићем и председником Србије Александром Вучићем. Уз то, пише Форбес, Слијепчевић је хапшен у Републици Српској и Црној Гори због покушаја да унесе веће своте новца од законских ограничења, а сумњало се и да је тај новац служио за подмићивање неких бирача. Гат д.о.о је иначе и главни неимар стадиона „Дубочица“ који је отворен у Лесковцу.
ГАТ је главни партнер државе, односно државних и локалних предузећа када су у питању електро-монтажни радови, па се тако на њиховом сајту могу видети пројекти који су рађени с ЕПС-ом, ЕДБ-ом, термоелектраном Костолац, рударским басеном Колубара и другима…
Осим тога, део овог предузећа које обавља грађевинске радове добило је у септембру ове године посао реконструкције објеката у оквиру Клиничког центра Војводине, а у последње три године је самостално или у конзорцијуму победило на 70 јавних набавки у вредности од готово 27 милијарди динара. ГАТ је градио вртиће, основне школе и домове здравља у неколико градова у Србији, нарочито у Војводини.
Његова стална имовина вреди нешто изнад 8.619.500 евра.
Жељко Дрчелић
У листу је укључен и Жељко Дрчелић, чија је грађевинска фирма W.Д. Цонцорд wест има везе са следећим пројектима – Спортски центар Раднички у Београду, затим научно-технолошки парк Ниш, готово 14.000 квадратних метара Института за кардиоваскуларне болести Дедиње 2, развија делове Клиничко-болничког центра Земун, градски базен на Убу, стадион у Зајечару, гранични прелаз Гостун, део београдског аеродрома Никола Тесла, аеродромска зграда Констатнин Велики у Нишу…
Само у 2022. години ова фирма потписала је девет уговора укупне вредности 2,7 милијарди динара, углавном за изградњу школа, библиотека, вртића, али и подземне гараже у Скерлићевој улици у Београду. Најновији пројекат је реконструкција зграде где ће бити Музеј града Београда.
Фирма је добијала и разне друге тендере везано за разне државне установе. Жељко Дрчелић је и председник Управног одбора кошаркашког клуба Црвена Звезда.
Детаљније у тексту Форбса на овом линку.
Функционери и фирме
Као бизнисмен међу онима који обављају јавне функције је и Братислав Гашић. Иако се на министра одбране сада не води ниједна фирма, недавно истраживање Радара је показало да их његов брат, супруга и сва три сина имају укупно 14. Ирена Гашић, министрова супруга, власница је фирме АДД Продуцтион, преко које је у низ наврата добијала новац и од државе. Брат Бобан му има шест предузећа и чисту зараду, како пише Радар, од скоро 1,4 милиона евра у последње четири године.
Владимир Ђукановић је, према писању Радара, у фебруару 2020. пријавио Агенцији за спречавање корупције власништво над станом од 35 квадрата.
У мају 2023. је објављено на сајту Агенције да је постао власник три пентхауса у луксузном вождовачком насељу Парк Вилла Ресиденце, укупне површине од око 270 квадрата, али и три гаражна места. У исто време купио и два апартмана на Златибору од 27 и 29 квадратних метара, наводи Радар и подсећа да се адвокатуром бави последњих нешто више од шест година, а да је ангажован у најосетљивијим случајевима (предраг Колувија, Дијана Хркаловић, Александар Јовичић).
Управо Александар Јовичић, некадашњи председник београдске општине Палилула, је један од функционера СНС који је ухапшен због сумње у злоупотребе у вези са нелегалном градњом. Приликом претреса Јовичићевог стана полиција је пронашла око 300.000 евра, 5.000 америчких долара, 10,6 милиона динара, а сутрадан још 200.000 динара. Током претреса пронађено је и пет луксузних ручних сатова.
Велику трансформацију у време СНС-а доживео је и Славиша Кокеза, који је у бизнис ушао отварањем трафике, да би доласком напредњака на власт стекао огромну имовину, чија се вредност бар доскора мерила милионима евра, наводи Радар. СНС таблоиди су објављивали да му се спрема хапшење, да ће бити кривично гоњен због 640 милиона евра зарађених на шверцу цигарета, те да је учествовао и у припремама наводног атентата на Александра Вучића. Ипак, званично, против њега се не води ниједан истражни поступак, а прича се да живи у Мајамију.Своју и последњу фирму продао је у јулу 2023, а има само један пословни објекат на његово име, наводи Радар.
На челу Министарства финансија је Синиша Мали, а познато је да је Агенција за борбу против корупције је 2015. упутила захтев Вишем јавном тужилаштву да испита његово порекло имовине, сумње у прање пара и злоупотребу положаја. Навели су да Мали поседује 29 некретнина, од којих се само две, гаража и петособан стан, воде на његово име, као и да га је једна банка сумњичила за прање пара због трансакције са Британских Девичанских Острва. Више тужилаштво, међутим, поступак обуставља и случај прослеђује нижем Првом основном тужилаштву да га гони због прикривања имовине. И све се завршава тако што Мали уплаћује 200.000 динара у хуманитарне сврхе, а кривична пријава се одбацује, наводи Радар.
Међу функционерима о којима је писао Радар је и генерални секретар Владе Новак Недић, чији се родитељи спремају, како пише Радар, да граде петоспратницу на Врачару, на 1.600 квадратних метара.
Као пример енормног богаћења по ступању на функцију, медији су наводили Дејана Матића, који је те 2013. био председник Општине Земун. Како су медији писали, он је само шест месеци од ступања на функцију председника Општине, купио 18 некретнина, међу којима две куће, четири њиве, шуме, пословни објекат, помоћне зграде, а претходно у имовинској карти није пријавио ни динар уштеђевине, навео је Радар.
Томислав Николић, некадашњи председник Србије и СНС, са супругом Драгицом још увек живи у државном луксузном објекту, а грађани му као председнику Националног савета за Русију и Кину, сваког месеца плаћају одржавање тог објекта, режију и послугу и то, како је писао Инсајдер, у износу око 4.000 евра. У његовом власништву је 36 парцела и један објекат у Бајчетини, а такође се на његово име води „објекат православног храма“ у Лештару код Краљева.
Његова супруга Драгица има један четворособан и један петособан стан у Крагујевцу и три парцеле у Бајчетини. У власништву породице Николић су и две нелегалне виле на Савском насипу у Београду, које се воде на њихове синове Радомира и Братислава, наводи Радар и додаје да Томислав Николић има и своју фирму „Николић д.о.о.“, која се бави трговином пићима на велико, док је његов син Радомир сувласник компаније Електровизија солар, која се припрема за изградњу прве соларне електране.
За председницу Скупштине Ану Брнабић у јулу 2024. Уредбом Владе промењен је статус виле у којој је некада живела Јованка Броз. Уместо да буде резиденција председника или премијера, у њу се уселила Брнабићева. Јавност никада није обавештена колико је коштала комплетна реконструкција и адаптација тог објекта, с тим што су поједини медији наводили да је тај трошак износио неколико десетина милиона динара, а актуелни директор Републичке дирекције за имовину Јован Воркапић својевремено је изјавио да је за комплетну реконструкцију тог објекта потребно око 2,5 милиона евра, пише Радар.
Изразито коруптивна земља
На листи индекса перцепције корупције, Србија је прошле године остварила најлошији скор од 2012. када је СНС преузео власт. Скор од 36 поена сврстава Србију у изразито коруптивне земље.
И Европска комисија констатује оно што и сами грађани у многим истраживањима потврђују – корупција је распрострањена у многим областима.
