Прочитај ми чланакПо налогу врха власти траје акција пацификовања ветеранских организација. Истовремено је у току убрзано пензионисање високих војних старешина којима режим очито не верује довољно
Неуспели план изазивања сукоба ширих размера у центру Београда са циљем увођења ванредног стања 15. марта приморао је режим не само да задржи паравојни камп у дворском парку као материјални доказ пројектоване провокације, већ и да настави френетичну чистку у безбедносном апарату. Поред хитрог пензионисања два генерала Војске Србије, сазнаје Радар из поузданих извора, због уочене важности деловања ветеранских организација интензивно се ради на покушајима успостављања контроле над овим удружењима, или њиховом разбијању.
Ветерани на удару
По такозваној дефанзивној анализи догађања од 15. марта као посебно проблематично апострофирано је деловање организоване групе ветерана, међу којима се посебно истакла она коју предводе бивши припадници 63. падобранске бригаде из Ниша.
Како сазнаје Радар, генерал Ненад Зонић, дугогодишњи командант 63. падобранске бригаде, предао је дужност свом заменику пуковнику Александру Ступару, последње недеље марта, без икакве формалне церемоније или испраћаја. На сајту Војске Србије о томе нема никакве информације, а све што се може видети је биографија новог команданта.
Бригадни генерал Ненад Зонић, дугогодишњи командант ове јединице, последње недеље марта предао је дужност свом заменику, пуковнику Александру Ступару, без икакве формалне церемоније или испраћаја. За пензионисање се припрема и командант копнене војске генерал потпуковник Милорад Симовић
Према сазнањима Радара, Зонић се тренутно налази „на располагању“, пре него што буде и формално пензионисан. Поуздани извори сведоче да је деловање ветерана 63. падобранске бригаде и њихово видљиво организовање на страни народа, било примећено још на великом студентском митингу на Славији децембра прошле године. У једном од веома ретких интервјуа и то за један провладин дневник, а свега неколико дана после скупа на Славији, генерал Зонић, искусни специјалац и ратник, није помињао пензионисање, али је зато експлицитно упитан о сарадњи јединице са ветеранима и резервним саставом:
„Резервисти и ветерани 63. падобранске бригаде су важан део њене структуре и битан елемент у одржавању и развијању традиција јединице. Улога резервног састава и ветерана није изгубила на значају. Резервни састав је и даље интегрисан у плану одбране. Они редовно учествују у битнијим активностима и вежбама које реализује јединица, где су доказали да поседују висок ниво обучености и оспособљености. Ветерани бригаде су доказани чувари њених традиција.“
Извори Радара сведоче и да у државном врху није најбоље примљена тишина којом је генерал Зонић испратио идеју врха власти о пријему у специјалне јединице људи из цивилства. Тензије су нарасле додатно после скупова у Крагујевцу и Нишу, где је такође било приметно присуство организоване групе ветерана 63. бригаде.
Када је реч о њиховом деловању на митингу у Београду, један од истакнутих бивших припадника ове јединице каже да су он и његови саборци дали све од себе да у том простору између Скупштине и Председништва заштите људе и институције „од оних који не поштују ни закон, ни државу, ни заставу“.
Горка иронија
Упитан да прокоментарише информације о притиску који се последњих недеља из врха власти, а преко Војнобезбедносне агенције, пројектује према ветеранским удружењима, са великом дозом ироније и горак осмех рекао је: „Зар наша држава да се бави таквим стварима, одакле вам то?“
Поменута анализа Војнобезбедносне агенције, која се наметнула као тврдо језгро и стратешка команда преторијанске гарде режима у борби против народних протеста, показала је да су многи од оних који су тог дана били у Београду били и активни припадници ове елитне десантне јединице.
Независни извори Радара указују да су последњих недеља све јачи и разноврснији притисци на њене бивше припаднике, којима последњих недеља стижу и понуде и „пријатељска упозорења“. Нуде се буџети, пита се за пројекте, али и прети онима који нису вољни да кажу шта им треба и колико то кошта.
Све јачи и разноврснији притисци су на ветеране којима последњих недеља стижу и понуде и „пријатељска упозорења“. Нуде се буџети, пита се за пројекте, али и прети онима који нису вољни да кажу шта им треба и колико то кошта
Са друге стране, неки високи официри раније веома одани режиму, убрзано припремају своје пензионисање. Вероватно поучени искуством да се овакво заоштравање између суманутих захтева власти и побуњеног народа не може окончати без чињења кривичних дела или суочавања са осветом неформалних центара моћи који корак по корак преузимају сву фактичку власт и монопол силе у држави. За пензионисање се, кажу наши извори, припрема и командант копнене војске генерал потпуковник Милорад СИмовић.
Како сазнаје Радар, 15. марта, на Батајничком аеродрому била је распоређена 72. специјална јединица из Панчева. Команди РВ и ПВО наводно су били упућивани захтеви за налете борбених хеликоптера над градом.
Било како било, чињеница је да је генерал потпуковник Душко Жарковић, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Србије, такође пензионисан десетак дана после 15. марта, али по сопственом захтеву. Његово име једноставно је обрисано са сајта Војске Србије, а није познато да је организована икаква формална примопредаја дужности.
Генерал потпуковник Душко Жарковић, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Србије пензионисан је десетак дана после 15. марта, по сопственом захтеву. Његово име једноставно је обрисано са сајта Војске Србије
Наравно, ово све имамо да захвалимо новом правилу по коме су именовања и разрешења у Војсци Србије постала тајна и не објављују се. Подсетимо, то је тековина коју је промовисао и на њој инсистирао актуелни директор ВБА.
„У Министарству одбране и Војсци Србије све је више тајни, па је тајна и увид у бројно стање људства“, говори за Радар генерал у пензији Петар Радојчић. „Извесно је да је оно, из године у годину, све мање и да су бројна формацијска места непопуњена, што подразумева већи обим посла и додатно оптерећење за расположиви кадар. Најочигледнија је, међутим, поларизација између припадника специјалних јединица и остатка војске. Нема рационалног образложења за дуплирање бројног стања специјалаца, за селекцију и пријем лица која нису припадници ВС, нити су одслужила војни рок са оружјем, као ни за новчана примања која су два до три пута већа од колега из других састава војске. Имајући у виду друштвенополитичку ситуацију у земљи, тешко је отети се утиску да ‘врховни командант’ ојачава своју моћ и телесну гарду, припремајући се за обрачун, првенствено, са ‘издајницима’ и ‘страним плаћеницима’.“
Кад полиција асистира параполицији
Генерал Радојчић наглашава да су носиоци јавних функција поделили грађане и довели до друштвених тензија које су узроковале вербално и физичко насиље са потенцијалом да прерасте у шире сукобе. Саговорник Радара истиче да је недопустиво ангажовање и толерисање присуства, неидентификованих, паравојних и/или параполицијских формација којима је, чак, полиција асистирала:
„Очигледно је да ће се, осим кадровских промена у извршној власти, ‘померања’ вршити и у појединим безбедносним структурама, укључујући и Војску Србије. Нажалост, непотизам и негативна селекција кадра пореметили су односе међу њеним припадницима, што се одражава на оперативне и функционалне способности команди и јединица“.
Паралелно са беспризорним одржавањем хаоса узурпацијом централног градског парка, као услова за нове потенцијалне сукобе у центру града, по налогу врха власти траје акција пацификовања ветеранских организација по моделу ранијих година примењеном на навијачке групе. Али тај посао са правим војницима не иде лако као са новца и моћи увек гладним вођама навијачке трибине и њиховим парамилитарним нарко-одредима, који је обавила БИА преко некадашњег начелника контраобавештајне управе Горана Цолића. Осакаћена скандалима, хапшењима радника ове некада елитне управе БИА, али и одласцима последњих професионалаца, контраобавештајна управа БИА нема више довољно снаге ни да уверљиво одглуми деловање против замишљеног спољњег непријатеља. Односно да макар фингира борбу против имагинарног продора обојене револуције у структуре безбедносног сектора. Стога се режим за супротстављање никад неименованим страним обавештајним службама потпуно окренуо провереним кадровима у ВБА, чији су челни људи у садејству са бившим потпредседником Владе за борбу против обојених револуција, вољни да подстичу страхове онога који се за све пита и ни за шта није одговоран.
Режим је тако на известан начин и даље остао заглављен у 15. марту, будући да је од свега што је припремио за тај дан по плану деловала само технологија, али је и она употребљена ван сваког критеријума и мимо законских процедура познатих у државама где је употреба те опреме легална. У том контексту посебно је интересантно телевизијско сведочење Чедомира Јовановића, по коме је једна од струја коју је идентификовао као Зелени инсистирала да се спрема масовни напад на Председништво после одавања поште погинулима под надстрешницом новосадске железничке станице. Подсетимо, на друштвеним мрежама 15. марта појавили су се снимци људи у цивилним оделима, са зеленим и плавим значкама, који су обезбеђивали Председништво. Плаве значке биле су додељене припадницима Министарства унутрашњих послова, а зелене припадницима Министарства одбране, односно ВБА и Кобрама.
