У припреми и економски механизам притисака како би приморали Београд да призна лажну државу. Европска комисија могла би да сврста Србију у земље с ризичним пословањем

ЗАПАДНИ центри моћи припремили су нови механизам притисака на Србију и председника Александра Вучића како би наша земља поклекла и формално или неформално признала Косово – сазнају „Новости“.

Фото Танјуг,AP Photo

Према нашим информацијама, са политичког терена та лукава игра пребацује се и на економски терен, а циљ је да се Београду јасно стави до знања шта га чека уколико не пристане на непристојну понуду коју су готово једногласно Вучићу сервирали у Лондону, Паризу, Берлину и Вашингтону: да заборавимо на било који део територије КиМ и да је Заједница српских општина највише што можемо да добијемо.

У том смислу, врло је индикативно и упозорење које је у четвртак на седници Владе изнела премијерка Ана Брнабић. Како сазнајемо, она је министре обавестила да је Србија у последњем извештају међувладине организације ФАТФ, која обавештава чланице Г20 (најразвијеније земље света) и Европску комисију, сврстана међу 11 држава у свету са високим ризиком када је реч о прању новца и сигурности пословања.

Овакав став ФАТФ није званично образложио нити је јасно који су критеријуми коришћени, али је тај податак прослеђен Европској комисији и у наредним месецима, када ће се још јаче ломити копља око статуса КиМ, може бити једна од батина у рукама Запада. Да не говоримо о претњи прекида преговора са ЕУ, која се све више помиње као опција, ако Србија не прихвати услове око јужне покрајине.

Без обзира на огољене уцене западних моћника, потпредседник Владе Расим Љајић не мисли да је Србија ударила у зид, али очекује да ће бити још теже, а притисци све већи.

– Председник Вучић све време и говори о тој реалности, а она је сада само постала очигледна, опипљива. Преговарачка позиција Србије није сјајна. Ово није ни 1996. ни 1997. година, када је можда била последња прилика да Србија на повољан начин реши косовски проблем, јер је тада имала и фактичку власт и потпуну јурисдикцију над том територијом. После 1999. ситуација се драстично променила и сад буквално вадимо кестење из ватре и пазимо да се не опечемо. Морамо наћи начин да издејствујемо најмање лоше решење – каже Љајић за „Новости“.

ДЕМАНТИ ОД 4,2 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

ПАРАДОКСАЛНО је да су се у минула два дана, док се ФАТФ и ЕК с подозрењем односе према пословном амбијенту у Србији, овде обавила два капитална привредна договора. Најпре је „ППФ група“ постала нови власник „Теленора“ у Србији, а у четвртак је потписан и споразум о концесији за Аеродром „Никола Тесла“. Обе трансакције „тешке“ су укупно 4,2 милијарде евра. Улагачи су странци, па је нејасно зашто би они ризиковали свој капитал у „небезбедном пословном“ окружењу.
Он подсећа на свој предлог за решавање косовског питања, који би ишао у три фазе и обухватио би преговоре о економској сарадњи, српској имовини и ЗСО и пријем Приштине у међународне организације, осим УН. После петогодишњег периода надгледања примене споразума, на међународној конференцији, уз учешће САД, Немачке и Русије, разговарало би се о статусу Косова.

– Да овај проблем може да се реши без Србије, они би га решили одавно. Свако наметнуто решење неће ставити тачку на проблеме, а то не одговара ни ЕУ – упозорава Љајић.

Поводом најновије „непристојне понуде“ Запада, министар одбране Александар Вулин каже, за наш лист, да Србија није на продају:

– Сила којом располажу није довољна да нас натерају да напустимо своју земљу и свој народ. Вучић није човек који попушта пред силом и зато га Србија и воли. Долазе тешка времена, на нама је да покажемо да смо вредни борбе.

По мишљењу политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, Србија нема право да прави даље уступке у дијалогу са Приштином. Иако сматра да је најбоље да се води избалансирана политика, у оваквој ситуацији, како каже, треба се окренути онима који нас не уцењују, односно Русији:

– Србија треба привремено да изађе из дијалога и поништи све уступке које је направила. Ако се од ње тражи признавање Косова, може да се окрене Русији. Тога се Запад плаши, а Русија је спремна да нас подржи. Осим европских интеграција постоје и евроазијске, а могло би се ући и у војни савез са Русијом, односно у ОДКБ. Такав потез би обезбедио очување макар минимума националног интереса, јер се Приштина у том случају сигурно не би осмелила да силом интегрише север КиМ.

ШПАНИЈА КАО ОСЛОНАЦ

НЕПОКАЗИВАЊЕ спремности западних земаља да се дугорочно реши косметски проблем, како сматра председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун, охрабрује Приштину да настави са неприхватањем договора око ЗСО:

– Моћне земље мисле да могу да раде шта хоће и крше резолуције које саме доносе. Морамо да се ослонимо на земље које разумеју нашу позицију, као што је рецимо Шпанија.