Прочитај ми чланакУ укупној структури јавног дуга Србије 2010. године удео задужености код страних влада био је један одсто. Сада је тај удео 14 одсто, а највеће задужење је код Кине. Када узмете у обзир актуелне кинеске кредите и оно што је предвиђено и што ће брзо бити активирано долазимо до тога да ће сваки пунолетни грађанин Србије бити дужан Кинезима 1.000 евра.
То је озбиљан ниво задужења и проблем је што су ти послови закључени у нетранспарентном окружењу, без поштовања конкуренције, а претпоставља се и да су значајно преплаћени, оценила је за Н1 Ивана Павловић, уредница Нове екномије.
Наш ниво задужености код кинеске владе је четири одсто БДП, али ће он порасти када се активира и оно што је предвиђено. Добро је што је Влада планирала да да смањи ниво дуга и дефицита, али уз екстерне ризике раста инфлације и раста каматних стопа имате и интерне ризике, попут онога да ће се јавним предузећима морати плаћати дугови и издавати гаранције – указује Павловић додајући да Србији ипак „вероватно не прети црногорски сценарио“ када је реч о кинеским кредитима.
Када је реч о новим законским предлозима које је најавио министар финансија, а односе се на три области: изградњу саобраћајне инфраструктуре, екологију и унепређење рада јавног сектора у укупној вредности 768,8 милиона евра, Ивана Павловић оцењује да је тешко питање да ли су нам нова задужења потребна.
– Већ годинама постоје препорука стручњака независних тела која надзиру јавне финансије да је горуће питање улагања у све врсте инфраструктуре. Стога је одговор – да. Неопходно нам је улагање и у путну инфрструктуру, и реформу јавног сектора, и испуњавање циљева зелене агенде.
Друго тешко питање је, каже – како ћемо то вратити.
– Одговор на то питање треба све да нас занима јер грађанима треба да буде јасно да ће овим дугом бити оптерећене наредне генерације. То значи да ће овај дуг отплаћивати наша деца и унуци – навела је Павловић.
Она је искла да се очекује да ниво јавног дуга до краја године достигне ниво од 60 одсто БДП, што је, како истиче – много за ниво развоја земље попут Србије.
– За сада је подношљив ниво дуга. Међутим, брине питање инфлације. Месецима се говори о озбљним поскупљењима свих врста намирница, репроматеријала и то свуда у свету. Питање је да ли је та инфлација тренутна или ће постати тренд. Ако цене наставље да дивљају, централне банке земаља у иностранству – мислим на оне за чије валуте се везује наш јавни дуг – могу да уведу рестриктивну монетарну политику. То значи да ће камате скочити и да ће цена по којој се Србија задужује и отплаћује кредите порасти. А то је прилично забрињавајуће – истакла је Павловић.
Она је додала да се Србија већ сада скупље задзужује од упоредних земаља Централно источне Европе.
– Те земље се сада задужују по цени од 2,5 одсто, ми сада већ по стопи од 3,5 одсто. Ако се догоди овај сценарио да ће централне банке морати да реагују, то задуживање ће бити још скупље – указала је Павловић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 9, 2021
