Откуд сада повећање минималне зараде, плате здравственим и просветним радницима и пензије и прича да Србија у овом тренутку има најмање камате на готовинске кредите у својој историји. Одакле паре за сва та повећања, ако је председник Србије навео да нико више неће да улаже у нашу земљу због блокадера? Нема више страних инвестиција, а неки се због економске кризе у Европи повлаче из Србије. Дакле, ова повећања су с једне стране подмазивање машине пред изборе. Србија ће се додатно задужити. То је то.

Лебац који се дели постаје све мањи, а власт обећава да ће свако добити веће парче. Вучићев далеко најозбиљнији потез у настојању да придобије бираче постао је тај што ће држава дозволити легализацију бесправно изграђених објеката којих има око четири милиона и 800 хиљада. Вучић је рекао да ће највећи број тих објеката моћи да се легализује једноставним поступком уз таксу од 100 еура. Да ли ће то Вучићу донети велики број гласача? Не.То је само популистичка и рекламна мера. Неће они због тога гласати за њега, они за њега гласају зато што су уцењени. Уосталом, ова власт је одговорна за масовну бесправну градњу јер је током њихове владавине изграђено три милиона нелегалних објеката.

Вучић финансира своје бирачко тело, или им обезбеђује радна места и повластице или им директно даје новац. Они који гласају за Вучића у највећем броју случајева имају директну финансијску корист. Ако није финансијска, онда је пословна. Елем, зашто фактички ниједан директор у Србији нема стално радно место, већ је на тој функцији на одређено време, па зна да сваког секунда може да постане непожељан. Зато су они ужасно послушни, не само они, него и њихове фамилије. Али, сада се и делови те фамилије буне. Бабе и деде нису више климоглавци, њихови унуци су студенти. Зато први пут сада Вучић избегава да распише изборе и то је знак да је у дебелом минусу.

Чињеница је да је све мање оних фотографија у режимским таблоидима на којима Вучић држи под руку неку старију особу, као снаша на поселу свог дилбера. То је оно кад имаш толико људи који су зажмурили, намигнули, рекли „ајде“, нису имали шта да кажу па рекли „мене било страх“. Па чекај, било је и оних које није било страх. Али, не можеш бабе и деде сада оптуживати и окривљавати зато што нису пре били хероји. Да простиш, изеш друштво које почива на таквим херојима, то није добро. Јер оно треба да почива на једном заједничком систему вредности, где је ствар елементарне пристојности да је разум носећи стуб друштва.

У овом тренутку поново имамо комплетан Вучићев циркус и потпуно је свеједно чији полигон је у питању, јер се он свуда размилео. И као да га чујете, „нећеш ти мени, нањушио сам ја тебе, ниси ти наша баба“. Стадион у Лесковцу није окупио добвољан број старијих особа и он је због тога љут. Па добро, ако је у стању да направи разлику између правде и истине, онда је стварно отац српске духовности, свака част. Али, овакво његово понашање увредљиво је и понижавајуће, а управо стога на дужи рок и опасно по политичку судбину коју он себи допушта. Догађаји се убрзавају и усложњавају, тако да одлуке Вучића углавном касне или делују контрапродуктивно у односу на изазове са терена. А терен је последњих дана такав да се нова питања постављају из часа у час. Нешто као у Лесковцу ономад, кад се председник „жив појео“.

Али, будући да нисмо живели у пристојном друштву, ми сад има да слегнемо раменима и да заборавимо и зажмуримо и кажемо, добро је, ту су студенти.

Извор: direktno

Ознаке: Александар Вучић, избори, Лесковац, студенти