(Предраг Ћеранић)

Амерички институти који се баве геополитичким студијама, а имају утицај на званичну политику Вашингтона [1] оквалификовали су Русију као „питање свих питања“. Све војне, економске и дипломатске доктрине биће усмјерене ка једном: слабљењу политичког капацитета Владимира Путина и угледа који ужива у руском народу.

Систематско економско слабљење Русије, изазвано вјештачким падом цијене енергената и напумпаном вриједношћу долара, треба да доведе до економског пада Русије, а што би онда изњедрило „руски Мајдан“. Стога ће САД користити тзв. „меку моћ“ по матрици коју је осмислио познати амерички теоретичар спољне политике Џозеф Нај. Широка лепеза невладиних организација, уз подршку опозиционих партија и лидера, организоваће живописне протесте да би се дестабилизовао предсједник Русије како би се, политички и економски ослабљен, повукао и одустао од зацртаних политика. При томе се рачуна на оданост олигарха, који због санкција не могу да послују на Западу.

УКРАЈИНА И ВЕЛИКА АЛБАНИЈА КАО СРЕДСТВА

Претходно ће максимално бити коришћена Украјина јер се рачуна да ће, када се украјинске оружане снаге обуче и наоружају, а борбена техника и џихад ратници стигну преко Њемачке [2], Украјина моћи да изведе јаче борбене операције пјешадије већ у зиму или најкасније на прољеће. Те операције натјераће Путина да отворено у војном смислу помогне Новорусији, а што ће помно биљежити камере CBS, CCN, BBC и других телевизијских екипа. Тако ће сатанизација Путина бити настављена, а он поређен са Хитлером, Гадафијем и Садамом Хусеином. Процјена америчких института гласи да би цијену од 60 долара по барелу руска привреда могла да издржи четири године. Стога је сламање Русије стратешки циљ, за који се цијени да ће бити остварен у наредних десет година.

У поменутој стратегији Балкан заузима важно мјесто, а геополитички приоритет на Балкану јесте стварање велике Албаније. Како се ствари тренутно одвијају, велика Албанија је након посјете албанског премијера Едија Раме Прешеву, граду на југу Србије са албанском већином, de facto формирана. Док Европска унија од Србије захтијева да на граничним прелазима са Косовом изгради зидане објекте, гранични прелази између Косова и Албаније практично не постоје. На пројектованој територији, без обзира да ли се налази на подручју садашње Србије, Црне Горе, Македоније или Грчке, живи већинско албанско становништво. Паравојска УЧК, која ће ускоро бити у званичном партнерству са НАТО, имајући у виду базу Бондстил у залеђу, биће респектабилна војна сила на Балкану. База Бондстил контролише Црно Море, Медитеран, Блиски Исток и сјевер Африке, а са пјешадијом УЧК контролисаће Балкан. Вјероватно у будућности неће бити једина америчка база на Балкану, јер је очито да Балкан није изгубио свој геополитички значај. Ради контроле трасе према Кавказу, као и оне према Блиском Истоку, Албанци би уз подршку САД у наредних десет година могли постати водећи војни и политички фактор на Балкану.

ПРОБЛЕМ НАСТУПА РУСИЈЕ И ТУРСКЕ

Балкан је „лансирна рампа“ према Русији, те се Србима, који су у перцепцији Запада и даље „мали Руси“ не вјерује и сматра се да нису поуздани чувари база и ракета које се планирају инсталирати. Србија је потребна НАТО пакту искључиво ради контроле њених борбених потенцијала, а Република Српска, тј. Босна и Херцеговина, само да би се ставио под контролу пут радикалног ислама према ЕУ. Да би се реализовали планови предвиђени за Балкан, претходно је с Балкана потребно протјерати Русе.

С том сврхом је и организована тзв. Берлинска конференција, а ускоро треба да буде заказана и друга. На самиту којим је предсједавала Меркелова земљама западног Балкана [3], уз присуство Словеније и Хрватске, речено је да не могу рачунати на помаке у евроинтеграцијама у наредних пет година, и да је потребно да се међусобно економски и политички увежу, ради заједничког искорака у наведеном смјеру. Највећи отпори поменутој идеји долазе из Хрватске, која је у њемачкој слагалици препознала реновирање Југославије. Њемачка скривена порука да се прочитати: не желимо вас у ЕУ, али вас не препуштамо Русији, а више ни Турској, због политике Ердогана. Стога је сусрет Ердоган–Путин створио велику забринутост, јер би удружене, Турска и Русија могле са Балкана да потисну англо-амерички утицај. Информација да би, уколико наредне година на парламентарним изборима Ердоган освоји апсолутну већину, Турска могла да иступи из НАТО пакта, напросто излуђује.

Стога се од Вучића очекује да Србију уведе у НАТО, иначе слиједи организовање београдског Мајдана. Идентична пријетња је усмјерена према предсједнику Републике Српске – или НАТО или бањалучки Мајдан. С тим да улазак у НАТО не подразумије територијално очување Србије у садашњем капацитету (Косово се одавно не рачуна) нити политички оквир Републике Српске гарантован Дејтонским споразумом.

_________

Упутнице:

[1] У том смислу водећи је Аспен институт за хуманистичке студије, основан као међународна невладина организација 1950. године. Организација је посвеćена „његовању просвијетљеног лидерства и отвореног дијалога о савременим питањима“. Институт има сједиште у Вашингтону, а партнерски Аспен институти постоје у Берлину, Риму, Мадриду, Паризу, Лиону, Токију, Њу Делхију, Прагу и Букурешту. Аспен Институт у великој мери финансирају фондације као што су Фондација Карнеги корпорације, Фондација браће Рокфелер и други. Чланови Управног одбора, између осталих, су Медлин Олбрајт, Хавијер Солана, Кондолиза Рајс. Валтер Исаксон је предсједник и извршни директор.

http://www.aspeninstitute.org/

[2] Укључујући и балистичке ракете „Скад“.

[3] Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија.

(Нови стандард)

Ознаке: мајдан, НАТО, Предраг Ћеранић, Република Српска, Србија