У Србији, две недеље пред изборе, мирно к’о на даћи! Опозиција, попут оних који нису познавали умрлог али посећују све сахране у селу да би се пристојно најели, међусобно размењује жал за прошлим данима. На крају софре седи тек придошли сеоски ђилкош, који покојника није видео више од деценије, али прича масне вицеве ожалошћеној породици без обзира и срама. И наравно, нагласнији је, вишом силом и несрећним случајем, постављен управитељ имања, што од чашице „за душу“ што од положаја који му дати моменат даје.

Опомињуће мирну ситуацију у предизборној кампањи приметио је и сам вођа. „Ова кампања је никада мирнија… Само у локалним изборима смо раније у једном дану имали више разбијених глава него у стотину дана ове године. то је добро за Србију, то значи да су сви добро разумели шта је демократија и како да се понашамо“, рече Вучић онако успут.

Знамо ми одавно Вучићу шта је демократија и како треба да се понашамо, наша историја не почиње од тебе, фала Богу. Једино си ти приметио да треба да промениш страну и да навучеш јагњећу кожу, па да уз помоћ својих западних „пријатеља“ наставиш са мрцварењем Србије, коју су још „жути“ накачили на апарате за одржавање у животу. Под твојом колонијалном управом, дахије изгледају к’о ослободиоци, само што сад Западу плаћамо „кирију за земљу у којој живимо“, што би рекао твој презимењак а имењак оног што седи поред Драгице на Андрићевом венцу.

Мени би мирна кампања била веома сумњива. Не зна човек шта му мисле, да ли лажу у телефонским анкетама, да ли су сендвичи и хиљаду динара дневнице довољни за глас, хоће ли онако изморени од вожње аутобусима од места до места ипак заокружити прави број на листићу, да ли ће им пакети са конзервама, макаронама и детерџентом за суђе потрајати до дана избора? И „деја ву“ – по превозу пароле „Готов је“, шаблоном исцртане песнице, нека тишина међ’ гласачима као крајем оног врућег септембра 2000.

На овакав мир код гласача, посебно у Србији, свако паметан би ставио прст на чело и сетио се кнеза Милоша, који је расположење народа тестирао преко убирања пореза. Док се народ бунио, Милош је повећавао порезе, али кад му порески инспектори јавише да народ ћути, кнез удари у џеву: Попуштај, смањуј!

Тако да џаба назив листе „Александар Вучић – Србија побеђује“. Ниси ти Србија, Србија је много већа, јача, поштенија и слободнија него што ћеш ти икада бити. И џаба истраживања која ти дају више од 50 одсто подршке, давали су и Тадићу ономад кад је после председничких избора обећао да се видимо у неком другом филму. И од тада га не видесмо, ваљда ће и са тобом бити исти „деја ву“.

Vesti-online.com

Ознаке: Александар Вучић, СНС