Премијер Вучић изјавио је да га баш брига како ће се понашати посланици у Скупштини Србије када она буде формирана. Седнице парламента су свуда у свету огледало политичке културе и демократије. Ако је тако, онда ће будући српски парламент, репрезентативнији од претходног, за који се већ спремају хаљине, фризуре и одела, бити огледно добро будуће српске политике, лице наших нових нетрпељивости, прегрејаних страсти и сасвим сигурно одсуства толеранције.

Фото: Н.С.

Допринос томе свакако ће дати неки нови, али и неки стари, проверени, актери који су већ показивали да, у српској политици, власт и опозиција нису баш два сасвим паралелна света, која се нигде и никад не додирују.

Вишак амбиција и мањак принципа
Између њих увек је постојала она сива зона у којој се уз помоћ вишка амбиције, мањка идеала и принципа и, по могућности, обиља нечисте савести, формира фигура прелетача, омиљеног опозиционара или тајног подупирача власти, у зависности од тога која је од ове три улоге властима када и где потребна.

Баш онаква фигура какву је нацртао локални јунак ових избора, двадесетпетогодишњи Лука Максимовић, из Младеновца, аутор грађанског пројекта „Бели – Само јако“, који је кроз сатирични лик Љубише Прелетачевића успоставио прототип српског политичара – бахатог, поткупљивог и лицемерног.

Пословник не штити од „врлог“ језика

Али, да не бежимо много у фикцију кад нам је стварност тако издашна. Зар српски радикали, који се, ево, враћају у парламент, нису, још ономад, у време репресивне владавине Слободана Милошевића добро савладали улогу скривене претходнице за испробавање будућих одлука власти и увежбали до перфекције како се као „опозиција“ ударнички обрачунава с опозицијом, претварајући притом високи представнички дом у арену за ниске страсти.

То што су у мираз српском парламентаризму оставили особен језик, који ниједан пословник није успео да савлада, па се још препричавају епитети упућени неистомишљеницима у жару полемике (криминалци, лопови, стеоне жабе, људи пацови, кловнови на граници дебилитета, људи великог тела и малог мозга, коњи који се ритају, макрои, жигола, упишанци, бесни пси, хермафродити и трансвестити, психопате и лудаци) то је мања штета од заклона који су тим ријалити програмом правили за штеточинску политику која је Србију гурала у амбис.

Радикали политички прочитана књига

Радикале више ни Јадранско море не може да опере од општег уверења да су контролисана опозиција. Ствар не може да поправи ни Шешељева претња да ће будућем шефу посланичке групе СНС, Александру Мартиновићу, који је из радикала прелетео у СНС „ишчупати уши јер му оне за то једино и служе“. То је цена коју ће Мартиновић и српски парламент морати да плате за све оно што ће радикали радити другима.

Ипак, ако су радикали политички прочитана књига, много занимљивије ће бити када се, од прилике до прилике, буду помаљали сарадници власти на задатку у опозицији. А како је већ почело да тече време до председничких избора, који су оцењени као судбоносни, сигурно је да ће расти цена сиве зоне политике.

Како сложити мисли о Европи и Русији
Проблем са принципима у српској политици је у томе што их се углавном не држе они који их успостављају. Па тако, док ових дана аналитичари блиски власти брину да ли ће посланици опозиције из редова демократских и проевропских партија у парламенту гласати за европске законе и сопствена уверења или против њих, заборављају да објасне како ће, на пример, гласати Андреја Младеновић и проруски посланици Ненада Поповића, који чине проевропску коалицију на власти.
Или како ће посложити своје мисли о Европи и Русији Миленко Јованов, нова нада СНС-а, по речима Александра Вучића, који је колико јуче заговарао евроскептицизам ДСС-а и чврсте везе са Русијом.

Коначно, деле ли сви из владајуће коалиције кључне ставове са председником Србије, који би то да постане у још једном мандату, и већ наговештава ултиматуме у случају промене Устава.

Извор: vesti-online.com

Ознаке: Александар Вучић, Влада Србије, СНС