Последњих дана, јавност у региону са пажњом прати изјаве и потезе двојице најистакнутијих политичара српског народа – Александра Вучића и Милорада Додика. Док председник Србије све чешће са одушевљењем говори о протестантској вери и њеном утицају на економски развој, председник Републике Српске, Милорад Додик, своју пажњу усмерава ка Израелу, где проводи време у дипломатским и, како многи сумњају, личним аранжманима.
Додиково изненадно путовање у Израел покренуло је бројна питања. Да ли је реч о стратешком потезу у корист Српске, српског народа, или пак о заштити личних интереса? Спекулације о могућим договорима и везама са јеврејским политичким и економским круговима не престају, а неки чак тврде да је ово Додиков покушај да себи обезбеди политичко и правно уточиште у будућности.
У међувремену, многи се питају – да ли су ови маневри део шире политичке игре, или још један доказ да лидери у региону често доносе одлуке вођени искључиво личним интересима? Једно је сигурно – ко се са ђаволом игра, пре или касније ће се суочити са последицама.








