Прочитај ми чланакУместо еуфорије у трагању за заједничким кандидатом на председникчим изборима, опозиција би морала да се договори о принципијелним стварима.
Уместо еуфорије у трагању за заједничким кандидатом на председникчим изборима, опозиција би морала да се договори о принципијелним стварима.
Да заједнички наступи ради стварања регуларних изборних услова, изјавио је ФоНету народни посланик Ђорђе Вукадиновић, који сматра да су европске интеграције Србије „на слепом колосеку“.
Као саговорник у серији интервјуа „Без рукавица“, Вукадиновић је оценио да, мимо тога, можете имати кандидата којег год хоћете, једнако ће проћи.
А опозицији је стало да тражи спаситеља, указао је Вукадиновић, који сматра да нема тог избавитеља који ће у оваквим околностима то да уради, јер власт стално производи бескрајни списак кандидата, који се кандидују и самокандидују.
Власт тим кандидатурама, према речима Вукадиновића, покушава да направи фарсу и обесмисли председничке изборе, да би онда из те „шуме“ кандидата у други круг ушли њихов кандидат и кандидат Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ.
Вукадиновић објашњава да би то био алиби премијеру и лидеру Српске напредне странке (СНС) Александру Вучићу да се Западу представи као неко ко је брана против национализма и екстремизма и тако на председничким изборима добије подршку за свог кандидата или, евентуално, себе лично.
У овом тренутку, Вучић више ради на томе да подигне рејтинг Шешељу, не зато што га воли, него што му одговара, рекао је Вукадиновић.
Он сматра да Вучић, преко режимских медија, већ годину – две систематски „убија“ имиџ и рејтинг Томислава Николића, да би му вероватно у неком тренутку показао резултате истраживања и рекао да, због малог рејтинга, неће победити.
Рејтинг Николића јесте нижи, али није толико низак како показују ове анкете које се појављују у медијима, констатовао је Вукадиновић, указујући да су други који се кандидују или самокандидују релативно слаби.
Зато свако онај кога СНС подржи иде у други круг, предвидео је Вукадиновић, који није искључио ни могућност да се и сам Вучић кандидује за председника Србије.
Да претходно пусти Николића и друге кандидате да се међусобно „убијају“, па да у неком тренутку каже како он не би, али га ето моле странка и пријатељи из света, образложио је Вукадиновић.
Он мисли да Вучић, ипак, то неће учинити, али сматра да је могуће ако опозиција „произведе“ заједничког кандидата.
Према оцени Вукадиновића, опозиција тешко може нешто да направи у садашњим политичким и медијским условима, „са оваквом малигном влашћу која контролише све поре“.
Вукадиновић мисли да „у Србији у овом тренутку постоји и функционише, и то лоше, само једна институција, она се зове – раније први потпредседник Владе, а сада председник Владе Александар Вучић“.
„Све друго је или сатрвено или под тешком опсадом и пред капитулацијом пред том једном институцијом“, рекао је Вукадиновић и оценио да Вучићу опозиција треба као „фикус“.
Једни да се залажу за НАТО, други за Русију, и онда он да балансира између тих „екстремиста“, рекао је Вукадиновић.
Стање у медијима Вукадиновић је описао речима „мрак, мрак, мрак, са понеким светлом, свицем, који у том мраку светлуца, али са малим шансама да се те искрице ускоро претворе у неки пожар, светло истине“.
Ствар је толико лоша, није почела од јуче, али је данас, за време ове власти, драматично погоршана и свако ко то покушава да релативизује у суштини покушава да амнестира Вучића, оценио је Вукадиновић.
За Вукадиновића је настојање Приштине да преузме имовину Телекома на Косову било очекивано и није никакво изненађење, као ни давање међународног телефонског броја Косову.
Ко је завирио у Бриселски споразум и пратеће споразуме о телекомуникацијама, зна да је то било договорено, подсетио је Вукадиновић.
Њему је зато комична „та фарса и игроказ“ који се сада одвијају, где представници власти „косе чупају, у груди се лупају, сузе грозне роне“ и поручују да „неће попустити пред ултиматумима“.
Упитан о свом спору са ДСС, на чијој је листи као независни посланик, Вукадиновић је одговорио да нема спора између њега и партије, него да сукоб постоји унутар ДСС, јер „једна струја покушава да је приближи напредњацима и отупи јој опозициону оштрицу“.
Не у смислу да постану део владајуће већине, него у смислу да издају саопштења, да критикују власт начелно и тамо где не боли много, а да избегну сарадњу и заједнички наступ опозиције,објаснио је Вукадиновић.
