Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Не дозволимо да Вуковар постане Бејрут, будимо толерантни!
Ова порука градоначелника Вуковара Жељка Сабоа упућена путем медија није ни окрзнула, а камоли зауставила ниједног од готово хиљаду хрватских десничара који су и у уторак протестовали због двојезичних табли са ћириличним натписима у граду на Вуки.
Међу њима није било председника Штаба демонстраната Томислава Јосића, који је претходну ноћ са још двојицом демонстраната провео на испитивању у Полицијској станици у Вуковару. Већ током преподнева, он је поново био на слободи, али се није придружио протестима.
Демонстранте су демотивисале и тврдње које су се чуле на протесту да је, наводно, на ауто-путу заустављено 28 аутобуса са гневним „бранитељима домовинског рата“, мада је касније у току дана, полиција издала званично саопштење у којем се истиче да нису тачне тврдње да је било ко заустављен.
Како год било, демонстранти су се брзо расули, а група најупорнијих и најекстремнијих задржала се на главном тргу који носи име Фрање Туђмана.
СТИЖЕ ТОМПСОН
Насилно уклањање двојезичних табли организовао је тзв. Штаб за одбрану хрватског Вуковара, чији су чланови поручили да протесте настављају и наредних дана те да ће на сваки начин настојати да обезбеде пролаз у Вуковар аутобуса с хрватским ветеранима из других градова Хрватске. Најављују и долазак контроверзног певача Марка Перковића Томпсона, познатог по антисрпском репертоару.
Они су најпре покушавали да приђу двема таблама на зградама Хрватског пензионог и инвалидског осигурања, али су им препрека биле преко ноћи постављена жичана ограда и кордон полиције.
– Шта је чувате, јел’ вам од ћаће остала? – покушавао је да се убеђује старији мушкарац са полицајцима који нису одговарали. – Шта ће нама ћирилица у Вуковару, то се не може ни разумети ни читати…
– Нисмо ли је сви у старој Југи учили и научили? – питамо старца који, мислећи да смо хрватски новинари, најпре ступа с нама у пристојну конверзацију.
– Јесмо, нажалост – одговара он и почиње причу о „агресији“.
Но, када је у нашем наредном питању чуо екавицу, тон овог Вуковарца постао је жустрији. Набрајао је жртве, непронађене кости страдалих Хрвата. Није му се допало када смо подсетили да и српска страна овде још увек тражи кости својих погинулих.
– Знате ли ви да ми Хрвати пре рата у Вуковару нисмо могли да уђемо у пекару и тражимо „крух“, морали смо искати „хлеб“ – добацио је други демонстрант и додао пар псовки на рачун Срба.
Тек који минут касније, када смо се удаљили од ове групе, пришао нам је један Србин:
– Еј ћирилице, и богу си тешка! Лажу, бре, ја нисам смео да изговорим речи хлеб и млеко, одмах су ме попреко гледали -каже нам полутихо.
ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА
Асоцијација избегличких удружења Срба из Хрватске саопштила је у уторак да је спречавање постављања ћириличних табли у Вуковару последица досадашње политике која је вођена у Хрватској према Србима, који су све време од успостављања хрватске самосталности третирани грађанима другог реда. А последња дешавања су само потврда зашто није дошло до значајнијег повратка избеглих и прогнаних Срба у Хрватску. Уместо да се испоштују преузете обавезе и омогући повратак прогнаних Срба, донето је више дискриминаторских закона.
Пензионисани конобар Јосип Јерков све ово посматра са безбедне раздаљине од педесетак метара.
– Моје мишљење је да је још рано за ћириличне табле, још нам ране нису зацелиле – каже он. – Можда за десетак година буде другачије расположење. Знамо ми да ћирилицу штите хрватски закон и Европска унија, али…
– Какво чекање 10 година, па тада нас Срба неће ни бити у Вуковару, то ви и хоћете – добацује једна жена у пролазу.
Срби, који у Вуковару чине 34 одсто становништва, у уторак су радије остајали у својим кућама и становима. Неуобичајено за ово време, баште српских кафића биле су празне.
У омиљеном српском кафићу у непосредној близини Хотела „Дунав“ затичемо три младића. Двојица Срба и један Хрват, 19-годишњак.
– Ми смо огорчени што се ово догађа, то није добро ни за кога – кажу готово у глас. – Синоћ на Би-Би-Сију гледам ужасне снимке из мог града. Сада цео свет мисли да је овде поново рат.
У још нечему су сва тројица сагласни – Вуковар је град без будућности, без живота.
КАО ДА СЕ СВЕ ВРАТИЛО НА ПОЧЕТАК
Уторак у Вуковару ипак је био нешто мирнији од понедељка можда и због много одлучнијих специјалаца под пуном опремом који су стајали испред зграда на којима су поново постављене двојезичне табле, Центра за социјалну заштиту, зграде инспектората и пред зградама Завода за запошљавање и Завода за пензијско осигурање.
Брисел је у уторак поручио Хрватској да су двојезични написи у надлежности земаља чланица и да се око тога Европска комисија не може да меша и зато и нема коментара на скидање ћириличних табли.
– Поштовање језичне и културне разноликости један је од камена темељаца Европске уније, то је уписано у европске уговоре и законе, али језична политика је у надлежности чланица и није регулисана европским законима – казао је Денис Абот, портпарол комесарке Андруле Василиу, задужене за образовање, културу и вишејезичност. Да Хрватска још увек води преговоре око уласка у ЕУ, ситуација би била вероватно другачија, а овако, како је постала пуноправни члан, Брисел сад не може да интервенише.
МИЛАНОВИЋ: РАТ ЈЕ ГОТОВ
Огласио се и хрватски премијер Зоран Милановић који каже да напросто треба прихватити чињеницу да је рат готов. ”Ако тако треба да се каже свима онима који су ових дана на један, по мени и по закону неприхватљив начин протестовали, да напросто прихватимо то да је рат готов, да је прошло више од 20 година од Закона о амнестији и да Хрватска у победи мора да покаже великодушност, а у миру добру веру и добру вољу, те поштовати законе”, казао је премијер. Оптужио је и ХДЗ да стоји иза протеста, иако није наговарао људе да чекићем разбијају табле. ”Не мислим да је то ХДЗ директно направио, али политичка одговорност је огромна”. Милановић је казао да ”нажалост или на срећу” нема могућности да се одложи постављање двојезичних табли. У уторак увече поново је постављена табла и на ћирилици на згради Полиције у Вуковару.
Колона од 1.000 људи пролазила је у уторак ујутро улицама града, заустављала се и изражавала протест против ћирилице. Пред зградом конзулата Србије су узвикивали „Ово је Хрватска“ и „Зови, само зови“, љутећи се што је подигнута српска застава. Већих инцидената није било, а полиција је добила налог да интервенише ако поново дође до нереда. Суспендован је и командир интервентне полиције вуковарско-сремске, јер у понедељак није предузео одговарајуће мере да се спречи разбијање табли.
И председник државе Иво Јосиповић је поручио да је легитимна иницијатива за промену уставног закона, али не на улици и да се постојећи закони морају примењивати.
Крајњу несигурност осећају и Срби у Вуковару, који све више виде да живе у непријатељском окружењу и то је лоше за односе два народа у граду који је имао толико жртава у рату. Петнаест година после сукоба и покушаја заједничког живота као да се све вратило на почетак.
У СДСС-у кажу да ни протести нису у потпуности права слика расположења у Вуковару, јер се окупило 1.000 људи, а у граду живи 23.000 Вуковараца. Али без обзира на све и домаћа политика, стални сукоби СДП-а и ХДЗ-а дали су велики допринос да се стање још више дестабилизује.
Лидер опозиције Томислав Карамарко позвао је владу да повуче одлуку о постављању табли, иако је ХДЗ био иницијатор да се уставни закон донесе.
А као последица догађаја у Вуковару, у Дубровнику су се појавили шовинистички графити од којих се један, „Србе на врбе“, налази на зиду православне цркве Свете благовести. Сличних натписа било је на два места и у Задру, али су брзо уклоњени.
ЦРКВА
Реаговала је и Католичка црква, па сисачки бискуп Владо Кошић садашњу хрватску власт проглашава – нехрватском и „протународном“.
– Демонстрантима дајем пуну подршку и згрожен сам бруталношћу власти која показује толико раскорак од осећаја свог народа – тврди бискуп Кошић. – Ова власт иде директно против хрватског народа. Зар су ови наши властодршци на позицијама српских освајача. Тога нигде у свету нема.
