Прочитај ми чланак

ВУЛИН: „Мигови“ стижу до краја године, ремонтовани и офарбани

0

Министар одбране Александар Вулин на седници скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове рекао је да ће шест "мигова" из Русије у Србију доћи до краја године и то, каже, ремонтовани и офарбани.

Александар Вулин је то рекао на седници Одбора током представљања Извештаја о раду Министарства 2016/2017.

Фото: Н.С.

Такође, министар је навео да је попуњеност резерве Војске Србије 100 одсто и одбацио критике опозиције да је приметно осипање кадра и да се све мање људи пријављује за добровољно служење војног рока.

Мирослав Лазански, члан Одбора из СНС-а, подсетио је да Србија има два школска „мига“ опремљена само ракетама и додао да би било добро да шест „мигова“ из Русије стигну ремонтовани јер су нам хитно потребни за конттролу нашег неба.

Извор: rts

Ознаке: , , , ,

34 коментара “ВУЛИН: „Мигови“ стижу до краја године, ремонтовани и офарбани”

  1. Византинац каже:
    12.09.2017. у 17:31

    Опет булазни човек који није служио Војни рок о војним питањима! То што су га игром случаја на место Министра Одбране поставили његови љубавници пеедери из издајничке клике која влада овом Недођијом не значи да дотични уме да било шта паметно каже о војсци јер исту не познаје ни мало! Много више о војсци зна њихов водоноша продана бедна фуњара Мирослав Лазански кога су платили, купили, увели у њихову мрачну организацију и наругали му се стављајући га за Вулиновог водоношу! А тај Вулин нека сања газдине Мигове и нека их прави од папира, па нека се играју потом са њима у часовима доколице на рачун овог бедног народа који све то допушта! Папирни Мигови су једини Мигови које ће овај издајник и његов му газда да добију! Нама и иначе нису потребни све док се не ратосиљамо ових бедника!

  2. Prle Tihi каже:
    12.09.2017. у 16:58

    Александаре Вулине потребно је Србија да направи далеко бољи одбрамбени систем од С-500.

  3. Frojd каже:
    12.09.2017. у 16:57

    …eee, ovo je stvarno sprdnja za medalju…..chuj, ofarbani i remontovani…ahaha..
    …rubljaske zavrzlame i Putkove kucne charolije…..

  4. урбана герила каже:
    12.09.2017. у 16:54

    Свакакве грозне ствари су ми пале на памет после оног чланка Меденице да напишем овом прасцу комуњарском, али довољно је и: ј…ли вас МиГови!

    1. Mile Tranzicija каже:
      12.09.2017. у 18:39

      Dzabe ces da pises, retard to nerazume! Alo, ministre ili sta si da si, nije poenta u 6 MiG- ova ofarbanih na OPASNO, poenta je u nerazumevanju i nedostatku sistema odbrane! Nedostaje SISTEM, lalomude! Imali smo mi i 14 MiG-ova pa je 10 oboreno 99.godine bas zbog loseg uvezivanja LA i PVO-a. Sta ce 29- ka iznad Republike Srpske i to sama? Osnovu borbenog letenja dali su Rene Fonk i Max Imelman u 1. sv. ratu, da bi je unapredili Melders, Galand, Pokriskin, Nicizava i Bong u 2.sv. ratu.
      Dzabe pisem, ti to ministre nerazumes! Lovacki avion je defanzivno sredstvo, idioti studirajte Bitku za Britaniju, Aleju Migova u Koreji, Vazdusni rat iznad Vijetnama. Ako tih 6 migova ne uvezete sa S300 i Bukovima dzabe ste bacili pare.
      I da znate, dobicete dobrog pilota pod uslovom da ima minimum 100 sati naleta godisnje, dileje!

    2. Stevan-Vd каже:
      12.09.2017. у 19:29

      Mile, tačno tako ali ponekad se mora pisati i više puta da bi ta somina nešto shvatila

  5. EUInformer2 каже:
    12.09.2017. у 16:43

    Milivoj Bešlin: Svaka priča o prošlosti je krčenje puta za budućnost

    „Stabilna društva, koja su načisto sa samima sobom, ne prakticiraju revizionističke politike i ne dopuštaju sebi relativizaciju i normalizaciju fašizma“

    Nedavno su u izvještaju United States Department of State o kršenju prava za vjerske slobode u 2016. godini potcrtani i procesi rehabilitacije i relativizacije ratnih zločina i ratnih zločinaca iz Drugog svjetskog rata u Srbiji i Hrvatskoj. Historičar Milivoj Bešlin, koji je studirao, magistrirao i doktorirao historiju u Novom Sadu, govori o Instrukciji Dragoslava – Draže Mihailovića svojim komandantima 1941. godine te ironiji historije – ploči s ustaškim pozdravom i to baš u Jasenovcu… Navodeći konkretne primjere i kontinuirane trendove od Drugog svjetskog rata do danas, on zaključuje da “kako se sećamo prošlosti nam govori kakav karakter društva želimo da gradimo u budućnosti.”

    U fokusu istraživačkog rada ovog srbijanskog historičara su političke i društvene historije druge Jugoslavije i pokušaji reformi u njoj. Bešlin je istraživao i uzroke posljedice nacionalizma u Jugoslaviji, kao i sovjetsko-jugoslovenske odnose.

    Nerijetko se čuju stavovi da su ratovi devedesetih godina posljedica dešavanja u Drugom svjetskom ratu. Slažete li se s takvim konstatacijama?

    – Svaki rat, kao i svaki istorijski proces, koliko je autentična pojava uslovljena brojnim faktorima, toliko i derivat delovanja različitih sila u savremenosti, ali i nasleđa iz prošlosti. Ratovi 90-ih nisu nikakav nastavak Drugog svetskog rata, oni su proizvod političkih i intelektualnih elita i velikodržavnih projekata, koji su se konstituisali sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Naravno, možete u raznim teritorijalnim pretenzijama, tendencijama za etnički čistim velikodržavnim tvorevinama… uvek da uočite i neke kontinuitete koji su postojali i tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ali, da su ratovi 90-ih nužno proistekli iz Drugog svetskog rata, to naravno nije nešto što bi se moglo uverljivo braniti. Ali, kažem, određene idejne kontinuitete možete videti. Naprimer, tendencija srpskog i hrvatskog nacionalizma da teritorijalno raskomadaju Bosnu i Hercegovinu i da je etničkim čišćenjem “prilagode” svojim intencijama, to je sasvim lako uočljiv kontinuitet.

    S druge strane, pokušavamo li danas kroz događaje iz devedesetih godina učitati ili iščitati historiju 20 stoljeća?

    – Jedna od većih grešaka je istoriju jugoslovenske države i društva interpretirati sa stanovišta njihovog raspada. To je naopak način gledanja na istoriju, koja je uvek kompleksnija nego što se to intelektualnim i političkim elitama danas čini. Istorija Jugoslavija nije sadržana samo u njenom raspadu i ratu, iako su i oni deo te naše zajedničke istorije. Čak, ako mene pitate, mislim da je istoriju postjugoslovenskih ratova (jer Jugoslavija od 1991. godine više ne postoji) najispravnije svrstati ne u epohu jugoslovenske istorije, već one koja dolazi posle nje. Ratovi, agresije, zločini, mržnja, genocid… Sve to pripada istoriji ovih korumpiranih nacionalnih državica nastalih raspadom Jugoslavije, a ne jugoslovenskoj istoriji. Četiri godine nakon 5. oktobra i svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti Srbija je usvojila Zakon kojim se izjednačavaju prava četnika i partizana, dok je 2015. rehabilitiran Draža Mihailović, a ove godine Kalabić. Kako je Srbija došla u situaciju da su fašisti i antifašisti izjednačeni?

    – Ne rehabilituje srpski nacionalizam, kao vladajuća ideologija, četnike zbog istorijske istine, kako tvrde, ne čak ni zbog samih četnika i njihovog komandanta, već prevashodno zbog toga da bi njihova ideologija nastavila da živi. Jer, kada Draža Mihailović u Instrukciji svojim komandantima Đorđu Lašiću i Pavlu Đurišiću (20. decembar 1941. godine), piše: “…stvoriti Veliku Srbiju … čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata … čišćenje Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa…” teško da ima nekoga ko ne prepoznaje neprekinuti idejni kontinuitet izražen kroz nepromenjene ciljeve nacionalističke ideologije, do ratova devedesetih.

    To je ključ, rehabilitovati ratnu politiku poslednjih ratova. I ova i mnoge druge tendencije u Srbiji idu za tim da se rehabilituju ne protagonisti Drugog svetskog rata, već kreatori i izvršioci ratne politike iz 90-ih. Većinska intelektualna i politička elita u Srbiji ne miri se sa svojim ratnim porazima i ne smatra sadašnje granice na Balkanu konačnim, a rat definitivno završenim. Imperijalna Rusija, nažalost, u svemu tome ima vrlo destruktivnu ulogu, jer podstiče te revanšističke težnje.

    Koncentracioni logor Jasenovac nerijetko se koristi u dnevnopolitičke svrhe i čuju se dosta oprečne ‘istine’. Posljedica toga je i nedavno okačena ploča na kojoj je ispisano ‘Za dom spremni’. Šta historija kaže o Jasenovcu?

    – Istorija kao nauka ima nepodeljeno mišljenje da je Jasenovac jedan od nastrašnijih logora smrti na teritoriji Jugoslavije, pa i porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu. Broj ubijenih civila, pre svega Jevreja, Srba i Roma, i metodi kojima su ljudi mučeni su svedočanstvo o teško uporedivoj zločinačkoj i genocidnoj prirodi ustaškog režima. Strahote počinjene u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ne bi smele da trpe bilo kakve istorijske, političke ili moralne relativizacije. Svaka relativizacija fašizma, svako poređenje fašizma sa bilo kojim drugim sistemom ili ideologijom njega nota bene normalizuje. Sve ove opasne tendencije prisutne su u hrvatskom društvu i ostavljaju vrlo ružnu sliku o njemu. Opasna je ironija istorije da vi sve se pozivajući na pravnu državu ne možete da uklonite ploču sa ustaškim pozdravom, i to baš u Jasenovcu. Da ne pominjemo spomenike i ulice masovnim ubicama iz ustaškog pokreta, demonizaciju partizanskog antifašizma, pa sve do spomenika osuđenom teroristi i ubici [Miri] Barišiću.

    Koliko je važno ispričati činjenice o Jasenovcu i sličnim mjestima?

    – Veoma je važno. I zbog žrtava, zbog prošlosti, ali i zbog budućnosti. Znate, to kako se sećamo prošlosti nam govori kakav karakter društva želimo da gradimo u budućnosti. U događaje, pojave i procese iz prošlosti neminovno se učitava i savremeni smisao. Tako da je svaka priča o prošlosti i krčenje puta za budućnost. A ako se jasno vrednosno ne odredite prema fašizmu, genocidu, onda stvarate pretpostavku da nam se ponove najmračnije stranice istorije.

    Koje su moguće posljedice već navedene revizionalističke politike u regionu općenito?

    – Ozbiljne države sebi ne dopuštaju ovakve gafove i igranja sa najtragičnijim stranicama svetske, ali i vlastite istorije. Društva koja su nesigurna u vezi sa svojom savremenošću, koja traže svoj identitet za budućnost, to rade. Stabilna društva, koja su načisto sa samima sobom, ne praktikuju revizionističke politike i ne dopuštaju sebi relativizaciju i normalizaciju fašizma. Ako im se to i desi, imaju mehanizme da marginalizuju takve negativne pojave. Fašizam nije pobeđen 9. maja 1945. godine. Opasna je iluzija verovati u to. On se javlja uvek iznova i moguć je u svakom društvu, posebno u vremenima kriza i tamo gde su posebno snažne nacionalističke ideologije. Autoritarni nacionalizam je pogonsko gorivo svakog fašizma. A kada pogledate snagu tih nacionalizama u našem regionu, onda je jasno zbog čega je istorijski revizionizam uzeo maha.

    Prije pet godina u Minhenu je započeta izgradnja spomenika koji bi trebao biti podsjetnik na fašizam u Drugom svjetskom ratu. Postojao je – postoji manji, ali su se vlasti odlučile napraviti novi, većih gabarita, kao odgovor neonacistima. Imamo li i na Balkanu sličnih primjera suočavanja sa zločinima vlastitog naroda?

    – Ima pokušaja u nekim segmentima društva. Sva ova društva su pluralna i dominantne tendencije nisu i jedine. Ali, dok su pozitivni primeri svedeni na retke oaze etike i normalnosti, dominantni delovi potjugoslovenskih država sa svojom silom i novcem idu u suprotnom smeru od ovog nemačkog koji ste naveli. Pozitivan primer u našem regionu svakako je Crna Gora, koja jedina, kao društvo, makar u svojim većinskim opredeljenjima, nije dopustila poigravanje sa istorijskom naukom i relativizovanje relacija fašizam – antifašizam, kao jedine vododelnice u Drugom svetskom ratu. Samo još tamo ako i niknu spomenici osuđenim ubicama ili ratnim zločincima (Puniša Račić, Pavle Đurišić…) država šalje komunalnu inspekciju, koja ta obeležja šalje na smetlište i u stvarnom i u simboličkom smislu.

    1. Prle Tihi каже:
      12.09.2017. у 17:24

      Nepoverenje vlada od pre takozvanog drugog svetskog rata u stvarnosti sedmog svetskog rata sudeći po definiciji. Inače grozna ekonomija je dovela do raspada SFRJ a prednost raspada je ponovo stvaranje države Srbije.

    2. Бели Орао каже:
      12.09.2017. у 17:35

      Ј. ти матер. Рекреативно.

    3. Stevan-Vd каже:
      12.09.2017. у 18:22

      Pređi na REDOVNO .Lakše će te prihvatiti kao novg “ Taju “ Tako jednim udarcem ubjaš dve muve . Redovno mu snabdevaš Mamu a njemu ćeš isprati zatrovan MOZAK.

    4. Mile Tranzicija каже:
      12.09.2017. у 18:23

      Cisto da budes u formi? Da odradis dnevni trening?
      Ako, ako, valja to, valja…

    5. Византинац каже:
      12.09.2017. у 17:35

      Опет си се изгледа нарољао неком јефтином брљом?? Тема је о манитом Вулину и тзв „Војсци Србије“ па ако већ тролаш овде за неку сићу онда тролај о томе, не булазни овде са цитатима неких тотално небитних ликова! Ко је тај Бешлин бре?? Фуњара нека пеедерска, ко би други!!

    6. Бели Орао каже:
      12.09.2017. у 17:36

      Како не знаш Бенеша? :)

    7. Византинац каже:
      12.09.2017. у 17:39

      Аха да, он је један од најврснијих „научних сарадника“ вештице Наташе Кандић изгледа! Чим га овај пијани малоумни Чех овде рекламира онда зна се ко је! :-)

    8. Бели Орао каже:
      12.09.2017. у 17:40

      Отприлике као Токача .

    9. petrivoje srbinović каже:
      12.09.2017. у 22:01

      По шему ти је Пуниша Рачић, злочинац? На грубу увреду коју су лично против њега изнијели представници једне политичке партије у тадашњем парламенту, он је одговорио у духу тадашњег времена, изашао за говорницу и тражио извињење, пошто га није добио већ су увреде поновљене и изречене нове, он је, опет наводим у духу тадашњег времена извадио левор и од тих посланика направио Швајцарски Сир…Ти посланици су били Хрвати,али су могли бити и Срби,Македонци, Словенци, десило би се исто…За ово што је урадио је Осуђен и одлежао казну. По чему је онда Злочинац? Зато што је Србин? Или зато што је побио баш Хрвате? Дали бисте подржали подизање Спомен плоче за Србина Павла Ђуришића на мјесту његове погибије и гробног мјеста, у Јасеновцу, гдје је, да поменем случајно, жив спаљен. Или сте мишљења да Четници немају право на Гроб и Натпис на гробу гдје почивају? Молим за конкретан одговор.

Коментари су затворени.