Прочитај ми чланакНе може бити да у Војсци Србије нема часних људи. Логично је онда да таквих има и у самом војном врху, у Генералштабу, у Копненој војсци, у њеним службама. Но, није логично да се нико од њих не огласи, ево већ 20 дана, после страшне несреће на Ибарској магистрали која је однела пет живота. Оца са троје деце и њихову комшиницу.
Војска, очигледно, жели да се трагедија што пре заборави. Имају они искуства у томе.
Баш ме интересује да ли је начелник ГШ, генерал Милан Мојсиловић 22. септембра, дан после лудила, питао колегу Милосава Симовића команданта Копнене војске – како је могуће да се тако нешто догодило. И шта ли му је Симовић одговорио. И да ли је Симовић исто питање поставио команданту Друге бригаде Синиши Сташевићу, под чијом командом је било возило-убица ПАСАРС.
Шта ли је о несрећи имао да каже начелник логистике Срђан Петковић, а шта начелник Управе војне полиције, бригадни генерал Милан Лазић. Како ли сви они аболирају себе од одговорности. И како спавају?
Као да су се под униформе увукле кукавице и каријеристи. Није, нормално да после несреће нико од старешина не поднесе оставку, да ниједан командант, ниједан потчињени није смењен, да нико српској јавности не каже шта се тачно десило. И шта је предузето да нам се зло не би понављало.
Каква је гаранција да нас и сутра неће оклопњаци, гусеничари или залутале гранате претварати у резанце. Каква, господо генерали?
Ваше ћутање није никакв одраз мудрости, оно неће подићи поверење, напротив, само ће појачати резерве и сумње у руковођење Војском.
У старту сте нас господо обманули једним рутинским саопштењем које има више флоскула и лажи него реченица. Који је то “редовни задатак реализовало” борбено оклопно возило ПАСАРС возећи контра смером на прометној (цивилној) саобраћајници.
Како је могуће да је ПАСАРС “у колони под пратњом војне полиције” прешао на супротну страну магистрале. Је ли то било по нечијој команди из пратње или соло изведена акција возача грдосије од 16 тона, све са топом.
Ко може да верује у ваше немуште тврдње после сведочења несрећне мајке, Марије Лазовић, која је неким чудом остала жива у смрсканом аутомобилу. Марија је дословце за Новости рекла: “Човек је ишао ненормалном брзином нашом траком. Као да је ишао намерно да нас убије Данијел је покушао да се склони што је више могао, али није успео”. Прочитајте то, па се договорите ко ће још на суд, сем возача који је у притвору.
Посебно боде очи ћутање председника државе. Он који себе проглашава врховним командантом набио је главу у песак, као да трагедије није ни било. А умео је да се петља у оно што му није надлежност нити се од њега очекује. На пример, да објави смрт девојчице Данке Илић. А смрт троје деце и двоје одраслих под точковима борбеног оклопног возила није га мотивисала да се огласи.
Нема глупости коју он не коментарише, нема будале са друштвених мрежа којој није одговорио. Реферисао нам је о смрти певачице из Борче. До неба вришти кад неко помене члана његове породице, а овде, где је војним борбеним возилом, здробљено троје деце, њихов отац и још једна девојка “врховни командант” ћути.
А не би смео. Јер, таква трагедија надилази све или већину онога што председник трчи да нам саопшти, да нам објасни, “само да народ разуме”. Сетио се Колувије у затвору, а понаша се као да не зна за трагедију Лазовића. Потом, борбено возило које је сејало смрт на Ибарској магистрали враћало се са смотре назване “Застава 24”. Приредбе која служи да се слика владајућа клика. На крају је плаћена превисока цена за тај маркетинг.
Председник Србије је тај који поставља и смењује генерале. Но он сада купује “рафале” и лобира за литијум, што би таласао у Војсаци. Уосталом њему и требају баш ови, овакви. Као да су сви клонови Загорке Доловац.
Има још један ћутолог, министар Братислав Гашић, но о њему не вреди трошити рећи. Он је за Војску исто што и Грчић за ЕПС, само што се у Војсци не ложи блато него су главе у питању.
