Прочитај ми чланак

ЗА НЕКЕ ХРВАТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ БИЛО: Покушали да разбију комеморацију српским жртвама

0
nove hrvatske ustase

Фото: ХИНА

Комеморацијом код споменика у Јадовну обележен је Дан сећања на усташки логор у којем је 1941. убијено неколико дестина хиљада људи, у највећем броју Срба, а потом и Јевреја.

Уочи комеморативног скупа „Дан сећања на Јадовно“, недалеко од тог места трећу годину узастопно окупили су се на контра-скупу представници неколико хрватских удружења ветерана из последњег рата, с поруком да су бројке жртава о којима се говори на комеморативном скупу, „историјски фалсификат“.

Они су покушали да блокирају пролаз до места комеморације, али их је полиција брзо уклонила с пута.

Носили су транспарент „Пијетет жртвама – Да, Четничко-комунистичком антифашизму – Не!“, пренела је агенција Хина.

Скуп код Шаранове јаме, најпознатијег стратишта тог логорског комплекса, организовали су Српско народно веће (СНВ), Координација јеврејских општина, Епархија горњо-каровачка СПЦ и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске.

На комеморацији је био и министар рада Србије Александар Вулин, саопштио је СНВ.

Председник Српског народног већа, Милорад Пуповац рекао је на комеморацији да је пре 74 године у Јадовну почело остваривање програма геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, и злочина према комунистима.

„Данас све више чујемо гласове који негирају, омаловажавају и прећуткју овај злочин“, упозорио је Пуповац и додао да се „у данашње време више поштују жртвине жртве, него жртве саме“, пренео је у саопштењу СНВ.

Министар културе Хрватске Борислав Шипуш је указао да је логор Јадовно једно од најтрагичнијих места хрватске модерне историје.

„Ово место је трагично по све, али и нас Хрвате, по оно што мислимо о себи, и то не зато што смо овде трпели зло, него зато што га је овде неко чинио у наше име. Ово је место где никакав ревизионизам није могућ јер су чињенице сувише неумољиве“, нагласио је Шипуш.

Министар рада Србије, Александар Вулин осврнуо се на контра-скуп, рекавши да би на месту логора Јадовно требало ћутати, али да је долазећи на комеморацију видео „оне који вриште што јаме нису довољно пуне“.

„Седамдесет и четири године су изгледа предуге да би се памтила истина, али ипак прекратке да би се од џелата направила жртва и од жртве џелат. Мир треба живима, а не мртвима јер се не могу помирити џелати и жртве. Не може исти венац на Блајбург и у Јасеновац“, рекао је Вулин.

Логор Јадовно основале су власти тзв. Независне Државе Хрватске, на планини Велебит, у Лици. Логор је постојао од априла до августа 1941. године када је затворен на захтев италијанске војске. У њему је убијено неколико десетина хиљада људи, углавном Срба и Јевреја, али и противника усташког режима.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг, у историографији познатији као Јадовно, уз Јасеновачки концентрациони логор био је највеће стратиште за време НДХ.

После распада СФРЈ почетком 1990-тих, комеморација је први пут ; одржана 2009. године, а присуствовао јој је тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић. Две године касније на комеморацији је био и тадашњи председник Србије Борис Тадић.

Извор: Бета

22 коментара “ЗА НЕКЕ ХРВАТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ БИЛО: Покушали да разбију комеморацију српским жртвама

  1. NK каже:

    Pokusajte da zamislite naslov:“Za neke Nemce nacistickih zlocina nije bilo: Pokusali da razbiju komemoraciju jevrejskim zrtavama“. Jel da da je tesko zamisliti? E pa to je zato sto su Jevreji znali sta da rade sa Nemcima i sto ih za sva vremena zigosali zbog nacistickih zlocina. Nemci taj zig sramote nece nikada moci da skinu jer ga Jevreji uvek iznova ponovo utiskuju, dovoljni su im samo mediji koje kontrolisu i jevrejski reziseri koji tu temu uvek odrzavaju aktuelnom. Hitler i zlocini nad i SAMO nad Jevrejima su UVEK aktuelna tema. Druge zrtve nacistickog rezima su naravno nebitne za njih.

    Srbija, umesto da pred kraj Drugog svetskog rata se udruzi sa tim istim Jevrejima i uz njihov uticaj internacionalizuje ustaske zlocine pravi novu drzavu sa Hrvatima a ustaski zlocini ostaju nepoznati medjunarodnoj javnosti. Sada naravno srpski uticaj je minimalan, pa cak i da se cuje za srpske zrtve iz poslednjih ratova. SAD i EU (Nemacka) logicno stite Hrvate i guraju pod tepih njihove zlocine iz oba perioda a isticu i prenaglasavaju iskljucivo srpske zlocine.

    Zato oni mogu da sve ovo rade, zato mogu da divljaju, minimalizuju zrtve, lupaju cirilicne table – zato sto nikada nisu platili za svoje zlocine.

    1. ilija каже:

      NK; Svaka ti cast, stvar je ta da Srbi nisu mogli nista da kazu povodom pokolja Srba je su komunisti bili na vlasti koji su bili saradnici toga pokolja te oni nisu htjeli i nisu ni dozvoljavali da se o tome pise i govori jer nisu zelili da budu odgovorni za taj zlocin. Ipak, Jevreji su bili aktivniji od srba i njima niko nije smetalo kao nama Srbima. Zasto Hrvati o tom ne govore? Zato sto o tome tamo nije nikad govoreno te nova generacija o tome nezna nista a neki koji znaju za njih to nije ratni zlocin vec obicno ciscenje Srba. A vidis i primjer u Bosni. Ko je od Srba ikad jasno govorio sto su Hrvati i Bosanci uradili nad Srbima od 1990-1995 niko nista. Srbi odgovaraju u Hagu dok drugi ratni zlocinci uzivaju na godisnjim odmorima u koliko imaju savjesti!

  2. Български Лев каже:

    Блайбург – сръбска срамота! Колко хървати избихте вие сръбски комунисти ???

    1. vladica каже:

      blajburg_ovcara_demoliranje_vukovara

    2. Извидница каже:

      ЗАКЛАЋУ ТЕ ГОВНО НЕЉУДСКО!
      УЋУТИ!
      УЋУТИИИИИИИИИИИИИИИИИИ!!!!!!!

    3. Лав Јеленовић - БИП каже:

      Будало

  3. Perun каже:

    Писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију,
    за време Другог светског рата

    “Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се,
    даје за право да у нечему одступим од строгог војничког протокола. Зато журим
    да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

    Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловћи), и да ће, када се то прочује околни, Срби поново да се узнемире.
    Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао.
    У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 учeника тe школe.

    Ниједно дете није било старије од 12 године.
    Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило.
    Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама.
    Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове!
    Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо.

    Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им
    вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечије кркљање.
    Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном!

    Својим колима одвезем то дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

    Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили.
    Силовали су и девојчице од осам година.

    За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!
    На вечну срамоту наше, Римске Цркве
    – и један Божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао!

    1. Perun каже:

      Дечак кога смо спасли, брзо се опоравио.

      И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да
      тражи родбину.
      Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог!
      Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога!
      Истог дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на
      путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело
      да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину!
      Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије.
      Све што су имали да изгубе, они су изгубили!
      Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину.
      Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети,
      у страшној освети, њих је у неку руку и стид што су преживели!
      А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио!
      На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!“

  4. Tucoprc ex.penetricio каже:

    Ne za „neke hrvate ustaških zločina nije bilo“ , nego za 99% njih zločina nije bilo.

  5. Perun каже:

    David – Udruga građana za zaštitu ljudskih prava Zagreb Hrvatska
    Šubićeva 20, 10000 Zagreb

    Genocid u Hrvatskoj: Još sredinom 20. stoljeća, između 1941 i 1943.
    u Hrvatskoj je ubijeno oko 750000 pravoslavnih Srba
    – uz nadležno sudjelovanje katoličkih duhovnika i s odobrenjem Vatikana …

    Vatikan je o svemu obaviješten ali s krvavim režimom postupa s osjetnom blagonaklonošću.

    Katolička hijerarhija, prije svih vojni vikar i nadbiskup Stepinac (kojeg je papa 1988. proglasio blaženim) moralno podupire fašistički režim do samog kraja.
    (O tom usp. Deschner, “Ein Jahrhundert Heilsgeschichte”, svezak 2, 1983., str. 210 i d.,

Коментари су затворени.