Прочитај ми чланакНажалост, истина је да се остварила прогноза Владимира Путина из филма Оливера Стоуна — да се спољна политика САД неће умногоме мењати, без обзира на то ко победи у Америци, каже аналитичар Стеван Гајић.
Претње које је са говорнице Уједињених нација Северној Кореји упутио амерички председник Доналд Трамп унеле су додатне тензије у већ дубоко пољуљане међународне односе и забринуле светске лидере.
Оштре критике Пјонгјангу, Ирану и Венецуели, као и тон којим су изречене, грубо су разуверили све они који су били убеђени да је политика Доналда Трампа јасна и конзистентна.
Стеван Гајић, аналитичар Института за европске студије, за Спутњик каже да је приметно да је Трампов наступ на Ист Риверу у потпуној супротности са његовим инаугурационим говором када je нови амерички лидер најавио да се САД у спољној политици неће бавити променама режима нити либералним интервенционизмом.
„Очигледно је да су смене које су се догодиле у Трамповом кабинету, пре свега одлазак Стива Бенона и скандал око буквалног истеривања Макла Флина из Беле куће и њихове замене Мекмастером и другим јастребовима, у потпуности изменили карактер Трампове владавине. Нажалост, истина је да се остварила прогноза Владимира Путина из филма Оливера Стоуна — да се спољна политика САД неће умногоме мењати, без обзира на то ко победи у Америци. Видимо и да ће се Трамп, како је најављено, састати са Тачијем, тако да су вести и што се нас тиче — далеко од добрих“, напомиње Гајић.
Стеван Гајић каже да, након жестоких осуда које је Трамп упутио Ирану, не би био изненађен да Америка изађе из нуклеарног споразума са том земљом и указује на приметну разлика између Трамповог говора и говора који је пре две године у УН одржао председник Русије Владимир Путин.
„Суштинска разлика је у погледу на стање међународних односа — Русија је говорила о кршењу међународног поретка, а Трамп је говорио да САД имају право да интервенишу када и како хоће. Америка се понаша у оквиру норми такозваних „нових правила“, а то је свет у којем се државе или групе држава понашају као чопори, у коме је држава држави вук и у коме више не постоје правила понашања која су се поштовала педесет година после Другог светског рата. Путин је рекао: „Погледајте шта сте направили“, а заправо је само констатовао чињенице — да западне земље јесу направиле хаос у свету, међународни поредак јесте урушен, а они не показују никакву врсту кајања“, категоричан је Гајић.
Према његовом мишљењу, реторика која је упућена Северној Кореји је прилично јака и уколико односи наставе да се затежу, може доћи до инцидента који би имао несагледиве последице.
„Међутим, порука Северној Кореји истовремено је и порука Кини. Сетимо се да су Американци педесетих директно ратовали са Кинезима који су ушли као помоћне трупе комунистичкој Кореји. Тако да и данас, без обзира што и Кина уздржано осуђује нуклеарни програм Северне Кореје, уколико би се догодила оваква врста рата она би заиста имала несагледиве последице јер је то и у дворишту Русије, а Кина не би могла да остане равнодушна“, упозорава Гајић.
Никита Дањук, заменик директора Института стратешких студија и прогноза на Руском универзитету пријатељства народа, за Спутњик каже да је Доналд Трамп познати провокатор који воли да баца којекакве тезе у медијски простор.
„Он диже буру, а потом, када се олуја смири, заборавља речи које је у неком тренутку олако и потпуно неодговорно изговорио. Када председник САД са говорнице УН говори о америчкој спремности да уништи суверену државу која има више од 20 милиона становника, то се наравно доживљава као нешто страшно. Није тајна да Трамп није дипломата и да користи севернокорејски проблем, између осталог и да би вршио притисак на Кину, са којом је у међувремену покварио односе. Кина и САД балансирају на ивици трговинског рата и у овом контексту се може тумачити оштра Трампова реторика, јер он између осталог шаље сигнале Пекингу да је на територији Корејског полуострва могућ војни конфликт и да ће се сваки конфликт око граница Кине, па и Русије, тумачити као директна претња националној безбедности“, сматра Дањук.
Дмитриј Дробницки, стручњак за САД, сматра да се контекст 2015. године, када је у УН говор одржао руски лидер Владимир Путин, веома разликује од контекста две године касније.
„Путин је одржао говор у време када скоро нико није очекивао турбуленције на Западу. Трамп је одржао говор након што је Запад погодила геополитичка олуја, а евроатлантско јединство је на неки начин пукло. Интересантно је упоредити Трампов говор са оним што је рекао француски председник Макрон.
Иако је јасно да је говор америчког председника припремало неколико особа које се међусобно не слажу, Трамп је јасно поручио да јака, независна национална држава нема алтернативу, док је Макрон поменуо „мултилатерлизам“ најмање 20 пута и звучао је као човек који жели да буде нови Обама и нова нада глобализације. Управо оно што је Трамп рекао о историјским традицијама и праву нација да самостално одлучују поводом њихове будућности, у принципу у складу је са оним што је Путин поручио 2015. године, када је говорио о северноафричким земљама, као и о Блиском истоку. То је оно што се свиђа руским конзервативцима“, каже Дробницки.
Од Трампа смо, сматра Дробницки, чули неколико паметних ствари, живу реч уместо рационалних формула евроатлантских елита. Међутим, додаје наш саговорник, друго је питање што и даље не зна ко ће победити у унутрашњој политичкој бици у САД, јер ставови које износи амерички председник налазе на колосалан отпор естаблишмента.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је Путинов говор био позив на успостављање нових светских односа у духу мирољубиве коегзистенције, позив на равноправност и сарадњу међу нацијама.
„С друге стране имамо Трампов говор који одише применом силе, националним интересима и свим што спада у домен тога. Та прича о патриотизму, нацији и њеним интересима не би била сама по себи лоша да је Трамп усмерио своју оштрицу као онима који су проблем за америчке интересе, а то је америчка национална елита која гуши изнутра Америку. Међутим, насупрот ономе што је причао у кампањи, овај пут је његов наступ искључиво усмерен ка спољним факторима и то на начин да је искомбиновао нешто што представља амерички национализам са старим неолибералним империјализмом из предходне епохе. Све у свему, врло мрачан контраст ономе што је био Путинов апел за мирнији И бољи свет“, каже Анђелковић.
