Прочитај ми чланакЗванична представница руског министарства спољних послова, Марија Захарова, у свом најновијем обраћању, оштро је критиковала политички систем Немачке, називајући је класичном „банана републиком.”
Повод за ову изјаву биле су најновије политичке тензије у Немачкој, које су, према њеним речима, показале колико је немачка политика подложна утицају САД.
Наиме, Захарова је истакла да је Немачка једина држава која је започела процес промене власти одмах по објављивању изборних резултата у Америци, што је, по њеном мишљењу, одраз недостатка суверенитета и политичке независности.
У својој изјави, Захарова је скренула пажњу на распад немачке владајуће коалиције, тврдећи да тај догађај разоткрива кључне проблеме модерног политичког система у Немачкој.
Она сматра да је Немачка постала продужена рука америчких интереса у Европи, што је учинило Берлин „гувернером америчких неолиберала у Европској унији“.
Ова оштра критика долази у тренутку када се Немачка суочава са унутрашњим политичким немирима, додатно појачаним тензијама у владајућој коалицији.
Захарова није пропустила прилику да подсети како су одлуке немачке владе последњих година ослабиле индустријску и економску позицију Немачке, нарочито у вези са прекидом сарадње са Русијом на пољу енергетике.
Један од главних разлога за критику Захарове био је недавни развој догађаја у Немачкој, где је немачки канцелар Олаф Шолц разрешио министра финансија Кристијана Линднера, што је покренуло политичку кризу која може довести до нових избора већ у марту.
По мишљењу Захарове, овакав развој ситуације одражава утицај САД на унутрашње послове Немачке, што је описала као класичан пример понашања „банана републике.”
Ово је, према њеним речима, ситуација у којој Немачка више не покушава ни да сакрије чињеницу да није независна држава, већ отворено следи политику Вашингтона.
Такође, Захарова је нагласила да је Немачка својом политиком додатно отежала економску ситуацију у земљи.
Она је подсетила на значај руског гаса за немачку економију и објаснила да је Берлин, уместо да обезбеди сигурност својих грађана и стабилност своје индустрије, одабрао да прати америчку политику, што је, како каже, довело до индустријског и привредног пада.
Она је изјавила да су немачке компаније и индустрија почели да се селе у САД, док Немачка посматра како јој економска моћ слаби.
Руски гас, који је био кључан за одржавање немачког индустријског темпа, замењен је скупљим енергентима, што је додатно ослабило немачку индустрију.
Немачка је тако, према Захаровој, постала подложна утицају САД не само у политици, већ и у економским питањима, чиме се доводи у питање њен суверенитет као једне од водећих европских сила.
Захарова сматра да је оваква политика Берлина учинила Немачку зависном од САД, што је, по њеним речима, директно у супротности са интересима немачких грађана.
Све ове тврдње Захарова је изнела на свом Телеграм каналу, а руски медији су пренели њене речи са великом пажњом.
У Русији се овакве изјаве често користе као пример за критику западних земаља и њихове политике према Москви. Руски политички аналитичари истичу да овакве ситуације само потврђују тврдње Кремља о потреби јачања руског суверенитета и отпора утицају Запада.
Ситуација у Немачкој одражава ширу слику односа између САД и европских земаља. Политички аналитичари сматрају да је Немачка све више подложна америчком притиску, што се види у њеном приступу према Русији, посебно када је реч о енергетској политици.
Захарова је изнела своје незадовољство начином на који се немачка политика усмерава према циљевима Вашингтона, а не према интересима сопствених грађана.
Према њеном мишљењу, немачка влада није била у стању да одржи ниво економске стабилности и развоја због њених одлука да прекине сарадњу са Русијом, посебно у погледу енергетике.
Политички експерти у Москви додају да се економске последице које Немачка трпи сада могу видети и у ширем контексту европских криза.
Појачани трошкови енергије и успоравање привреде у комбинацији са емиграцијом индустријских капацитета према САД, додатно оптерећују немачку економију.
