Прочитај ми чланак
Споразум о програмским принципима за деловање у законодавној и извршној власти у мандатном периоду од 2014-2018, који су у недељу, 9.новембра потписали преставници пробосанске политике на челу са СДА (Странком демократске акције), чији је лидер Бакир Изетбеговић, син бившег председника председништва Социјалистичке Републике БиХ, касније Републике БиХ, Алије Изетбеговића, Демократска фронта, чији је лидер Жељко Комшић, и представници пробосанске, односно западне политике из Републике Српске, Савез за промјене који чине (Српска демократска странка, Партија демократског прогреса и Народни демократски покрет).
КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ
Бакир Изетбеговић (28. јун 1956) бошњачки је члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Странке демократске акције (СДА).
Жељко Комшић (рођен 20. јануара 1964. године у Сарајеву) је хрватски политичар из Босне и Херцеговине. 1. октобра2006. изабран је за члана Предсједништва БиХ у четворогодишњем мандату као кандидат Социјалдемократске партије БиХ.
Драган Чавић (Зеница, ФНРЈ, 10. март 1958) је бивши председник Републике Српске (од новембра 2002. до новембра2006).
Био је потпредседник Републике Српске од 2000. до 2002. године.
Драган Чавић је био и члан Сената Републике Српске од 1996. до 2011. године.
Младен Босић (Брчко, ФНРЈ, 24. мај 1961) српски је политичар, инжењер електротехнике и председник Српске демократске странке.
Младен Иванић (Сански Мост, ФНРЈ, 20. новембар 1958) је српски политичар, доктор економских наука и председник Партије демократског прогреса. Бивши је председник Владе Републике Српске.
Од 2014. године је члан Предсједништва Босне и Херцеговине.
Ове партије понудиле су учешће у овој коалицији и ХДЗ БиХ на челу са Драганом Човићем, који је он одбио јер не подржава пробосанску политику ових странки, али се слаже да је добро да се прикључи Западу и Нато (агресорском) савезу.
Потписани документ садржи десет принципа који се односе на економију, јавну управу, прозападну политику, прозападну и НАТО (агресорску) интеграцију, повратак расељених у БиХ, осигурање равноправности народа у БиХ.
Све партије које су потписале споразум о програмским принципима за деловање у власти на нивоу БиХ, слажу се да је за њих будућност БиХ у ЕУ и да што прије требају одблокирати тај процес.
Међутим, с обзиром да је ово питање представљало камен спотицања у функционисању досадашњих коалиција на државном нивоу, свакако ће и у овом мандату оно бити тест функционисања сваке коалиције која буде на власти у БиХ.
Демократска фронта у свом програму наводи како су прозападна политика и евро-атлантске интеграције приоритети деловања, док Странка демократске акције сматра да је потребно провести пресуду Сејдић-Финци.
(Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине је назив судског предмета који је вођен пред Европским судом за људска права у Стразбуру, по тужби Дерве Сејдића и Јакоба Финција који су као припадници националних мањина били онемогућени да буду бирани у Предсједништвo Босне и Херцеговине и Дом народа Босне и Херцеговине.)
Пробосанска странка СДС на челу са Младеном Босићем такође подржава пут ка прозападној политици и сматра да је неопходно што пре да се реши питање ЕУ.
Све партије у коалицији како је названа блок 23, сматрају да је неопходан пут ка ЕУ и у том смеру би се од такве владе на државном нивоу требало очекивати:
• Постизање решења о одлуци Европског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци
• Постизање договора механизмима координације са западом
Решавање расподеле перспективне војне имовине у БиХ је још један програмски принцип на којем ће се тестирати деловање евентуалне коалиције ових странака на државном нивоу.
Нерешавање овог већ дуго времена отвореног питања, представља кочницу у интеграцији БиХ у Нато (агресорски) савез.
Новоизабрани српски односно пробосански члан Председништва БиХ сматра да је ово знак за улазак у НАТО (агресорски) савез као и у ЕУ, али сматра исто тако да је битан договор у свему.
Драган Чавић, лидер Народног демократског покрета, сматра исто тако неопходним питањем улазак у ЕУ и НАТО савез.
Политика Драгана Чавића је јасна. Укинуо је Војску Републике Српске, па нас и не чуди његов став према западној политици.
Кликни на мапу
Резиме
Може се закључити да потписани документ о програмским принципима за деловање у законодавној и извршној власти прави велику штету Републици Српској, па и самој БиХ.
Крупна политичка питања попут уласка у ЕУ, као и у НATO (агресорски) савез биће велики тест за ову коалицију.
Очигледно постоје велики западни притисци да се иде хрватским путем, главом без обзира према Бриселу, иако привреда Хрватске улази у све већу рецесију откако је та држава чланица ЕУ.
Слично се дешава и са привредама Словеније, Грчке, Шпаније, па и у последње време и Француске, које све више падају у рецесију спроводећи стрикно економске директиве Брисела. Треба подсетити да Немачка у ЕУ највише заговара “економију штедње“ која доводи до тога у европским државама нестаје средња класа, повећава се незапосленост, а богатији бивају још багатији.
Српској следе много изненађења. Али једно је сигурно, ако се буде се ишло ка Западу, и евроатланским интеграцијама, опстанак Српске ће бити доведен у питање наредних неколико година.
(Србин.инфо – Милан Илић, Д. П. Златановић)
