У протекле три године различита удружења родитеља деце са посебним потребама и појединци су на све могуће начине покушавали да изједначе права породица деце са посебним потребама са хранитељским породицама.

Суштина овог предлога, популарно названог Закон родитељ=хранитељ, који се може остварити било посебним законом, било изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, је да се омогући једном биолошком родитељу, односно усвојитељу, да стекне иста права, пре свега у смислу финансијске подршке, са статусом хранитеља.

Пре три године неколико удружења грађана је прикупило око 61.000 потписа подршке доношењу овог закона и исти предало на разматрање заштитнику грађана Саши Јанковићу, који је толико изменио предлоге, да је потпуно обесмислио читав предлог.

Између осталог, заштитник грађана је везао могућност за признавање статуса хранитеља једном од родитеља за висину укупног месечног прихода, на начин на који је то регулисано у тада важећем Закону о финансијској подршци породици са децом.

Ништа се није променило ни у нацрту новог истоименог закона, као ни у другим мерама помоћи породици, каo што је нпр. повраћај ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе, о чему смо раније писали.

У Србији живи неколико хиљада деце са посебним потребама која захтевају целодневни надзор и негу. Та чињеница је скопчана са повећаним трошковима неге, терапија и свакодневних активности којима су изложене породице са овом децом. Најчешће замерке које се могу чути из поменутих удружења и самих породица су да лекарске комисије на све начине покушавају да смање степен дечије инвалидности, како би држава издвајала мање новца, да се не обезбеђује превоз до школе, да општине не желе да плаћају Персоналне асистенте у школама иако су у обавези да то чине, да је инклузије ове деце у образовни систем мртво слово на папиру и да се наставно особље опире инклузији када год је то могуће.

Свакако, највећи проблем је потпуно неразумевање и небрига надлежних органа, што доказује чињеница да поменути предлог закона није ни разматран у Скупштини, а камоли усвојен.

„Неизједначавање права биолошких родитеља са правима хранитеља је тежак облик дискриминације које држава спроводи према сопственим грађанима. Везивање висине месечних примања са давањем финансијске подршке родитељима са тешко оболелом децом, као што су деца оболела од аутизма, Аспергеровог синдрома, церебралне парализе итд. је апсолутно неприхватљиво, и пре свега, антихумано и антипородично“, сматра др Немања Зарић, члан Председништва Двери и координатор Савета за породицу и социјална питања.

Српски покрет Двери ће као један од првих потеза у новом сазиву Парламента предложити усвајање Закона родитељ=хранитељ и исправити ову велику неправду.

Избори се ближе. Помозите нам својим гласом и подршком. Да заједно створимо Србију по мери свих наших породица!

Извор: Инфо служба Двери

Ознаке: Закон родитељ хранитељ, породица, Србија, Српски покрет Двери