Држава готово немоћна код подизања обележја личностима прљаве биографије. Ни после четири месеца није уклоњена плоча Аћиф-ефендији, а сад се бране и обележја терористима

Градови и општине у Србији могу по својој вољи да подигну споменик било којој личности, без обзира на то да ли је у питању херој, заслужни грађанин или – злочинац. Због замућене поделе надлежности и компликоване бирократије, локалне самоуправе имају одрешене руке да, без питања, подижу знамења на својој територији, или да игноришу већ постављене. Споменици недостојним личностима готово су недодирљиви, јер је држава немоћна да их уклони. Тако се може догодити да “засија” симбол Рокију Балбои. То може бити смешно, али бар не вређа. Са терористима је, међутим, много озбиљније.

О овоме најбоље сведочи плоча Аћиф-ефендији у Новом Пазару, која ни после готово четири месеца није уклоњена упркос инсистирању државе. Веома сличан је и последњи пример споменика теористима Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), погинулим у сукобима са војском и полицијом од 2000. до 2003. године, а који су у центру Прешева поставили ветерани ове организације.

Колико се споменика подиже у Србији и чије ће бисте изаћи на светло дана тренутно не зна нико у држави. У Министарству правде признају да су и нож и погача за постављање и уклањање споменика у рукама општина и градова.

– Ми можемо да реагујемо само у случају да општински органи не учине ништа поводом незаконито постављених спомен-обележја – кажу у Министарству правде. – Наша инспекција може само да наложи општини да се обележја уклоне. Уколико и то не да резултат, највише што можемо да урадимо јесте да против одговорних поднесемо прекршајне пријаве.

Ситуација не би била ништа другачија ни уколико би одборници општина донели одлуку да се о трошку буџета подигне споменик личности прљаве биографије. Једини лек за то било би стопирање такве одлуке у Немањиној 11, а место за коначну пресуду – Уставни суд. Проблем додатно отежава то што су ова питања предмет политичких компромиса, али и тежње ка провоцирању јавности.

Да држава има прецизан увид само у обележја која су на местима која имају статус добара од изузетног значаја, потврђено нам је у Министарству културе и Заводу за заштиту споменика културе.

– У том случају наша установа даје мишљење само по питању заштите објекта који се поставља, његовог укупног изгледа и осталих детаља, док се у избор личности ми не мешамо – каже за “Новости” директорка Завода Вера Павловић Грнчарски. – Од нас нико не тражи одобрење за подизање нових споменика.

Надлежност за постављање споменика одбија и Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе.

У овом министарству објашњавају да, упркос нејасним надлежностима, у случају прешевског монумента најјачу реч би имало тужилаштво, које може да реагује поводом изазивања националне, расне и верске мржње. Постоји основ и за реакцију полиције, али само по прекршајној пријави за ремећење јавног реда и мира.

СВУДА ОБЕЛЕЖЈА ТЕРОРИСТА
Представници општина са југа Србије и албанских партија незадовољаство у врху власти, поводом волшебног подизања споменика у Прешеву, виде као претњу својим сународницима. Представници српских партија, са друге стране, у спорном споменику виде напад на државу, и очекују брзу реакцију из Београда.

Споменик у Прешеву је само један у низу обележја које су Албанци у последњих десетак година подигли у част погинулима у сукобима на југу Србије. Слична обележја подигнута су и у Великом Трновцу, Лучану, Муховцу, Ораовици, Добросину… свако од њих окићено је албанском заставом.

(Вечерње новости)

Ознаке: закон у Србији, закон чува бисте срама, обележја терориста, споменици у србији