Прочитај ми чланак
Опрезно са похвалама: Џозеф Бајден и Александар Вучић
Међу најзначајнијим личностима са којима се председник Владе Србије Александар Вучић срео на маргинама безбедносне конференције у Минхену су потпредседник САД Џозеф Бајден и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Ту су и две важне даме, помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд и министарка за ЕУ у Влади Баварске Беата Мерк.
Премијер је у изјави новинарима изразио задовољство што Бајден Србију сматра једном од најзначајнијих земаља у југоисточној Европи. Вучић је задовољан и да потпредседник САД подржава српске, како је рекао, озбиљне и одговорне реформе.
Дуг пут до Европе
Баварској министарки Вучић је указао да без подршке Немачке европски пут Србије не би био могућ. Живадин Јовановић указује да су сви сусрети били везани и за наставак евроинтеграција.
– У последње време смо под снажним притиском везано за пут у ЕУ. Преговарачка поглавља чије је отварање најављивано за крај прошле, померена су за другу половину или крај ове године – каже Јовановић. Он примећује да је после тог готово једногодишњег одлагања необично да Вучић скраћује период пријема на 2019. када све указује да би то могло да се деси знатно касније.
У саопштењу Владе Србије између осталог је наведено да је Бајден приликом поздрављања рекао Вучићу „радите сјајан посао за Србију“ и позвао га у посету САД. Са Столтенбергом је било речи о присуству Кфора на Косову и Метохији и сарадњи кроз Партнерство за мир.
Указујући да је нормално да се на састанцима на тако високом нивоу траже разговори са најутицајнијим функционерима најважнијих земаља, бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић претпоставља да је приликом Вучићевих сусрета било и тема које нису поменуте у јавности. Првенствено, како каже, о српском ставу у руско-украјинској кризи и приближавању Београда НАТО-у.
– Ови разговори се одигравају у време заоштравања ситуације када Вашингтон хоће да изврши снажнији притисак на Москву, па је интерес великих сила да сусрете искористе за притиске да прихватимо све услове, а нарочито да уведемо санкције Русији. Србија је у томе значајна, не само због геостратешког положаја, већ и што једина у Европи ову меру није предузела према Москви, па им је потребно да одступи од такве принципијелне позиције – тумачи Јовановић.
Он указује и да Запад жели најтешњу сарадњу са Србијом у војној алијанси и да то што пре хоће да заврши.
– САД и НАТО хоће, ако не пријем Србије у НАТО, онда бар индивидуални програм који је највиши вид сарадње пре уласка у тај војни савез – оценио је Јовановић који се залаже да Београд не иде даље од Партнерства за мир.
Овај некадашњи дипломата сматра да је време да Србија у већој мери уважи историјска искуства са другим државама.
– Комплименти, понуде и обећања нису значајни као та искуства у односима у моменту када прети нови рат. Са Западом треба чувати односе, али нарочито са Русијом која никада није била агресор према нама, није убијала наш народ и узимала нам територије – закључио је Јовановић.
(Вести)
