Прочитај ми чланакПоследњих дана је доста пажње светске јавности привукао текст Фајненшл тајмса по које Запад води тајне преговоре у Кијеву о крају рата и нуди Москви поделу територије Украјине уз чланство западног дела земље у НАТО пакту.
Копредседник координационог савета за интеграцију нових региона Владимир Рогов позвао је режим Владимира Зеленског да се спреми на капитулацију.
„Време је да Зеленски и његов режим разматрају не предају територија, већ да се припреме за потпуну предају, односно капитулацију. То је за њих хитније питање“, рекао је Рогов за Спутњик, коментаришући писање „Фајненшел тајмса“ да кијевске власти воде затворене преговоре о предаји дела територије Русији.
Он је, при томе, рекао да чланак „Фајненшел тајмса“ представља жељу Запада да тестира реакцију Русије и њену спремност на компромис, узимајући у обзир напредовање руске војске на линији фронта.
„То увек почиње када Запад осети даје све готово и мирише на губитак. Али наравно, затим ће поново обманути. Стога, не треба веровати свим овим убеђивањима, причама и дезинформацијама о легализацији информација. Најбољи начин да се успостави мир у Украјини биће наша победа. Све остале варијанте о предаји територије, како је они називају, су покварене и представљају покушаје да се одржи моћ западног нацистичког окупационог режима на постукрајинском простору“, нагласио је Рогов.
Раније је „Фајненшел тајмс“ објавио да кијевске власти воде затворене преговоре о предаји дела територије Русији у замену за улазак у НАТО или друге безбедносне гаранције.
Сергеј Марков, политички аналитичар, дао је детаљан коментар у вези са најновијим информацијама о плану западних земаља за решавање сукоба у Украјини, који је недавно процурио у западним медијима.
Овај план предвиђа да би Руска Федерација добила одређене територије у замену за дозволу Украјини да се придружи НАТО-у.
Међутим, Марков оштро критикује овај предлог, наглашавајући да је Русија већ на почетку Специјалне војне операције (СВО) јасно ставила до знања да је један од кључних разлога за њен почетак управо спречавање Украјине да постане чланица НАТО-а.
Он се пита зашто би сада, у тренутку када Русија постиже војне успехе, Москва пристала на нешто што је категорички одбијала и због чега је покренула операцију.
У свом коментару, Марков подсећа да Русија не види питање чланства Украјине у НАТО-у само као политичко питање, већ га доживљава као окупацију Украјине од стране НАТО-а, што представља претњу за националну безбедност Русије.
Према његовим речима, СВО је била неопходна да би се спречило такво геополитичко ширење Запада, које Русија види као агресивно усмерено против ње.
Марков даље поставља питање о логици таквог плана, указујући да нема основа за претпоставку да би Русија сада пристала на улазак Украјине у НАТО, поготово док остварује успехе на бојном пољу.
Поред тога, он истиче да ни унутар самог НАТО-а не постоји јединствено мишљење о том питању. Многе чланице алијансе, према његовим речима, категорички се противе чланству Украјине у НАТО-у јер верују да би то изазвало директан сукоб између НАТО-а и Русије, што би могло довести до глобалне кризе, укључујући и потенцијалну употребу нуклеарног оружја.
Марков указује да би такав сценарио био катастрофалан, а многе западне земље, свесне ове опасности, опиру се идеји даљег ширења НАТО-а на Украјину.
Што се тиче саме Украјине, Марков наглашава да иако Кијев формално одбацује овај план, ситуација је далеко комплекснија. Према његовим речима, председник Украјине Владимир Зеленски, јавно и гласно изражава неслагање с планом, али је све очигледније да Украјина није суверена држава која доноси одлуке независно од спољног утицаја.
Марков сугерише да Украјина делује у складу са интересима својих западних спонзора, пре свега Сједињених Америчких Држава.
Ако би, како каже, из Вашингтона дошла чврста препорука Зеленском да прихвати план, не би било сумње да би он на крају морао да га спроведе, упркос тренутним јавним изјавама противљења.
Марков такође указује на сложеност унутрашње политике унутар НАТО-а и чињеницу да многе чланице овог војног савеза нису спремне да ризикују директан сукоб са Русијом због Украјине.
То укључује страх од нуклеарног рата, јер би конфликт између НАТО-а и Русије потенцијално ескалирао до нивоа где би нуклеарно оружје постало реална претња.
Стога многе државе преферирају да остану неутралне по питању проширења НАТО-а на Украјину и избегну потенцијални глобални сукоб.
У целини, Марков износи став да је предложени план нереалан из неколико кључних разлога. Прво, Русија не би пристала на компромис када је у питању Украјина и њено чланство у НАТО-у, јер би то угрозило безбедност Русије.
Друго, ни унутар НАТО-а нема консензуса о том питању, због страха од сукоба са Русијом и могуће нуклеарне ескалације.
Треће, Украјина, иако формално против плана, на крају би морала да прихвати сваки предлог који долази из Вашингтона, јер не делује као независна држава.
На крају, Марков закључује да је план, какав је изнет у западним медијима, превише једностран и не узима у обзир реалност на терену, нити комплексне геополитичке односе који су довели до актуелног сукоба.
Према његовом мишљењу, сваки покушај решења који не укључује јасне интересе Русије и не узима у обзир њене безбедносне забринутости, осуђен је на пропаст.
